- TRŽIŠTE - /10.03.2020./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 15.20 din/kg , pšenica 19.40 din/kg , soja 39.55 din/kg ; /10.03.2020./ Berza u Čikagu: kukuruz 15.49 din/kg , pšenica 20.04 din/kg , soja 33.21 din/kg ; /10.03.2020./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 14.88 din/kg , pšenica 15.93 din/kg , soja 31.44 din/kg ; /10.03.2020./ Berza u Parizu: kukuruz 19.55 din/kg , pšenica 20.94 din/kg , soja - ;

OPASNOST DA ZEMLJIŠTE ZA MALE PARE ODE STRANCIMA?

 

 

Beograd, 27. jul 2011.

Stranci će od 2014. godine moći za male pare da kupuju poljoprivredno zemljište u našoj zemlji, ukoliko Srbija sa Evropskom unijom ne ispregovara prolongiranje zabrane prodaje poljoprivrednog zemljišta stranim građanima, izjavio je danas stručni saradnik u Privrednoj komori Srbije (PKS) Branislav Gulan.

Hektar najkvalitetnije poljoprivredne zemlje u Srbiji danas može da se kupi za 5.000 evra, a cena iste površine zemlje malo lošijeg kvaliteta, odnosno druge i treće klase košta izmedju 1.000 i 2.000 evra po hektaru, kazao je Gulan.

„Hektar takve ili lošije zemlje u Evropi košta najmanje 50.000 evra do 100.000 evra“, dodao je Gulan.

„Za koju godinu, zbog loše vođenih pregovora sa EU, u Srbiji će biti moguće prodati zemljište stranim kupcima, a prisutno je i puno špekulacija u trgovini zemljištem, pa se one moraju sprečiti“, upozorio je Gulan.

Zabrana prodaje poljoprivrednog zemljišta strancima u Litvaniji i Slovačkoj, koje su odavno postale članice EU, a uskoro će moći u potpunosti da koriste evropski agrarni budžet, produžena je nedavno do 2014. godine, naveo je Gulan.

On je kazao da će Hrvatska zemlju strancima ponuditi tek kada istekne 15 godina od njihove kandidature za EU, a trenutak prodaje zemljišta odložile su i pribaltičke republike Bugarska, Rumunija, Mađarska...

„Danska omogućava prodaju poljoprivrednog zemljišta strancima, ali samo onome ko živi najmanje dve godine u Danskoj“, dodao je Gulan.

Srbija je, prema njegovim rečima, međutim, „tako ispregovarala, da će oranice biti dostupne strancima već posle četiri godine od potpune primene Prelaznog trgovinskog sporazuma“.

Gulan je istakao da to znači da „će njive i seljaci u Srbiji biti na vetrometini već od 2014. godine, jer od tog trenutka neće biti načina da zaustavimo strance da za male pare kupuju zemljište u Srbiji“.

„Potrebno je da izdejstvujemo prolongiranje zabrane prodaje poljoprivrednog zemljišta strancima. To je zadatak Vlade i pregovarača, koji se svakih šest meseci sastaju sa predstavnicima EU“, ukazao je Gulan.

Zemlja u Srbiji je kvalitetna, među najboljima u Evropi, imamo 0,50 hektara poljoprivrednog zemljišta po stanovniku, što je najviše u Evropi, a ta zemlja nije ni zagađena i lako može da se prevede i u zemljište za proizvodnju organske hrane, istakao je Gulan.

„U tom slučaju, naši poljoprivrednici će raditi kao paori - nadničari za strance, a  profit će odlaziti u inostranstvo“, rekao je Gulan, dodajući da će u takvoj situaciji najviše biti ugroženi mali poljoprivrednici, kojih ima najviše - oko 778.000 gazdinstava sa prosečnom površinom poseda oko tri hektara.

„Da bi opstali, oni će morati da se međusobno udruže ili da se priklone velikim sistemima u Srbiji, u suprotnom imaju malu šansu da opstanu i da dobro prodju“, rekao je Gulan.

On je ukazao i da su „tajkuni pokupovali velike površine za naše prilike, sa jedinim motivom da je prodaju strancima, kad to bude moguće“, uz opasku da će „to biti moguće za oko četiri godine“.

„Javnost mora dići glas protiv ovakve špekulativne trgovine zemljom. To nijedna ozbiljna država ne dozvoljava“, naglasio je Gulan.

Gulan je ukazao i da je potrebno vraćanje Fonda za zemljište, jer je „to institucija koja bi se mogla nositi sa pobrojanim problemima“.