- TRŽIŠTE - /20.11.2017./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 17.00 din/kg , pšenica 18.65 din/kg , soja 50.70 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Čikagu: kukuruz 13.72 din/kg , pšenica 15.66 din/kg , soja 36.74 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 12.26 din/kg , pšenica 13.48 din/kg , soja 33.92 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Parizu: kukuruz 18.26 din/kg , pšenica 18.71 din/kg , soja - ;

OPŠTI PODACI O ZEMLJORADNIČKOM ZADRUGARSTVU U SRBIJI

brazde1.jpg

 

U Republici Srbiji,prema podacima Agencije za privredne registre,trenutno je aktivnih oko 1.600 zemljoradničkih zadruga.

Od aktivnih zemljoradničkih zadruga, a na osnovu analize finansijskih rezultata poslovanja za 2010. godinu urađenoj u Zadružnom savezu Srbije, može se konstatovati sledeće:

-         1.200 zemljoradničkih zadruga podnelo je finansijske izveštaje poslovanja za 2010.godinu;

-         ostvaren je poslovni prihod od 56,8 milijardi dinara, što je za 35,83% više u odnosu na prethodnu godinu;

-         ovaj poslovni prihod ostvaren je korišćenjem sopstvenih i kreditnih sredstava, pri čemu se ukupno korišćena kreditna sredstva 2,27 milijardi dinara i ista su veća za 17,1% u odnosu na prethodnu godinu;

-         na ime korišćenih kratkoročnih i dugoročnih kredita iz 2010. godine i prethodnih godina zemljoradničke zadruge su u 2010. godini platile 534,4 miliona dinara kamate;

-         obračunati PDV iznosi 4,2 milijardi dinara;

-         ostvareni poslovni dobitak iznosi 1,679 milijardi dinara,što je za 46,3% više u odnosu na prethodnu godinu;

-         ostvareni poslovni gubitak iznosi 1,669 milijardi dinara i isti je manji za 5,6% u odnosu na prethodnu godinu, što globalno posmatrano poslovni dobitak i gubitak se potiru;

-         u zemljoradničkim zadrugama bilo je 6.292 zaposlena radnika, što je za 4% manje u odnosu na prethodnu godinu.

Zabrinjava izuzetno mala izdvajanja za istraživanje i priliv sredstava po osnovu subvencija premije i regresa, koji su iznosili:

-         troškovi istraživanja i razvoja svega 1.517.000 dinara, što pokazuje da u zadrugama nema fundamentalnih istraživanja,jer nema mogućnosti za ulaganja;

-         kapitalne subvencije i druga državna dodeljivanja za izgradnju i nabavku osnovnih sredstava iznose svega 6.192.000 dinara i isti su 29,5% manji u odnosu na prethodnu godinu;

-         državna dodeljivanja za premije, regres i pokriće tekućih troškova poslovanja svega 13.954.000,što je za 43% manje u odnosu na prethodnu godinu.

Ovi pokazatelji najbolje odslikavaju položaj pravne forme zadruga i oblika organizovanja u korišćenju državnih podsticaja za tekuće poslovanje i razvoj.

Posebno se ističe da zemljoradničke zadruge kao pravni oblik organizovanja,iako razvrstane kao mala i srednja preduzeća, nisu bile u mogućnosti da koriste kod resornog ministarstva za zadrugarstvo – Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj:

-         kredite sa beneficiranim kamatama;

-         sredstva za promociju izvoza i

-         pogodnosti za povezivanje radnog staža zaposlenih u zemljoradničkim zadrugama.

Pored navedenih pokazatelja,neophodno je istaći da zemljoradničke zadruge organizuju rad sa 31.734 zadrugara i preko 100.000 kooperanata.

Najveći problemi s kojima se suočavaju zemljoradničke zadruge su:

-         stvorena negativna slika o zemljoradničkim zadrugama,koja se proteže iz prethodnog perioda,da su iste «ostaci prošlosti», a svuda u svetu su nosioci razvoja i budućnosti;

-         pogubno dejstvo „sive ekonomije“, koja je uslovila i gubljenje značajnih zadružnih proizvoda kao što su tov junadi, mleko, proizvodnja jagnjećeg mesa i proizvodnja i plasman obojenog voća i dr.;

-         dugotrajno i neizvesno dokazivanje i uknjižba zadružne svojine – ustavne kategorije. Ovo najbolje ilustruje stuktura osnovnog kapitala gde društvena svojina čini 40,2%,zadružna 35,4%, a dok ostali oblici svojine čini 24,6%;

-         zemljoradničke zadruge u procesu tranzicije ostale su bez najznačajnih prerađivačkih kapaciteta, čime su praktično delom eliminisane sa tržišta finalnih proizvoda i usmerene prvenstveno na primarnu poljoprivrednu proizvodnju kao sirovinsku osnovu;

-         izuzetno težak pristup tržištu kapitala, a posebno kod poslovnih banaka, jer ne raspolažu imovinom, a poslovna dobit pored toga što je mala raspodeljuje se na  zadrugare, koji u ovoj fazi razvoja nisu spremni da jemče svojom imovinom za zadružne poslove.

Neusaglašeni ekonomski interesi i nepovezanost proizvođača hrane, sve češće prouzrokuju nezadovoljstvo u lancu proizvodnje, prerade i prometa, što ukazuje na neophodnost rešavanja ovog problema. Ovo tim pre što najveća nezadovoljstva izražavaju proizvođači primarnih poljoprivrednih proizvoda koji su pod uticajem visokih cena inputa i sve težeg plasmana svojih proizvoda.

Jedan od modela za prevazilaženje ovako nepovoljnog stanja je organizovanje na zadružnim vrednostima i principima proizvodnje, prerade i prometa, što uspešno funkcioniše u zemljama sa razvijenom poljoprivredom.

Osnov za početak postoji u registrovanim zemljoradničkim zadrugama, čiji rad i funkcionisanje je neophodno značajno unaprediti i prilagoditi uslovima tržišnog privređivanja.

Zalaganje Zadružnog saveza Srbije kao asocijacije zadruga je da svi oblici svojine i oblici organizovanja imaju isti tretman i pristup merama ekonomske i agrarne politike.

Zadružni savez Srbije