- TRŽIŠTE - /12.08.2020./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 19.20 din/kg , pšenica 17.90 din/kg , soja 42.60 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Čikagu: kukuruz 12.33 din/kg , pšenica 17.98 din/kg , soja 32.59 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 11.50 din/kg , pšenica 14.49 din/kg , soja 30.53 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Parizu: kukuruz 19.26 din/kg , pšenica 20.87 din/kg , soja - ;

Organska poljoprivreda

 

 

 

 

 

INDIJANSKA BANANA, SIBIRSKI KIVI, GLOG I DREN OSVAJAJU UKRAJINU, SRBIJU, SLOVA─îKU…

Selen─Źa, 27. avgust 2020.

Agrosmart

 

  • U organizaciji Eko agri centra iz Selen─Źe odr┼żan trening za proizvo─Ĺa─Źe i istra┼żiva─Źe u organskoj proizvodnji. U─Źesnici iz Srbije, Hrvatske, Ukrajine, Slova─Źke…

U dana┼ínje vreme od izuzetnog je zna─Źaja i ponovo je aktuelno pitanje o─Źuvanja geneti─Źkih resursa u biljnoj proizvodnji, pa i u vo─çarstvu. Na velika vrata vra─çaju se stare, zaboravljene sorte i to je trend u svetu, pa i u evropskim zemljama.

Mnogo sorti u vreme savremene poljoprivrede nestalo je zauvek, a da bi se o─Źuvale i vratile one sa svojstvima od ogromne geneti─Źke i oplemenjiva─Źke vrednosti neophodno je zajedni─Źko delovanje nauke, struke i proizvo─Ĺa─Źa, ne samo u jednoj zemlji nego na ┼íirem geografskom podru─Źju. Sve vi┼íe se uvi─Ĺa zna─Źaj i blagodetno dejstvo divljih i ┼íumskih plodova poput drena, gloga, kao i nekada┼ínjih sorti kru┼íaka, dunja i drugih autohtonih vrsta vo─ça najraznovrsnijih oblika, boja, ukusa i mirisa, koje su se gajile na na┼íem podru─Źju stotinama godina unazad. Tako─Ĺe, neko novo, nama dosad malo poznato a i te kako kvalitetno i bogato vo─çe poput pav pav (pawpaw) – indijanske banane ili aktinidije – sibirskog kivija, ulazi u na┼íe vo─çnjake.

Upravo zbog toga je od velike va┼żnosti me─Ĺunarodni projekat “Inoeko model” (InoEco Model) u kojem u─Źestvuje Eko agri centar iz Selen─Źe. Njegov pun naziv je Centar za koordinaciju i transfer primenjenih istra┼żivanja u ekolo┼íkoj poljoprivredi, jedini je takav u Srbiji, a osnovan je sa ciljem razvoja, podsticanja i unapre─Ĺenja organske proizvodnje. Pro┼íle godine Eko agri centar pokrenuo je “Inoeko model” – Program podr┼íke istra┼żiva─Źkim, razvojnim i inovativnim idejama u ekolo┼íkoj poljoprivredi u kojem u─Źestvuju partnerske organizacije iz Ukrajine, Poljske, Slova─Źke, Hrvatske i Ma─Ĺarske. Ovaj va┼żan projekat na evropskom nivou realizuje se uz podr┼íku organizacije Vi┼íegradska grupa.

Pre par dana u okviru “Inoeko modela” odr┼żana je onlajn konferencija, odnosno trening za proizvo─Ĺa─Źe, u─Źesnike u istra┼żiva─Źkim procesima iz Srbije i Hrvatske i sve zainteresovane za ovu problematiku. Predava─Źi su bili eksperti iz partnerske organizacije iz Ukrajine – Nacionalne botani─Źke ba┼íte iz Kijeva, prof dr Svetlana Klimenko i dr Olga Grigorieva, Konferenciju je vodio Jozef Ga┼íparovski iz Centra u Selen─Źi. Zajedni─Źka je ocena u─Źesnika bila da bi u interesu vo─çarske nauke i prakse u budu─çnosti trebalo da se otpo─Źne sa sistematskim radom na prou─Źavanju divljih, zaboravljenih i malo poznatih vrsta vo─çaka, uz obavezno formiranje kolekcije, kako bi se sa─Źuvao veoma va┼żan geneti─Źki materijal. Sve to je va┼żno i za o─Źuvanje ekolo┼íkog sistema, ali i za zdravlje stanovni┼ítva.

Na temu “Zaboravljene, malo kori┼í─çene i malo poznate vrste vo─çnih biljaka” govorila je na onlajn treningu dr Svetlana Klimenko, dugogodi┼ínji istra┼żiva─Ź, geneti─Źar i pregalac u Nacionalnoj botani─Źkoj ba┼íti u Kijevu, koja je podstakla mnoga istra┼żivanja i sa svojim timom stvorila mnogo novih sorti. Sve sorte vo─ça, odnosno biljne vrste o kojima je govorila, a njih je mnogo, bez problema mogu da se koriste u organskoj proizvodnji.

-Poslednjih godina u ukrajinsku hortikluturu uvedene su nove biljke vo─ça, naro─Źito bobi─Źastog vo─ça, koje su se donedavno nalazili samo u prirodi. Karakrerti┼íe ih veliki sadr┼żaj kvalitetnih materija, lekovite su, sa puno antioksidativnih svojstava- istakla je dr Svetlana Klimenko.

Za 80 godina rada botani─Źke ba┼íte nastali su novi oblici i sorte, ste─Źeni su na severu Ukrajine analiti─Źkim i sinteti─Źkim uzgojem. Re─Ź je o sortama breskve, kajsije, dunje, kivija… (Persica vulgaris, Armeniaca vulgaris, Cydonia oblonga, Actinidia…) Sve ove biljke danas se uzgajaju u mnogim regionima Ukrajine. Posebno je va┼żno obratiti pa┼żnju na antioksidantno delovanje netradicionalnih biljaka.

Ona je navela da se u svetu uzgaja oko 850 vrsta vo─ça i bobi─Źastog vo─ça, a svetski resursi broje oko 5.500 mogu─çih vrsta. U Ukrajini je uvedeno oko 400 vrsta, a od 50 rodova samo tri su monotipska roda – Cydonia, Pseudocydonia i Mespilus. Na primer dosta se i u Ukrajini gaji Asimina triloba ili indijanska banana. Re─Ź je vo─çu “tri u jedan” kako ga mnogi zovu. Naime, u jednoj biljci su i mango i ananas i banana.

-Za biljku Asimina triloba selekcija se radila i u na┼íoj botani─Źkoj ba┼íti. Re─Ź je o indisjkoj banani iz Severne Amerike i to je jedini od vi┼íe od 120 rodova ove porodice. Sada raste i izvan suptropske zone. Na ameri─Źkom kontinetu uspeva na podru─Źjima gde teperatura pada na -25 i -30 stepeni Celzijusa. Od 1900. do 1960. selektovano je ─Źak 56 sorti Asaiminie, a nakon 1960. nije ra─Ĺen uzgoj niti bilo kakav istra┼żiva─Źki i nau─Źni rad vi┼íe od 20 godina. Mnoge sorte su izgubljene, selekcie napu┼ítene – kazala je dr Svetlana Klimenko .

Navela je da je 1981. godine u Americi zapo─Źeta nova era prou─Źavnja, uzgoja i distribucije ovog vo─ça i zahvaljuju─çi nau─Źniku Nil Petersonu koji je godinama prou─Źavao vrstu, zahvaljuju─çi 1994. godine stvorena je nacionalna genetska banka u Kentakiju koja je do sada sakupila 1.700 genotipova iz 66 geografskih regiona i 17 dr┼żava.

Sada se indijska banana uzgaja mnogo i u evropskim zemljama, Italiji, Belgiji, Portugaliji, Rumuniji… Nil Peterson osnovao je i pau pau fondaciju, u kojoj je mnogo entuzijasta, stru─Źnjaka, uzgajiva─Źa i ljubitelja ove biljke.

Dr Svetlana Klimenko govorila je i o zna─Źaju i svojstvima vrsta Sorbus aucuparia, Actinidia arguta… U Ukrajini “aktinidija” ima 15 sorti. Re─Ź je o sibirskom kiviju koji je vrlo otporan na nepovoljne vremenske uslove, pre svega na niske spolja┼ínje temperature, te mo┼że da podnese, ─Źak i ledene temperature od -30 stepeni Celzijusa, po ─Źemu se u osnovi i razlikuje od obi─Źnog kivija.

Ova ekspertkinja govorila je i o zovi i njenim izuzetnim svojstvima (Sambucus nigra), kao i o takozvanom pasjem trnu (Hippophae) kao velkom izvoru vitanima C, te o blagodetima gloga, drenjine, belih i crnih dudova… Tako─Ĺe, o kineskoj urmi (Ziziphus jujube), urmi koja sazreva krajem avgusta i po─Źetkom septembra, veoma ukusnom plodu punom minerala i vitamina.

Osvrnula se i na kod nas sve popularniju sibisrku borovnicu (Lonicera edulus), koja do┼żivljava ekspanziju u Evropi. Kao biljku sa izuzetnim antioksidantnim dejstvom izdvojila je kizil – dren – sa medicinske strane jednu od najdragocenijih biljaka iz porodice Cornaceae. Kazala je da su seoski ljudi Italije, Austrije, ┼ávajcarske koji su je koristili bili jako dugove─Źni, te da su sistematskom selekcijom u vi┼íe zemalja registrovane odli─Źne sorte drena.

O o─Źuvanju i kori┼í─çenju tradicionalnih poljoprivrednih sistema u “Slou fud” (Slow Food) pokretu i drugim me─Ĺunarodnim pokretima trening je odr┼żala dr Olga Grigorijeva.