- TRŽIŠTE - /12.08.2020./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 19.20 din/kg , pšenica 17.90 din/kg , soja 42.60 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Čikagu: kukuruz 12.33 din/kg , pšenica 17.98 din/kg , soja 32.59 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 11.50 din/kg , pšenica 14.49 din/kg , soja 30.53 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Parizu: kukuruz 19.26 din/kg , pšenica 20.87 din/kg , soja - ;

Otvoreno pismo direktora Instituta za ratarstvo i povrtarstvo prof. dr Borislava Kobiljskog listu „Dnevnik”

 

SARKAZMU NEMA MESTA KADA SE ISTRAŽUJE GMO

Novi Sad, 13. novembar 2012.

Dnevni list „Dnevnik” je sredstvo informisanja koje je za naučne radnike i sve zaposlene u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo izvor dnevnih informacija, a koje su uvek bile dobro potkrepljene činjenicama i napisane od strane Vaših vrsnih novinara. Iz tog razloga je Institut pretplaćen na ovaj dnevni list i značajan broj dnevnih informacija crpi iz njega.

Prof. dr Borislav Kobiljski

Nažalost, „Dnevnik” se pridružio trendu neistinitih, neobjektivnih i senzacionalističkih članaka u medijskom prostoru Srbije. Konkretno govorim o članku objavljenom u vašem listu 4. novembra 2012. godine pod naslovom „Genetski izmenjeni kukuruz udario na Vojvodinu”. U najčitanijem nedeljnom izdanju i to na prvoj strani objavljen je tekst koji sadržajem i stilom nije dostojan Vašeg lista.

Svaki ozbiljan novinar, posvećen svome poslu, može ukoliko želi da dođe do izvora pravih i validnih informacija pozivanjem na Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. U ovom konkretnom slučaju to nije bilo čak ni neophodno. Ukoliko direktor Instituta ne može da nađe vremena u toku dva ili tri dana da novinaru pruži određenu informaciju, naročito ne putem telefona, nije ispravan način da se navode informacije dobijene od tehničkog sekretara ili kolege iz marketinga. Sarkastičan sadržaj je po mom dubokom ubeđenju napisan sa lošom namerom nanošenja štete ugledu Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada.

Institut je najozbiljnija naučna ustanova ove zemlje u oblasti naučnih istraživanja u oblasti poljoprivrede i semenarstva koja proizvodi seme konvencionalnim putem, ne koristeći biotehnološke metode stvaranja genetički modifikovanih sorti. Napori Instituta da se izbori sa eventualnim prisustvom GM kukuruza su opravdani sa stanovišta zaštite svoje (tj. srpske) semenske proizvodnje, ali i merkantilne proizvodnje kukuruza bez genetičkih modifikacija. Za tu proizvodnju, koja naše paore snabdeva semenom jeftinijim od okolnih zemalja, gde su slične ustanove uništene od strane multinacionalnih kompanija, problem prisustva genetički modifikovanog kukuruza je ogroman. Ko želi, neka uporedi cene semena domaćih selekcija kukuruza koje su po agronomskim pokazateljima dostojne poštovanja ne samo u Srbiji nego i u preko 30 zemalja sveta u koje izvozimo NS seme. Zapitajte se zašto je cena GM semena kukuruza u poslednjih deset godina udvostručena i probajte da uradite kalkulaciju: koja bi cena semenskog kukuruza bila u Republici Srbiji, bilo da se radi o konvencionalnom ili GM hibridu, da nemamo domaće selekcije.

Ukoliko je Institut došao do informacija o eventualnom prisustvu GM kukuruza na njivama u Vojvodini putem realizacije projekta finansiranog od strane Sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj AP Vojvodine, nije u ovom momentu, dok se rezultati ne potvrde, u obavezi da bilo koga izveštavamo o tome. Ipak, Institut je o prelaminarnim rezultatima projekta obavestio Vladu Vojvodine, koja je preko svog Sekretarijata za nauku izdvojila sredstva da se izvrši monitoring polja pod kukuruzom u Vojvodini, što je krajnje respektabilno i za svaku pohvalu. Po završetku projekta, svi podaci biće predati Sekretarijatu, a zatim javno dostupni svima, pa i novinarima „Dnevnika”.