- TRŽIŠTE - /06.08.2018./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 15.70 din/kg , pšenica 18.00 din/kg , soja 36.50 din/kg ; /06.08.2018./ Berza u Čikagu: kukuruz 14.92 din/kg , pšenica 21.56 din/kg , soja 32.92 din/kg ; /06.08.2018./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 13.68 din/kg , pšenica 21.29 din/kg , soja 30.55 din/kg ; /06.08.2018./ Berza u Parizu: kukuruz 23.55 din/kg , pšenica 25.35 din/kg , soja - ;

PAORI: OVOGODIŠNJA SETVA SA MANJIM ULAGANJIMA

 

Novi Sad, 15. mart 2018.

Izvor: RTV

  • Prolećna setva kako se očekuje trebalo bi da bude obavljena na nešto više od 2,5 miliona hektara.

Najviše površina biće pod kukuruzom oko milion hektara, zatim sojom 200 hiljada hektara, suncokretom do 250 hiljada hektara i šećernom repom do 55 hiljada hektara.

Poljoprivrednici kažu da će ovogodišnja setva biti sa manjim ulaganjima i da će se štedeti na primeni pune agrotehnike, jer im je prošlogodišnja suša desetkovala prinose i značajno umanjila zaradu.

Na Vladi Srbije nedavno je doneta o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Za biljnu proizvodnju poljoprivrednici mogu računati na iznos od najviše 4.000 dinara po hektaru. Tom Uredbom se ne regresiraju inputi seme, đubrivo i gorivo. Poljoprivrednici ističu da im je od svih inputa najvažnije da im država pomogne u jeftinijem gorivu.

  • Gorivo nimalo nije jeftino. U odnosu na zemlje oko nas mi smo najskuplji s cenom dizela i benzina  – kaže Željko Vlajić iz Sremske Mitrovice.
  • Cena goriva je dosta skočila u odnosu na prošlu godinu. Ono je jedno od najvećih inputa u poljoprivrednoj proizvodnji  – rekao je Zlatko Dolina iz Stare Pazove.

Agronomi kažu da bi zbog velikih početnih ulaganja u proizvodnju ratarima puno značilo da imaju i veći podsticaj po hektaru, kao i regresirani dizel.

  • Ratari imaju ogromna ulaganja sada u proleće. Prošle godine nisu imali prihode, biće teško sigurno. Ono što je sreća u nesreći je da prošle godine nije bilo padavina, nije bilo prinosa pa su te hranljive materije ostale u zemljištu, mogli bi možda nešto uštediti na đubrivu, ali bez analize zemljišta ne vredi reskirati. Ali seme i radovi su i dalje velika stavka, treba mnogo goriva, a poljoprivrednici nemaju neke privilegije kao kupci goriva. U drugim državama je to mnogo bolje rešeno i sa subvencijama i sa cenom goriva – rekao je Zoran Martinović iz Poljoprivredne stručne službe iz Sremske Mitrovice.

Po kalkulaciji ratara, količina goriva, koju bi država trebalo da regresira po hektaru, je do 60 litara.