- TRŽIŠTE - /30.06.2020./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 15.60 din/kg , pšenica 18.00 din/kg , soja 42.50 din/kg ; /30.06.2020./ Berza u Čikagu: kukuruz 13.96 din/kg , pšenica 18.87 din/kg , soja 34.04 din/kg ; /30.06.2020./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 13.17 din/kg , pšenica 16.07 din/kg , soja 32.18 din/kg ; /30.06.2020./ Berza u Parizu: kukuruz 19.70 din/kg , pšenica 21.22 din/kg , soja - ;

PESTICIDI NAJŠTETNIJI ZA PČELE, RADITI NA SISTEMU ZAŠTITE

 

Beograd, 30. decembar 2019.

Izvor: Tanjug

  • Zahvaljujući preventivnim merama nadležnih službi i udruženja pčelara, trovanje pčela pre upotrebe sredstava za zaštitu bilja uspelo je značajno da se spreči, a njihov opstanak najviše ugrožava tretiranje komaraca i krpelja iz vazduha, što ujedno podrazumeva veće kolicine pesticida.

Načelnik Fitosanitarne inspekcije za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede Nenad Milojević rekao je da imaju dobru saradnju sa Savezom pčelarskih organizacija Srbije i da je ona dovela do toga da je bilo manje trovanja na terenu, i da inspekcija bude prisutnija.

Milojević ističe da je Ministarstvo poljopriverde i Uprava za zaštitu bilja pokrenula pitanje prijema novih inspektora.

Sledeće godine imaćemo 14 novih inspektora, inspekcije će biti više prisutne na terenu i savetovati poljoprivredne proizvođače da pravilno koriste sredstva za zaštitu bilja i da imaju bolju saradnju sa organizacijom pčelara, dodao je.

Zoran Ivanović, načelenik Odeljenja veterinarske inspekcije Uprave za veterinu istakao je da mehanizmi koji su uspostavljeni prethodnih godina dobro funkcionišu.

U sistuacijama kad je neophodno i kad dođe do trovanja, Uprava za veterinu sa Savezom pčelara radi na podizanju javne svesti, a kampanja, odnosno informisanje, o tome mora trajti neprekidno. Mehanizmi funkcionišu dobro, i obe inspekcije - Fitosanitarna i Veterinarska izlaze na teren kada se desi trovanje, naveo je Ivanović.

Pčelari su, kaže, dobili informaciju kako da pretrpljenu štetu minimizuju.

On takođe upozorava da pesticidi u najvećem broju slučajeva izazivaju masovan pomor.

Predsednik Odbora Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS)Miloš Bogdanović objašnjava da su dva najveća problema usled kojih dolazi do trovanja pčela tretiranje krpelja i komaraca iz vazduha sredstvima otrovnim za pčele i nepravilna upotreba sredstava za zaštitu bilja.

On je nakon konferencije na kojoj su predstavljeni godišnji rezultati po pitanju trovanja pčela i preduzete mere rekao da Savez pčelarskih organizacija učestvuje u četvorogodišnjem projektu zahvaljujući konkursu NALED-a koji se odnosi na zaštitu pčela od trovanja.

Ove godine organizovane su akcije, okrugli stolovi, štampani edukativni posteri kako bi se podigla svest o značaju zaštite pčela.

Radi napuštanja ove štetne prakse i edukacije poljoprivrednika o pravilnoj upotrebi pesticida, pocetkom decembra je pokrenuta inicijativa potpisivanja Deklaracije o zaštiti pčela. Potpisivanjem deklaracije lokalne samouprave pokazuju da prepoznaju probleme sa kojim se suocavaju pčelari.

Cilj Delakracije je da da se podstaknu aktivnosti na postepenom ukidanju tretiranja krpelja i komaraca iz vazduha sredstvima otrovnim za pčele, bolja kordinacija opština u aktivnostima u cilju pravilne upotrebe pesticida kako ne bi dolazilo do trovanja.

On je pozvao gradonačelnike i predsednike opština da potpišu deklaraaciju i da se te mere sprovode na terenu i tako smanji trovanje pčela.

SPOS i NALED su pokrenuli i onlajn peticiju za sve gradane koji žele da podrže borbu za ocuvanje pcela.

Pozivam sve ljubitelje prirode da se uključe u akciju zaštite pčela i potpišu peticicju jer time štitimo sebe i budućnost, rekao je on i dodao da bi poljoprirednici zimski period trebalo da iskoriste i informišu se o pravilnoj upotrebi sredstava za zaštitu bilja.

Podsetio je da je bilo masovnih slučajeva trovanja od početka cvetanja voća i kasnije tokom sezone u Kikindi.

Nenad Portić iz Saveza pčelarskih organizacija Srbije podseto je da je ove godine taj Savez počeo projekat sa NALED-om, USAID-om i Republičkim sekretarijatom za javne politike.

Važno je da se pojača svest o pravilnoj i kontrolisanoj upotrebi pestičica, informacije su doprele do poljoprivrednika i nadamo se da će im biti od značaja, rekao je on.

Pčele godišnje podižu prinose u srpskoj poljoprivredi za 226 miliona evra ili 556 evra po košnici, navodi se u zvanicnoj proceni Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO).

I pored cinjenice da su pcele zaslužne za oprašivanje 80 odsto biljaka koje se koriste u ishrani, cak 59 gradova i opština direktno ugrožava njihov opstanak jer tretira komarce i krpelje i iz aviona i sa zemlje, dok njih 11 zaprašuje iskljucivo iz vazduha što je najlošiji nacin jer zahteva upotrebu vece kolicine pesticida, pokazuje istraživanje Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) koje je deo projekta Javno-privatni dijalog za razvoj koji sprovodi NALED u saradnji sa Republickim sekretarijatom za javne politike, a uz podršku USAID-a.