- TRŽIŠTE - /20.11.2017./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 17.00 din/kg , pšenica 18.65 din/kg , soja 50.70 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Čikagu: kukuruz 13.72 din/kg , pšenica 15.66 din/kg , soja 36.74 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 12.26 din/kg , pšenica 13.48 din/kg , soja 33.92 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Parizu: kukuruz 18.26 din/kg , pšenica 18.71 din/kg , soja - ;

POČEO SA PET SEMENKI ČILI PAPRIČICA, STIGAO DO 3.000 SADNICA

 

Subotica, 14. novembar 2017.

Izvor: Dnevnik.rs

  • Arpad Tot iz Subotice bavi se uzgojem i preradom čili paprika. Učesnik je mnogih manifestacija širom Vojvodine, a veli da je ovaj posao sve zastupljeniji što govori i stranica na Fejsbuku na kojoj se zaljubljenici ovaj proizvod iz dana u dan sve više okupljaju, poručuju i ostavljaju komentare.

"Učestvujem na svim manifestacijama u Subotici i okolini, ali i šaljemo naše proizvode vozom, jer nam je to odgovarajuće prevozno sredstvo, pošto kola nemamo", kaže Tot za „Dnevnik“, koji se uzgojem čili paričica bavi već devet godina.

On napominje da je počeo sa čitavih pet semena.

"Od tada sam stigao na veličinu koja iznosi 3.000 sadnica i hiljadu svojih stupova čili paprika", kaže Tot i dodaje da se u njihovoj ponudi mogu naći i kisele meksičke čili papričice, tzv. kiseli halapenjo ili kiseli serano, takođe imaju i drugačije sosove po sopstvenim recepturama.

"Mada ja ne kuvam receptualno, već svake godine obnavljamo i imamo novu ponudu, tako da proizvodi nikad nisu isti i male serije su u pitanju", napominje Tot i dodaje da u ponudi imaju i čisti pasirani čili koji je termički obrađen i to su bazični sosevi, koje svako može da prilagodi sostvenom ukusu dodavanjem sastojaka i napravi sos prema svom ukusu.

Ti sosevi ne sadrže ni luk, i patlidžan, niti druge sastojke koji se inače dodaju.

"To našim kupcima daje mogućnost da izrade sos po njihovoj želji i ukusu", kaže Tot.

Čili se kod ovog poljoprivrednika može kupiti i u sušenoj, mlevenoj i tucanoj formi, i ova papričica iako dolazi sa podneblja Južne Amerike, sve je zastupljenija i u našoj kuhunji, što govori i sve veći broj ljudi koji se bave njenim uzgojem.

Arpad kaže da na samom početku kad je uzgoj ove ljute povrće u pitanju postoje dva načina, kao i u svemu uostalom.

"Postoji lakši način, to je uletanje sa nekim kapitalom, bilo da je u pitanju dizanje nekog kredita, što ja ne bih preporučivao ili novac od nasledstva, zarade i slično ili težim putem, odnosno mojim putem", kaže Arpad i naglašava da je počeo sa pet semena, pa sadio dodatnih 40, jer je već imao sopstveno seme. Tot je zatim „kopao“ po internetu i napominje bio samouk , čime je naučio kako dalje postupati.

"To je po meni bolji put, jer dobijate znanje, koje nećete steći nikako, ako krenete samo sa kapitalom i stvari gledate kroz tu prizmu", veli Tot i naglašava da je on entuzijasta i amater, koji sebe i dalje tako doživljava, iako mu se mnogi danas obraćaju za savet. Teži put je ipak pravi put, zaključuje Tot.