- TRŽIŠTE - /08.10.2018./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 14.20 din/kg , pšenica 19.00 din/kg , soja 36.50 din/kg ; /08.10.2018./ Berza u Čikagu: kukuruz 14.89 din/kg , pšenica 19.49 din/kg , soja 32.98 din/kg ; /08.10.2018./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 13.15 din/kg , pšenica 18.16 din/kg , soja 29.07 din/kg ; /08.10.2018./ Berza u Parizu: kukuruz 20.62 din/kg , pšenica 24.09 din/kg , soja - ;

Pogled u nebo

 

O VREMENU JE SVE VI┼áE INFORMACIJA ÔÇĺ DA LI TO ZNA─îI DA ZNAMO VI┼áE?

Dr Branislava Lali─ç, Grupa za meteorologiju i biofiziku, Departman za ratarstvo i povrtarstvo, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

Ljiljana Deki─ç, dipl. meteorolog, Republi─Źki hidrometeorolo┼íki zavod Srbije, Beograd

Svi su zainteresovani za vreme. Vreme pro┼ílo, sada┼ínje i budu─çe uti─Źe na na┼íe ┼żivote na toliko mnogo na─Źina da ih je te┼íko i pobrojati: u profesionalnom smislu, ukoliko ga osmatramo i prognoziramo, ili ako na┼íe poslovne aktivnosti direktno zavise od njega; u privatnom smislu, ukoliko smo meteopate ili samo neko ko planira put ili ode─çu za predstoje─çi dan.

Ne─çemo pogre┼íiti ako ustvrdimo da su danas vi┼íe nego ikad dostupne informacije o vremenu. Ve─çina vlasnika mobilnih telefona na svojim ure─Ĺajima ima bar jednu aplikaciju koja mo┼że da im pru┼żi informaciju o trenutnom i budu─çem vremenu gde god se nalazili. Ali, da li to zna─Źi da zaista znamo vi┼íe o vremenu? Da li smo zbog toga u poziciji da donesemo bolje odluke sada nego pre 30 godina? U daljem tekstu ponudi─çemo argumente koji mogu da nas pribli┼że odgovoru.

Aktuelni vremenski podaci i kako ih koristiti. Pored Republi─Źkog hidrometeorolo┼íkog zavoda Srbije, u ─Źijoj je nadle┼żnosti merenje i obrada meteorolo┼íkih podataka, jo┼í neke slu┼żbe i ministarstva (npr. Ministarstvo za za┼ítitu ┼żivotne sredine, Ministarstvo poljoprivrede) uspostavile su manje ili ve─çe mre┼że automatskih meteorolo┼íkih stanica za posebne namene (www.pisvojvodina.com, recimo). Postoje, naravno, i sporadi─Źni slu─Źajevi instaliranja automatskih stanica za potrebe istra┼żiva─Źkih projekata ve─çih kompanija i sl., ali su oni retko dostupni javnosti i jo┼í re─Ĺe propra─çeni metapodacima o mestu i na─Źinu merenja. O─Źigledno je da se radi o ograni─Źenom broju mernih mesta neravnomerno raspore─Ĺenih na teritoriji cele dr┼żave. Ovim se name─çe pitanje: kako aplikacije na mobilnim telefonima mogu da nam daju podatke o trenutnim vrednostima temperature, padavina i drugih meteorolo┼íkih elemenata za bilo koje mesto ako se merenja obavljaju samo na ograni─Źenom broju lokaliteta? 

Odgovor je prili─Źno jednostavan. Svaka aplikacija za mobilni telefon koja obezbe─Ĺuje trenutne vrednosti meteorolo┼íkih elemenata sadr┼żi „weather api”. Nakon ┼íto korisnik izabere lokalitet (ili ga njegov telefon automatski registruje za poziciju gde se korisnik trenutno nalazi), zadatak ovog dela aplikacije je da pretra┼żi internet i prona─Ĺe najbli┼że dostupne izvore meteorolo┼íkih podataka. Na osnovu njih i veoma slo┼żenih interpolacionih tehnika, drugi deo aplikacije izra─Źunava vrednosti meteorolo┼íkih elemenata za ┼żeljenu lokaciju. Ako sedite u hladu bagrema po vrelom julskom danu negde u vojvo─Ĺanskoj ravnici i pitate se kolika je temperatura vazduha kad je Vama tako toplo, ova aplikacija je odli─Źan na─Źin da do─Ĺete do odgovora na pitanje. Ako Vas je negde u gradu zatekao pljusak pa se pitate koliko je ki┼íe palo, i dalje mo┼żete koristiti isti izvor. Ali ako ste poljoprivredni proizvo─Ĺa─Ź ili Vam posao na bilo koji na─Źin zavisi od stvarnih vrednosti meteorolo┼íkih elemenata, onda kor┼í─çenje ovakvih aplikacija mo┼że biti problemati─Źno: ne zato ┼íto su ponu─Ĺeni podaci potpuno pogre┼íni, ve─ç zato ┼íto ne mo┼żete znati koliko odstupaju od stvarnih vrednosti. Recimo, podatak o temperaturi u jednom od vrelih julskih dana u nizu negde u ravnici verovatno je vrlo blizu onog ┼íto bismo izmerili ukoliko postavimo termometar na izabranoj lokaciji. Ali ┼íta je sa padavinama, naro─Źito kada se radi o lokalnim (konvektivnim) padavinama u prole─çe i jesen? Ako je bio pljusak u Ba─Źkoj Palanci i Veterniku, ne zna─Źi da je ki┼ía padala u Glo┼żanima. Jedini na─Źin da znamo koliko je ki┼íe palo na njivu jeste da izmerimo padavine. Najjednostavniji ki┼íomer (ili bar plasti─Źna kanta) postavljen negde u njivi bolji je izvor informacija od bilo koje aplikacije koja prikuplja i interpoli┼íe podatke sa interneta. 

Institucija koja je zadu┼żena za meteorolo┼íka merenja i njihovu razmenu je Republi─Źki hidrometeorolo┼íki zavod Srbije. Po┼ítuju─çi propise Svetske meteorolo┼íke organizacije, merenja se vr┼íe u ta─Źno odre─Ĺeno vreme na isti na─Źin svuda u svetu, i samo takva su uporediva. Na primer, temperatura vazduha se svuda u svetu meri na 2 metra visine u zaklonu iznad trave, i to je zvani─Źna vrednost koja se ─Źuje u sredstvima informisanja. To ne zna─Źi da preko leta temperatura vazduha u gradovima iznad asfalta nije mnogo vi┼ía. Kvalitetna osmatranja i njihova brza i pouzdana razmena osnov su prognoze vremena.

Prognoza vremena i kako joj verovati. Prognoza vremena je jedna od retkih pojava u na┼íoj svakodnevici (osim mo┼żda klimatskih promena koje se malo re─Ĺe pominju) oko koje se ljudi brzo slo┼że da se ne sla┼żu. Ipak, svi imaju mi┼íljenje o tome, a samo mali broj njih poseduje i argumente za mi┼íljenje koje zastupa. Svako ima svoj omiljeni (onaj koji najbolje „poga─Ĺa”) izvor prognoze vremena. Ova vrsta izbora je li─Źna stvar i zasnovana je na utisku o tome ko ─Źe┼í─çe daje prognozu u skladu sa stvarnim doga─Ĺajima. Nagla┼íavamo da se radi o utisku, jer je malo onih koji svakodnevno bele┼że prognozu i stvarni doga─Ĺaj tokom du┼żeg niza godina i prave statisti─Źku obradu ovih podataka ÔÇĺ ┼íto bi bio osnov za „vi┼íe od utiska”. Sistematsko pra─çenje ostvarivanja prognoze zove se verifikacija i radi se u meteorolo┼íkim slu┼żbama na osnovu zvani─Źno prihva─çenih statisti─Źkih metoda. Padavine su glavni argument u arbitra┼żi da li je neki izvor dao dobru prognozu vremena, jer razlike u temperaturi vazduha od stepen ili dva retko ko ─çe izmeriti ili osetiti, a izvori se uglavnom za toliko razlikuju od kasnije izmerene temperature. Dakle, problem se sveo na prognozu padavina, meteoro┼íki parametar koji je „najvidljiviji”.

Neodre─Ĺenost prognoze vremena, a naro─Źito prognoze padavina, zavisi od mnogo faktora, pre svega od op┼íte sinopti─Źke situacije i du┼żine perioda na koji se odnosi. U slu─Źaju stabilnih sistema (recimo anticiklona), koji se ne kre─çu ili se veoma sporo kre─çu i imaju velike prostorne razmere (┼íto prezenteri prognoze obi─Źno naglase), vreme se mo┼że sa velikom sigurno┼í─çu prognozirati i nekoliko dana unapred. Me─Ĺutim, u slu─Źaju brzih sistema i/ili onih koji su povezani sa velikom nestabilno┼í─çu u atmosferi (cikloni, konvektivne pljuskovite padavine) te┼íko je za odre─Ĺeno mesto predvideti vreme ─Źak i jedan dan unapred. Mogu─çe je re─çi u kom se regionu o─Źekuju padavine, ali nije mogu─çe odrediti ta─Źan lokalitet i vreme. Prava vrednost prognoze je u shvatanju mogu─çnosti i ograni─Źenja. Sasvim je upotrebljiva informacija o mogu─çoj ki┼íi za tri dana u odre─Ĺenom regionu, a dan unapred, ili nekoliko sati unapred, saznaje se precizna lokacija, procenjuje se koli─Źina padavina, njihov ta─Źan po─Źetak i trajanje. Informacija je korisna, ali i dalje ostavlja otvorena pitanja za┼íto neki izvori „uvek bolje pogode vreme” i ┼íta u takvim  situacijama uraditi.

Kvalitet prognoze i uspe┼ínost prognosti─Źara su stvarno va┼żna pitanja kojima se mnoge slu┼żbe i istra┼żiva─Źi bave kako bi ih unapredili. Porediti izvore prognoze vremena na korektan na─Źin je te┼íko jer zahteva vi┼íegodi┼ínje pra─çenje i analizu predvi─Ĺenog i ostvarenog. Sve ostalo je samo utisak. Kada se radi o izboru izvora informacija, jedan od kriterijuma mo┼że biti i definicija idealne prognoze vremena. Nezvani─Źno, to je prognoza koju je dao sinopti─Źar, sa mnogo godina provedenih u operativi, a koja se zasniva na rezultatima dobro pode┼íenog modela za prognozu vremena i uvidu u klimatolo┼íke podatke. Dakle, ┼íta uraditi?

Kratkoro─Źna prognoza padavina ili „sam svoj majstor”. U nekim situacijama zna─Źajan izvor informacija o tipu, mestu i vremenu pojave padavina mogu biti meteorolo┼íki radari. Na internet-stranici RHMZ Srbije mogu se u svakom trenutku videti radarski snimci za teritoriju cele dr┼żave, ali i delovi na┼íe teritorije koje „vide” radari u Hrvatskoj, Ma─Ĺarskoj i Rumuniji. Snimci se obi─Źno postavljaju svakog sata, ali ukoliko postoji intenzivan razvoj vremenske situacije (npr. grad i olujne nepogode), mogu se o─Źekivati i na 15 minuta. Na istom mestu postoji i arhiva snimaka za posmatrani dan. Da bi neko iskoristio ove snimke, dovoljno je da mo┼że da protuma─Źi legendu koja se nalazi pored snimaka (nije dovoljno zapamtiti zna─Źenje boja jer, generalno, mogu biti razli─Źite na razli─Źitim internet-stranicama). U tabeli „NOAA dBZ skala za meteorolo┼íki radar” nalaze se podaci o refleksivnosti radarskog snopa u prisustvu razli─Źitih „objekata” u atmosferi, od lake ki┼íe (20ÔÇĺ25 dBZ) do veoma krupnog grada (65 dBZ). Dakle, preuzimanjem radarskih snimaka tokom nekoliko sati ili celog dana mogu─çe je zaklju─Źiti kojom se brzinom kre─çe obla─Źni sistem, kada se i koji tip padavina mo┼że o─Źekivati ukoliko je sistem vidljiv za radar.

„NOAA* dBZ skala za meteorolo┼íki radar”

*NOAA ÔÇĺ National Oceanic and Atmospheric Administration, USA

U eri dru┼ítvenih mre┼ża, brojne informacije koje nisu sistematizovane i poti─Źu iz razli─Źitih i neproverenih izvora mogu da zbune i poljuljaju status slu┼żbe prognoze vremena. Samo ako obrazovanje prati pove─çanu koli─Źinu informacija, ona ─çe imati svrhu. Pre svega je neophodno znati koja je institucija ili pojedinac sa─Źinila prognozu koju pratite, a zatim i ocenu uspe┼ínosti datog izvora koja bi trebalo da je javna i dostupna. Dakle, o vremenu je sve vi┼íe informacija ÔÇĺ da li to zna─Źi da znamo vi┼íe? Autori ovog teksta su mi┼íljenja da je odgovor potvrdan. Ili, bolje re─Źeno, u prilici smo da znamo vi┼íe, a od nas i na┼íe spremnosti da u─Źimo zavisi da li ─çemo tu priliku iskoristiti.