- TRŽIŠTE - /12.07.2018./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 16.80 din/kg , pšenica 16.50 din/kg , soja 39.50 din/kg ; /12.07.2018./ Berza u Čikagu: kukuruz 13.41 din/kg , pšenica 17.95 din/kg , soja 30.88 din/kg ; /12.07.2018./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 12.53 din/kg , pšenica 17.32 din/kg , soja 28.77 din/kg ; /12.07.2018./ Berza u Parizu: kukuruz 19.89 din/kg , pšenica 21.42 din/kg , soja - ;

Pogled u nebo i na njive

 

RATARI ČEKAJU POVOLJNE VREMENSKE PRILIKE ZA SETVU KUKURUZA – NOVA KIŠA BI ODGODILA POČETAK

Novi Sad, 5. april 2018.

Ratari u Vojvodini su danas pohitali na njive da bi usitnili zemlju za setvu kukuruza. U ovom poslu najteže je bilo domaćinima u Banatu, gde neki još nisu uspeli ni da „zatvore brazde”. U Sremu je kiša pretila traktoristima da se vrate kući neobavljena posla, ali je brzo prestala, pa su svi uglavnom u tome uspeli i očekuju setvu kukuruza iduće nedelje.

Ratara Radovana Todosića iz Velikih Radinaca zatekli smo na njivi kako drljačom priprema setvu kukuruza.

  • Nisam hteo da setvospremačem sitnim zemlju, jer on ide duboko. Sa drljačom sam, vidite, lepo pripremio njivu. Svega osam santimetara sam rastresao zemlju - kaže ovaj ratar.

I ove godine on će sejati oko 25 jutara kukuruza, iako još nije prodao ni lanjski rod, kao ni pšenicu.

  • Izgleda da sam pogrešio što odmah nisam prodao i kukuruz i pšenicu. Sada je cena niska i niko nas i ne pita za ove proizvode – kaže Radovan.

Procena mnogih stručnjaka je da vlage ima dovoljno, ali da sa đubrenjem treba biti obazriv da se koren ne bi zadržao samo na površini i da onda tokom leta, kad je po pravilu manje padavina, biljka stane u razvoju, jer vrh korena nije dovoljno dopro do akumulirane vlage.

Zbog ovakvih situacija prof. dr Dragana Latković, direktor Departmana za ratarstvo i povrtarstvo sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, u osvrtu u listu „Gazdinstvo” kaže:

  • Setva isključivo zavisi od odluka proizvođača. Na šta treba da se obrati pažnja? Pre svega, treba da se na sajtu Hidrometeorološkog zavoda pogleda kakve su bile zalihe zimskih padavina, znači od prvog oktobra prošle godine do 31. marta ove godine. Drugo, apelujem na sve poljoprivredne proizvođače da nekih sedam do deset dana pre setve kukuruza urade analizu zemljišta na sadržaj nitratnog azota. Zato, jer količina i raspored nitratnog azota po dubini profila, zajedno sa zimskim padavinama, diktiraju kako ćemo đubriti pre setve i sa kojim gustinama ćemo sejati. Ako je količina zimskih padavina povoljna, znači da se te količine kreću oko višegodišnjeg proseka i ako je raspored nitratnog azota po dubini profila povoljan (što znači da se najveće količine nitratnog azota nalaze u sloju od 30 do 60 i od 60 do 90cm), onda treba da đubrimo onako kako smo planirali za tu njivu i za planirani prinos. Što se tiče gustine setve kukuruza, treba ići sa onom gustinom koja je planirana za taj hibrid i za to agroekološko područje. Ako jedan od ova dva parametra nije povoljan, znači manje padavina ili ako je nepravilan raspored nitratnog azota, onda treba đubrenje redukovati i gustinu setve smanjiti. Ako je nepovoljno i jedno i drugo, gustinu setve smanjiti 15-20 odsto. Naši poljoprivredni proizvođači znaju da je vreme setve kada temperatura na dubini setvenog sloja bude od 8 do 10 stepeni. Znači, osam stepeni je biološki minimum, što znači da tako zrno kukuruza neće da klija. Preporuka poljoprivrednim proizvođačima je da se ne vežu kalendarski, već čim to vremenski uslovi omoguće krenu sa setvom kukuruza. Uvek se prvo seju hibridi kasnijeg FAO grupe zrenja 600, zato što je njihova vegetacija duža, pa onda hibridi FAO grupe zrenja 500, pa zatim 400. Oni koji seju veće površine, neka se potrude da do kraja prve dekade aprila, ukoliko vremenski uslovi omogućavaju, poseju negde oko 15-20 odsto površina. U drugoj dekadi aprila neka se poseje gro površina kukuruzom, a tamo negde posle 20-25 aprila posejati ono što je ostalo – poručuje prof. dr Dragana Latković.

Mnoge prognoze o setvi kukuruza se kreću od 900.000 do 1.100.000 hektara, a o tome Slaviša Dabižljević, autor poljoprivredne emisije „Otkos”, kaže:

  • Nije realno očekivati više od miliona hektara, čak je 900.000 hektara veliki obim posla i ulaganja, za čega domaćini baš i nemaju dovoljno novca. Skoro stotinu promotera semena kukuruza smo imali na tržištu. Koje iskustvo i kvalitet će biti prihvaćeni, ostaje da sačekamo i vidimo.

VODOLEŽI I KANALI

Vodoleži u Banatu, pa i donjem Sremu, nisu sasvim usahli. Na pšeničnim poljima ako biljka provede desetak dana ispod vode se „gasi”, kažu stručnjaci.

Neke vode na poljima su posledica neočišćenih sekundarnih kanala ili manjih kanala koje i sami ratari zatrpavaju da bi kraćim putem došli do svojih njiva.