- TRŽIŠTE - /30.06.2020./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 15.60 din/kg , pšenica 18.00 din/kg , soja 42.50 din/kg ; /30.06.2020./ Berza u Čikagu: kukuruz 13.96 din/kg , pšenica 18.87 din/kg , soja 34.04 din/kg ; /30.06.2020./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 13.17 din/kg , pšenica 16.07 din/kg , soja 32.18 din/kg ; /30.06.2020./ Berza u Parizu: kukuruz 19.70 din/kg , pšenica 21.22 din/kg , soja - ;

Pogled u polja

 

RAZVOJ PŠENICE IPAK ZAVISI OD NOVE KIŠE

Novi Sad, 11. maj 2020.

Prošlog vikenda, u više poljoprivrednih emisija, ratari su imali priliku da čuju od stručnjaka različite ocene o izgledu i potencijalu pšeničnih polja i obavljenoj setvi kukuruza. Ako smo dobro razumeli, niko od medija nije uspeo da sabere kompletnu priču o pšenici, iako su se pojedinci upustili i u ocene o mogućem budućem prinosu. Prema još uvek nepotpunim podacima, u Srbiji je zasejano 583.319 ha, a prema procenama i dugogodišnjem iskustvu za domaće potrebe dovoljan je višegodišnji prosečan rod sa oko 290.000 hektara.

U Vojvodini se pšenična polja znatno razlikuju, jer su neka ostala bez prolećne kiše, a u pojedinim regionima bilo je skoro oko 30 litara po m2. U srednjoj Bačkoj tvrde da je ova žitarica u dobrom stanju i da pojava leme uz brzo reagovanje ratara ne ugrožava dalji razvoj.

Filip Ćosić iz Ravnog Sela kaže da su i ovde imali dovoljno padavina i da su mu usevi – kukuruz i soja, takođe u „dobroj formi”, ali da sve, ipak, zavisi od novih padavina.

Dalibor Paskulov iz Botoša prati rast pšenice na svojih 50 jutara i primetio je da se domaće sorte Pobeda i Simonida drže bolje nego francuske. Kaže da u ataru ima dosta pšeničnih polja koja se žute, a biljka je niskog rasta. Ovaj ratar ne očekuje rodnu godinu, jer suša koja je došla posle suve zime ne obećava puno.

  • Primetio sam da u važnom periodu za razvoj pšenice i okopavina svake godine imamo manje padavina, čak i do 150 litara – kaže Paskulov.

Stručnjaci sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu uspeli su i pored otežanih uslova za putovanja da obiđu pšenična  polja u Vojvodini i o tome za list „Gazdinstvo” dr Vladimir Mladenov kaže.

  • Po RHMZ, Vojvodina je u najgorem stanju po pitanju deficita vlage u odnosu na ostale regione u Srbiji. Pogotovu je u kritičnom stanju površinski sloj i do jednog metra dubine.  Slike stanja useva u Banatu govore o evidentnom nedostatku vlage, zbog kog se javljaju i pukotine. Žuta boja koja preovladava u usevu, pored nedostatka vlage i u kombinaciji sa istim, može da svedoči i o primeni rastopljene ureje po višljim temperaturama nego što je uobičajeno za to doba godine. Takođe, mogući faktor mogu da budu i sredstva koja se koriste za zaštitu ili folijarnu prihranu, pogotovu ukoliko nakon primene sredstava za zaštitu ima mraza u naredne 2-3 nedelje, a bilo ih je. Ono što je sigurno da je usevu preko potrebna kiša i da će se stanje znatno popraviti ukoliko je uskoro bude – rekao je dr Mladenov.