- TRŽIŠTE - /30.06.2020./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 15.60 din/kg , pšenica 18.00 din/kg , soja 42.50 din/kg ; /30.06.2020./ Berza u Čikagu: kukuruz 13.96 din/kg , pšenica 18.87 din/kg , soja 34.04 din/kg ; /30.06.2020./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 13.17 din/kg , pšenica 16.07 din/kg , soja 32.18 din/kg ; /30.06.2020./ Berza u Parizu: kukuruz 19.70 din/kg , pšenica 21.22 din/kg , soja - ;

Pogledi

 

STO─îARSKE ZADRUGE ZA RAZVOJ  POLJOPRIVREDE

Novi Sad, 25. decembar 2018.

Piše: Branislav Gulan

Dru┼ítveno- ekonomski odnosi opredelĐśivali su  i proizvodne tokove u polĐśoprivredi. Do Drugog svetskog rata polĐśoprivredna proizvodnja se obavlĐśala na privatnom posedu razli─Źite veli─Źine sa posebnim naglaskom na razvoj sto─Źarske i vo─çarske proizvodnje. Na ovaj na─Źin bile su racionalno iskori┼í─çene polĐśoprivredne povr┼íine u tada┼ínjoj Jugoslaviji. Koncentracija proizvodnje obavlĐśala se preko zadru┼żnog sistema organizovanja, funkcionisanjem  ┼ítedno-kreditnihzadruga preko kojih se povezivalo tr┼żi┼íte roba i tr┼żi┼íte kapitala i koje su bile osnov stabilnosti primarne polĐśoprivredne proizvodnje. U cilĐśu unapre─Ĺenja proizvodnje, prerade, izvoza i organizovanog uvoza nedostaju─çih reprodukcionih materijala bile su formirane specijalizovane zadruge, koje su po funkciji bile slo┼żene zadruge i pokrivale su odre─Ĺene oblasti proizvodnje, kreditiranja i prometa. Po svojim rezultatima isticale su se ┼żitarske, sto─Źarske, nabavno-prodajne i ┼ítedno-kreditne zadruge. Ove zadruge su ─Źinile poslovnu funkciju  Zadru┼żnog saveza Srbije, preko koga se kordinirao celokupan rad zadruga, a mo┼że se re─çi i polĐśoprivrede.

Brojke

To je period sna┼żnog razvoja zadrugarstva i njegovog ukrupnjavanja, tako da je od  1.890 zadruga osniva─Źa saveza ukrupnjeno i stvoreno novih 487 zadruga koje su u celosti poslovale preko specijalizovanih zadruga, a u okviru Zadru┼żnog saveza Srbije.

,,Zavr┼ítekom Drugog svetskog rata jasno se izdiferencirala polĐśoprivredna proizvodnja na velikim kombinatima i ozakonjena su tri oblika vlasni┼ítva polĐśoprivrednig zemlĐśi┼íta i to:dr┼żavno, dru┼ítveno i privatno. Kombinati svoj razvoj bazirali na dr┼żavnom i dru┼ítvenom polĐśoprivrednom zemlĐśi┼ítu, koje je bilo i najkvalitetnije. U okviru kombinata pored primarne proizvodnje razvijala se i prera─Ĺiva─Źka industrija preko koje su kombinati bili dominatno prisutni na tr┼żi┼ítu finalnih proizvoda. Celokupna agrarna politika bila je usmerena ka razvoju kombinata. U tim uslovima prakti─Źno je napu┼íten koncep razvoja polĐśoprivredne proizvodnje prko zadru┼żnog sistema organizovanja'', ka┼że Nikola Mihailovi─ç, predsednik Zadru┼żnog saveza Srbije.

Zadruge su se u najve─çem broju integrisane u okviru kombinata pri ─Źemu su gubile sujektivitet, obavljale suunos imovine koju su  godinma sticale, a kasnije te┼íko vra─çale. Ostao je veomna mali broj zemlĐśoradni─Źkih zadruga koje su svoju delatnost vezivale za razvoj proizvodnje na individualnim polĐśoprivrednim gazdinstvima kao nosiocima polĐśoprivredne proizvodnje.

,,O ekonomskoj snazi individualnih gazdinstava najbolĐśe govori ─Źinjenica da je utvr─Ĺen zemlĐśi┼íni maksimum od 10 hektara. U cilĐśu ekonomskog opstanka gazdinstva individualnih polĐśoprivrednih proizvo─Ĺa─Źa su bila prinu─Ĺena da se razvijaju na bazi govedarske, ov─Źarske,povrtarske i vo─çarske proizvodnje koje nisu bile interesantne za kombinate jer su onirazvijali na bazi ┼żita, industrijskog bilĐśa, tova svinja, ┼żivine i delimi─Źno proizvodnjom mleka'', dodaje Mihailovi─ç. U takvim dru┼ítveno-ekonomskim uslovima preostale zadruge su organizovanjem proizvodnje i prometa za potrebe individualnih gazdinstava razvile odre─Ĺene vrste proizvodnje.Posebno se isti─Źu rezultati u organizaciji proizvodnje malina,┼ílĐśiva, tovu junadi i jagnjadi i stvaranju uslova za izvoz navedenih proizvoda. Jasno su se izdiferencirali regioni zapadne Srbije za proizvodnju maline i ┼ílĐśive, a proizvodnja melka i tov junadi bili su dominatni u centralnom delu Republike Srbije, dok je proizvodnja jagnje─çeg mesa bila najzastuplĐśenija u isto─Źnoj i ju┼żnoj Srbiji.

U navedenom periodu preko 92odstosto─Źnog fonda nalazio se na posedima individualnih polĐśoprivrednih proizvo─Ĺa─Źa ┼íto je i opredelilo potrebu organizovanja i rada sto─Źarskih zadruga.Ove zadruge su bile klĐśu─Źne u ┼íirenju novih rasa goveda prvenstveno simentalske rase i ukr┼íanje doma─çeg ┼íarenog gove─Źeta u predapanje u gove─Źe simentalske rase, tako─Ĺe zemlĐśoradnike zadruge u jugosito─Źnoj, ju┼żnoj i zapadnoj Srbiji  su bile nosioci oplemenjivanja doma─çih rasa ovaca i pobolĐś┼íanja njihovih proizvodnih osobina.

Sto─Źarske zemlĐśoradni─Źke zadruge su se nametnule  kao neizostavan faktor u organizaciji  proizvodnje, po─Źev od sabiranja, rashla─Ĺivanja i distribucije sirovog mleka, tova junadi i jagnjadi prvenstveno namenjenih izvozu. Ove zadruge predstavlĐśale su oslonac i sigurnost razvoja sto─Źarske proizvodnje na posedima individualnih polĐśoprivrednih proizvo─Ĺa─Źa jer su im obezbe─Ĺivale  tr┼żi┼íte njihovih proizvoda, snabdevale ih neophodnim reprodukcionim materijalima i preko ┼ítedno-kreditnih slu┼żbi omogu┼żavale im kreditna sredsta pod povolĐśnijim uslovima za teku─çu proizvodnju i razvoj.

Prelomni period agroindustrijske proizvodnje odigrao se 1989. godine, kada je izvr┼íena privatizacija najve─çeg dela kapaciteta prehrambene industrije koje su iza┼íle iz sastava kombinata i postali samostalni privredni subjekti. Privatizacijom primenjen je koncept tr┼żi┼íne ekonomije pri ─Źemu su kombinati zemlĐśoradni─Źke zadruge i zemlĐśoradnici postali sirovinska baza bez ikakvih ─Źvrstih garancija za razvoj i stabilnost njihove proivodnje i samih njih. Interes privatizovanih prere─Ĺiva─Źkih kapaciteta da ┼íto jeftinije nabave kvalitetnu sirovinu, ┼íto je pred  druge  oblike organizovanja primarne polĐśoprivredne proizvodnje stavlĐśala velike barijere i probleme u procesu proizvodnje, a samim tim i ekonomiju, odnosno odr┼żivost istih.U ovom vremenu do┼ílo je do privatizaciej zadruga. I dana se postavlja pitanje, kako je mogla da se privatizuje privatna imovina, a to su zadruge? Jer, one su ve─ç bia─Ź privatna imovina i imale su titulare! O─Źito da je to bio deo plja─Źka┼íke privatizacije uz pomo─ç dr┼żave. Ni danas kada je u Srbiji, na kraju 2018. godine, kroz akciju ,,500 zadruga u 500 sela'' vra─çen duh zadrugarstva u Srbiji nije po─Źeo povra─çaj te neopravdano oduzete zadru┼żne imovine tokom privatizacije, posle devedesetih godian XX veka. Deo imovine je utopljen u kombinate, kojoj se izgubio trag kroz preknji┼żavanje i promenu vlasnika. I kada bi hteli to je te┼íko itvrditi. I kada bi utvrdili dr┼żave neam novca da bi vratila tu imovinu. Jer,priemra radi imovina odiuzeta p┼íosle Drugog svetskog rata, kroz proces restitucije se vra─çala. U toku je i povratak neopravdano oduzete crkvene imovine posle Drugog svetskog rata. Crkvama je na osonovu postoje─çih dokumenata oduzeto oko 70.000 hektara zemlje, a do sada je vra─çeno  vi┼íe od 58.000 hektara. Ali, na vra─çanju neopranvdano oduzete zadru┼żne imovine nije ni┼íta ura─Ĺeno. Razlog se mo┼że tra┼żiti u nepostojanju novca da se to nadoknadi.

Neravnopravan polo┼żaj zadruga

,,Istovremeno u tom periodu doneti su i novi zakoni o zadrugama, koji su davali mogu─çnost formiranja novih  zadruga, kao  i izlaska zadruga iz sastava kombinata, ┼íto je bio izuzetno osetlĐśiv period za zadruge. Zadruge su formalno iza┼íle iz kombinata ali baz imovine ┼íto ih je stavilo u izuzetno te┼żak proces organizovanja. Privatizovani prera─Ĺiva─Źki kapaciteti uspostavlĐśali su nove forme saradnja sa zemlĐśoradnicima zaobilaze─çi zadruge. Jer, zapo─Źinje procesadirektnog otkupa ┼żitarica, industrijskog bilĐśa i mleka od proizvo─Ĺa─Źa, a ve─çi broj klanica otpo─Źinje svoj tov svinja, junadi , a posebno ┼żivine. Na ovaj na─Źin zadruge i zemlĐśoradnici se stavlĐśaju i inferioran polo┼żaj jer zadruge nemaju prera─Ĺiva─Źke kapacitete kako bi mogle da pariraju prera─Ĺiva─Źkoj industriji u procesu prerade i plasmana proizvoda'', navodi Mihailovi─ç.

U navedenim uslovima ubrzano se gase posedi mlih gazdinstava gde prvenstveno nestaje govedarska i ov─Źarska proizvodnja ┼íto ima dalekose┼żne posledice na razvoj ukupne polĐśoprivredne proizvodnje. Pored malih gazdinstava u ravni─Źarskom delu nestaju i gazdinstva srednjih veli─Źina koja se bave prvenstveno bilĐśnom proizvodnjom jer na svom posedu  ne ostaruju ekonomiju obima, a istovremeno nisu u mogu─çnosti da investiraju u svoj razvoj. Ovo je period sna┼żne koncentracije polĐśoprivredne proizvodnje, prvenstveno na ravni─Źarskom podru─Źju koje ima za posledicu odustajanje od sto─Źarske proizvodnje, uz istovremeno pove─çanje neobra─Ĺenih polĐśoprivrednih povr┼íina, pogor┼íanje fizi─Źkih, hemijskih i biolo┼íkih osobina zemlĐśi┼íta zbog nedostatka stajnjaka.

Navedene tendencije uticale su i na gublĐśenje poslovnih aktivnosti brojnih sto─Źarskih zadruga naro─Źito u centralnom delu Republike Srbije. Ga┼íenjem ovih zadruga evidentno je smanjena i proizvodnja gove─Ĺeg i ov─Źijeg mesa sa jedne strane, a sa druge smanjenjem broja priplodnih grla goveda smanjen je i potencijal za proizvodnju  mesa i izvoz.

Gluvi na ponudu

Prema projekcijama potro┼ínje polĐśoprivredno-prehrambenih proizvoda sa─Źinjenih od strane FAO i OECD-a u narednom periodu iskazan je apsolutni deficit u gove─Ĺem i ov─Źijem mesu. Jer, samo Evropska unija godi┼ínje uvozi oko 700.000 tona ovog mesa.  Pre nekoliko godina nadle┼żni iz EU su Srbiji nudila da u narednih pola veka svake godine  izvozi po 50.000 tona ,,bebi bifa''. Kreatori ekohnomnske politiek ostali su gluvi na taj zahtev kupaca iz EU. I dok su oni tra┼żili najvalitetnije crveno meso ,,bebi bif' nadle┼żni iz Srbije su njima nudili svinjetinu koju EU ne─çe ni danas da kupuje u Srbiji. Ne─çe da je kupuje zbog toga ┼íto se ona vakcini┼íe protiv bolesti kuge.  Godi┼ínja vrednost uvoza vakcina je oko 20 miliona dolara i to je ogroman novac koga niko ne─çe da se odrekne. Jer, se, pre svega, u njega ugra─Ĺuje mo─çan uvozni lobi, koji sve toveoam dobro kontroli┼íe. Aktuelni ministar poljoprivrede (koji je 13 na toj funkciji od demokratskih promena 2000. godine) je dva puta javno bio obe─çao da ─çe ukinuti vakcinaciju, ali je to ostalo samo obe─çanje. Jer, nema hrabrosti to da uradi. Uz sve to u EU danas postoji vi┼íak od 50 miliona tovljenika. Uz sve to prevara je bila data ,,Tenisu'' iz Nema─Źke za obe─çani izvoz ─Źetiri milioan tovljenika po povla┼í─çenom poplo┼żaju Srbije za prodaju u Rusiji. Jer, nije mu bilo re─Źeno da se svinjsko meso iz Srbije ne mo┼żemo izvoziti ni u Rusioji preko zemalja EU, a to je Ma─Ĺarske, Rumunije, Bugarske i Gr─Źke... Mo┼że samo avionom ili obra─Ĺeno na temper4aturi na vi┼íoj od 70 stepeni celzijusovih! Kada je to saznao on je odusta od doslaskaq u Srbiju i gradnje obe─çanih farmi na ve─ç dopbijenim njivama u Vojvodini. Mi smoi poenakd svinjsko meso izvozili u Rusiji, ali tako ┼íto se ono otpremalo u luku Bar u Crnoj Gori, tovarilo na brodove i transport je trajao 45 do 47 dana... Kada se to saznalo ni Rusija nije trebalo to meso! Tako je Srbija danas ostala na oko tri miliona tovljenika godi┼ínje (pre dve decenije ih je bilo vi┼íe za preko dvamiliona) za li─Źne potrebe. Proizvodi se u Srbiji ukupno oko 400.000 tona svih vrsta mesa i tro┼íi manej od 30 kilograma godi┼ínje po stanvoniku. U tome je do 270.000 tona svinjsko, oko 70.000 tona june─çe, ostalo je ┼żivinsko... Kada se raspadala Jugoslavija proizvodilo se godi┼ínej oko 650.000 tona svih vrsta mesa i tro┼íilo po stanovniku oko 65 kilograma. Posle toga godi┼ínji pad stoa─Źrstva u sRbiji je ima stopu od oko tri odsto godi┼ínje. Ako se razvpj jedne zemlej meri po sto─Źarstvu, onda se se za Srbiju mo┼że rec┼ż─çi da je mnogo nerazvijena i da bi stigla EU u dana┼ínjim usloviam treba─çe joj vi┼íe od ┼íest decenija. Jer, u Srbiji stoa─Źrstvo u BDP poljoprivrede u─Źestvuje sa oko 30 odsto. U svetu se isti─Źe da su nerazvijene zemlje sve koje imaju taj udeo ispod 60 odsto!

┼áta nam je ─Źiniti…

Ove tendencije potvr─Ĺuje i interes stranih kompanija za gove─Ĺim i ov─Źijim mesom iz Srbije, podvla─Źi Mihailovi─ç.  Potpisane kvote bezcarinskog izvoza june─çeg mesa u EU i Tursku, kao i interes iskazan od satrane predstavnika NR Kine ukazuju na neophodnost pripreme programa o┼żivlĐśavanja i pove─çanja proizvodnje u funkciji kori┼í─çenja raspolo┼żivih resursa i zadovolĐśenja dela potreba navedenih zemalĐśa.Svega toga je u Srbiji bilo i proteklih decenija i danas. Ali, je sto─Źni fond uni┼ítavan pa niej bilo stoke, da bi imali mesa za izvioz. Mesa ni danas nema. Dakle, ministar poljoprivrede vi┼íe treba da se bavi da u Srbiji stvori uslove za tov stoke, junadi i svinja bez upotrebe vakcien poriotiv bolesti kuge. Za prodaju tog mesa nikada nije bilo problema. Ali, ga niej bilo! Pa nema ni Danas. Jer, na po─Źetku ove godien imalio smo samo 12.000 junadi. Sve je poklanio i izvezenoi. A, u tovu nema ih toliko.  Jer, Srbija od 1996. godine ima kvotu za izvoz ,,bebi bifa'' u EU od 8.875 tona godi┼ínje. Nikada se nismo primakli toj brojci. Najbolje govore podaci da je recimo, u prvoj godini primene aktuelne Strategije razvoja poljoprivrede Srbije od 2014. do 2024. godine, bilo izvezeno samo 315 tona kalitetnog crvenog mesa ,,bebi bifa'', zatim 2016. godine 420 tona, a 2017. godien 480 tona ,,bebi bifa'' i oko 1.800 tona govedine. Koliko je to malo  najbolaj ptovrda je ─Źinjenica je, recimo, 1990. Tada┼ínej SFRJ, koja je bila pred raspadom bilo izvezeno 54.450 tona ,,bebi bifa'' na tr┼żi┼íta od 40 zemalja. Od toga ─Źak 30.000 tona bilo je sa prostora dana┼ínje Srbije. Dakle, Sad je taj ivzoz manji za 100 puta! Ezvani─Źno se ukahzuej na problem da se june─çe i gove─Ĺe meso uvozi iz Poljske u Bosnu i Hercegovinu, a potom sti┼że u Srbijeu gde se prepakuje i izvozi kao proizvedeno u na┼íoj zemlji. To mo┼że da ide dok nas ne uhvate, a posle ne─çe biti dobro! Jer, reeksport nije dozvoljen. Zato je najbolje re┼íenje – da se odlu─Źno krene u tov u Srbiji. Tad zamanipulacije kao ┼íto postoje poslednjih decenija ne─çe biti potrebne. A, kada budemo imali stoke i mesa, ne─çe biti problem prodaje. Prodaju ─çe obavlajti  svaki komercijalista u Srbiji. A, ne─çe obavlajti oprodaju onog ┼íto nemaqmu minsitar! To je tu┼żno. Jer, narod zna ┼íta ko treba da radi!

Re┼íenje, zadru┼żni sistem

Iz tih razloga name─çe se kao mogu─çnost i potreba da i jedan od oblika organizovanja ove proizvodnje bude i  zadru┼żni sistem, organizovan preko specijalizovanih sto─Źarskih zadruga. Pre pristupanja izradi programa neophodna je detalĐśna analiza postoje─çeg stanja prostora na kome bi se organizovala proizvodnja, a koga karakteri┼íe slaba infrastruktura, stara─Źka gazdinstva, neobra─Ĺene i zapu┼ítene obradive povr┼íine, a pre svega specifi─Źnost sto─Źarske proizvodnje koja mo┼że biti re┼íavana preko specijalizovanih zemlĐśoradni─Źkih zadruga.

Mogu─çnost organizovanja ovih vrsta zadruga  u navedenim uslovima je olak┼ían, jer postoje─çi Zakon o zadrugama predvideo je i mogu─çnost formiranja radni─Źkih zadruga, koje mogu biti deo re┼íenja u devastiranim podru─Źjima.Ovaj vid organizovanja podrazumeva i druga─Źiji pristup osnovnom resursu zemlĐśi┼ítu sa stanovi┼íta vlasni─Źke strukture, poreske politike i razvojnih mera lokalnih samouprava i agrarnih mera na nivou Republike.

Najbitnije na devastiranim podru─Źjimaje organizovati i stabilizovati mati─Źne zapate goveda kao osnove sigurne proizvodnje gove─Ĺeg mesa. Pored navedenog neophodna je i podela rada izme─Ĺu brdsko-planiskih podru─Źja i ravni─Źarskih u kojima je mogu─çe proizvesti dovolĐśno kabaste i koncentrovane hrane. Ta podela rada podrazumeva da se na brdsko-planinskim podru─Źjima organizuje prva faza tova kojim bi se iskoristili resursi tih podru─Źja, a u ravni─Źarskim podru─Źjima zavr┼ína faza. Formiranje mati─Źnih zapata je mogu─çe na vi┼íe na─Źina o ─Źemu nauka i struka trba da daju zavr┼ínu re─Ź, a specijalizovane sto─Źarske zadruge to realizuju u praksi.

Izazov je pred svi nosiocima agrarne politike, a ┼íto pre se zapo─Źne sa re┼íavanjem ovih krupnih pitanja ona ─çe se sa manje napora i ulaganja realizovati i po─Źeti da efektuiraju na dobrobit svih u─Źesnika utom budu─çem procesu.