- TRŽIŠTE - /12.08.2020./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 19.20 din/kg , pšenica 17.90 din/kg , soja 42.60 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Čikagu: kukuruz 12.33 din/kg , pšenica 17.98 din/kg , soja 32.59 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 11.50 din/kg , pšenica 14.49 din/kg , soja 30.53 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Parizu: kukuruz 19.26 din/kg , pšenica 20.87 din/kg , soja - ;

„Politika” - Razgovor nedelje: Goran Knežević, ministar poljoprivrede

 

ZATEKAO PRAZNU KASU I SUŠU

Beograd, 10. septembar 2012.

Planirali su sopstvene prihode od čak 29 milijardi dinara. Od toga do sada je trebalo da se ostvari 15, a realizovano je samo 2,5 milijarde dinara

Goran Knežević, novi ministar poljoprivrede, nije imao sreću da ga sačeka rodna godina pa da može da se pohvali dobrim prinosima koji daju pozitivan doprinos ukupnim ekonomskim prilikama. Dočekala ga je suša, njene drastične posledice koje su dovele do toga da poljoprivreda bude zaslužna za inflaciju i pad BDP-a.

„Nije moglo biti gore. I predizborna godina i suša”, kaže Knežević u prvom intervjuu za „Politiku”.

Kakve su posledice te predizborne godine po agrarni budžet?

- Oni koji su bili na vlasti koristili su sve materijalne državne resurse da dobiju izbore. Prethodnici su marketinški zaposlili 1.700 agronoma, prošlogodišnje subvencije isplatili ove godine, potrošili do maja sve pare koje su bile predviđene do novembra...

Da li hoćete da kažete da ste zatekli praznu kasu?

- Totalno praznu. Samo jedan primer. Planirali su sopstvene prihode od čak 29 milijardi dinara. Od toga do sada je trebalo da se ostvari 15, a realizovano je samo 2,5 milijarde dinara. Drugim rečima, prethodni ministar je agrarni budžet radio politikantski i diletantski.

Da li će vas spasti rebalans budžeta?

- Da. Bilo je razumevanja u Vladi za poljoprivredu. Ukupan budžet biće 42 milijarde dinara. Isplatićemo sve preuzete obaveze od početka godine, kao i po uredbama koje smo tek doneli.

Zašto je Vlada zabranila izvoz industrijskog bilja, a liberalizovala uvoz žitarica ukidanjem carina. U čemu je razlika kada je kukuruz najviše stradao, a suncokret mnogo manje?

- Šteta kod suncokreta je 15-20, kod soje oko 35, a kod šećerne repe preko 30 odsto. Gledali smo ukupan bilans Srbije, ali i standard naših građana. Izvozom industrijskog bilja nastao bi manjak, prerađivačka industrija bi ostala bez sirovine, došlo bi do nestašice šećera i ulja, nedostajuće količine bi morale da se uvezu i to bi vodilo povećanju cena. To standard naših građana ne može da podnese.

Da li država uopšte ima načina da zaštiti standard stanovništva?

- Kao vlada učinićemo sve da to postignemo. Povećanje cena hrane jeste posledica suše, ali i velike nebrige prethodne vlade. Naravno da je neko morao da traži veću cenu mleka kada nije dobio premiju ni za januar. Pokušaćemo da intervenišemo na tržištu preko Direkcije za robne rezerve, kao i kupovinom 200.000 tona kukuruza. Mislim da će to proizvesti efekat stabilizacije cena.

Udruženja poljoprivrednika nisu baš zadovoljna davanjem od 6.420 dinara po hektaru i pitaju da li je to kompenzacija štete za sušu ili ranije dogovorena premija po hektaru?

- Cilj te grupe mera je pomoć pred jesenju setvu. Prethodna vlada je prvo donela uredbe da će premirati prinos u slučaju određenih proizvodnji, a posle je, bez ikakve uredbe i zakonskog okvira, zbog pritiska zemljoradnika, počela da isplaćuje gazdinstvima premiju po hektaru. Mi to prihvatamo kao neki avans i do sada je isplaćeno oko 20 odsto od 6.420 dinara. Kao ozbiljna vlada želimo da ispunimo sva obećanja data poljoprivrednicima.

Znači, ništa od premija po prinosu? Da li su te uredbe stavljene van snage?

- Sada jesu.

Koliko hektara je pokriveno s pomenutih 6.420 dinara?

- To su dobila registrovana poljoprivredna gazdinstva za ukupno 1.585.000 hektara.

Koji će biti glavni pravci vaše agrarne politike?

- To su povećanje agrarnog budžeta, predvidljivost i investicije. Agrarni budžet je trenutno 2,4 odsto ukupnog budžeta, sledeće godine očekujemo znatniji pomak, a 2014. godine da on realno bude pet odsto. S tim sredstvima bi mogao da se oseti boljitak u poljoprivredi.

Da li ta predvidljivost znači da će zemljoradnici moći da znaju dugoročno na koje mere države mogu da računaju?

- Najveća zamerka poljoprivrednika je da toga nije bilo. Kažu da im nije bitno da li je subvencija pet ili šest hiljada po hektaru, već da li na to mogu da računaju na dve, pet ili više godina kako bi se opredelili šta da proizvode. Očekujem da već krajem septembra imamo radnu verziju zakona o podsticajima u poljoprivredi koji će u dužem periodu da ih reguliše. Mislim da ne treba izmišljati rupu na saksiji. Ima dobrih iskustava kod drugih zemalja u tranziciji pa hajde da primenimo dokazano pametne stvari. Taj zakon ide u javnu raspravu pa ćemo da vidimo šta će stručnjaci, proizvođači i potrošači o njemu da kažu.

Kakav ćete model za investicije da primenite?

- Bez investicija se ne može mnogo postići. To smo sada videli i kod navodnjavanja. Pokušaćemo da napravimo ambijent da poljoprivrednik bude motivisan da uloži svoja sredstva. Država treba da napravi dobru infrastrukturu, kao što je kanal Dunav–Tisa–Dunav. Jedan model će biti učešće države s 20 odsto ili više. Može se razmišljati o zakupu državnog zemljišta tako da ga damo u zakup ne na tri ili pet godina, već na deset i to tako da zemljoradnik ne plaća zakup, da to bude učešće države, a da on napravi zalivni sistem. Razmišljamo da napravimo razvojnu agrarnu banku koja će biti zainteresovana za takve projekte. Imao sam i razgovore s ambasadorom Izraela u kome je navodnjavanje dovedeno do savršenstva.

Da li će vaša agrarna politika biti usmerena na poljoprivredna gazdinstva kao sada ili i pravna lica mogu da računaju na državne pare?

- Pokušaćemo da razdvojimo socijalne od ekonomskih mera. Domaćinstvo s jednom kravom i okućnicom ne može da opstane. I to nije poljoprivreda. Njima treba pomoći socijalnim merama koje su van ovog ministarstva – da prežive. Mi moramo da stimulišemo one vrhunske, s dobrim rezultatima. Pružićemo se koliki nam je guber, a nećemo unapred praviti razliku među proizvođačima. Ideja je da podignemo poljoprivredu. Sada smo premije za stočarstvo proširili i na pravna lica.

Da li pravite i neku dugoročniju strategiju razvoja agrara?

- Vlada je oformila Nacionalni agrarni savet koji treba da napravi presek stanja. Zaharije Trnavčević je predsednik, Živanko Radovančev iz zrenjaninskog „Mlekoprodukta” biće potpredsednik, kao i dva državna sekretara Ministarstva poljoprivrede, a ostali su, od ukupno 19 članova, poljoprivredni eksperti.

Dva najveća poljoprivredna kombinata – PKB i PIK Bečej su podržavljeni. Da li, po Vama, to tako treba da ostane?

- Ne. Pre neki dan sam razgovarao s rukovodstvom PKB-a i oni polako počinju da posluju s profitom. Ne treba zaboraviti da oni koriste, a ne plaćaju zakup za preko 16.000 hektara državne zemlje. Kad bi platili zakup pitanje je kako bi poslovali. Kada stanu na noge treba ih privatizovati.

Najavili ste da ćete od EU tražiti da nam odloži primenu SSP u pogledu liberalizacije carina. Šta time želite da postignete, jer je carina već gotovo potpuno liberalizovana?

- Mi ćemo imati dug period od liberalizacije u 2014. godini do ulaska u EU. Za to vreme ne možemo da koristimo sredstva EU za poljoprivredu koja su znatna. Prethodna vlast je loše pregovarala i loše procenila datum. Zato gubimo dvostruko: liberalizacijom ćemo otvoriti tržište za konkurenciju, a nismo spremni za to i nećemo ni dobiti sredstva iz EU.

To nije mali zahtev?

- Već sam doživeo dosta kritika. I iz EU i kod nas. Ali, ne mislimo da menjamo čitav SSP. Postoje članovi koji kažu da se u određenim situacijama ti rokovi, za neke proizvode, mogu produžiti.

Već se postavljaju pitanja da će uskoro stranci moći da kupuju zemlju?

- U roku od četiri godine nakon što i Litvanija ratifikuje SSP, stranci će moći da kupuju zemlju. To će biti ozbiljan problem. Videćemo da li možemo da odložimo taj rok. Ili da do tada prodamo državno zemljište našim ljudima…

ZBOG INVESTICIJA NA ROBIJI

Goran Knežević je, dok je bio gradonačelnik Zrenjanina 2008. godine, bio optužen za zloupotrebu službenog položaja, tačnije da je navodno davao građevinsko zemljište ispod cene. Bio je u pritvoru 13 meseci i sudski postupak protiv njega još traje.

– Za desetak dana je nastavak suđenja koje je pri kraju. Očekujem da se završi oslobađajućom presudom, jer je to nameštena politička afera. U situaciji kada su svi davali zemljište besplatno ili sa subvencijom ono je u Zrenjaninu naplaćeno investitorima. Izgradili smo kompletnu infrastrukturu od tog novca, a to je, pored dobrog privrednog ambijenta, koji je takođe stvoren u Zrenjaninu, jedan od osnova za dolazak novih investitora.

(Jovana Rabrenović, Politika)