- TRŽIŠTE - /12.07.2018./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 16.80 din/kg , pšenica 16.50 din/kg , soja 39.50 din/kg ; /12.07.2018./ Berza u Čikagu: kukuruz 13.41 din/kg , pšenica 17.95 din/kg , soja 30.88 din/kg ; /12.07.2018./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 12.53 din/kg , pšenica 17.32 din/kg , soja 28.77 din/kg ; /12.07.2018./ Berza u Parizu: kukuruz 19.89 din/kg , pšenica 21.42 din/kg , soja - ;

POLJOPRIVREDNICI O PROLEĆNOJ SETVI

 

Novi Sad, 5. april 2018.

Izvor: List Gazdinstvo

Predstojeća setva je tema broj jedan među poljoprivrednicima. Pitanja je bezbroj, a ključno sigurno kako posejati kad je kasa prazna?  Dilema je da li ići i u kojoj meri sa veštačkim đubrivima, koja su objektivno skupa ili šta posejati? Pitanje: jeftinija semena ili skuplja semena? Oni koji će raditi po svim pravilima agrotehnike, a takvih je jako malo, ići će sa sopstvenim parama. Oni drugi, većinski, će se zadužiti, jer drugačije ne mogu posejati. Sve u svemu glava boli, ali dobro je što je srpski seljak izdržljiv i što će se truditi da predstojeću prolećnu setvu uspešno privedu kraju. O tome smo razgovarali sa poljoprivrednicima iz Banata.

-Pred ovaj posao problemi su veliki - kaže Ištvan Vereš, poljoprivrednik iz Neuzina i nastavlja priču. - Naši zadrugari imaju ozbiljne probleme zbog prošlogodišnje suše, besparica je velika, krediti su dosta skupi, uslovi banaka su zahtevni. Mislim da će biti ozbiljnih problema i na uštrb agrotehnike i da će prinosi biti umanjeni, jer neće se ispoštovati agrotehnika zbog nedostatka sredstava. Pravo da vam kažem, najveći problem vidim kod stočara. Oni su u ozbiljnim problemima, više nego ratarci. Mi sa našim zadrugarima većih problema nemamo, što se tiče razduženja imamo neke reprograme koji mogu da pruže određena obezbeđenja, tako da u tom delu mi smo kao zadruga dobro odradili pojedinačno, a od drugih kolega čujem da imaju problema i da neće moći da se razduže i čim ne mogu da se razduže ne mogu ni da se zaduže, tako da supstanca je u pitanju. Podsticajna sredstva se koriste, ali mnoga od tih sredstava realno nisu dostupna. Na papiru obećana, na papiru i dodeljena, realno ne. Sad smo već u martu mesecu, a mi nemamo dovoljno para za setvu - zaključio je Ištvan Vereš.

-Što se tiče priprema za predstojeću setvu, kao i obično, priča se stalno da li je skupa ova setva. Da vam kažem, svaka godina je sve skuplja i skuplja. Međutim, jako je veliki problem što se seljaci zadužuju za robu da se vrati. Mi u Melencima nemamo pravu zadrugu koju smo ranije imali. Imamo privatnike, četri –pet, koji nas čerupaju ko guskama perje, ali mi nemamo kud. Još jedno da kažem, vrlo interesantne stvari se dešavaju kod nas u Vojvodini i Srbiji, a to je: kako je moguće da proizvođači semena, đubriva i drugih repromaterijala znaju svoju cenu, znači svi unapred znaju svoju cenu, samo mi seljaci nemamo cenu ni pšenice ni kukuruza ni suncokreta? Sve iznesemo na tržište, pa koliko daju, da li će za suncokret dati 3 ili 3,5 hiljade. Smatram da je to ponižavajuće, da je sramotno za srpskog seljaka i mislim da bi država tu morala trebala da izađe u susret seljaku  da napravi neki plan i program cena naših proizvoda i da mi znamo šta ćemo i kako ćemo. Ovako, ovo je čerupanje seljaka i ne znam dokle če ovo trajati. Još nešto da kažem, meni je 80 godina i ne pamtim da je na žito išla bilo kakva bolest. Ovo sada - jedno prskanje, drugo prskanje, pa preporučuje se i treće prskanje, ako hoćemo prinos da sačuvamo. Svi ti troškovi idu preko naših leđa. Dokle ljudi? Kad zasejemo to žito od metar kukuruza meni ne ostane ni dvadeset kilograma od sto kila čisto. Svi drugi imaju koristi samo ja nemam, ja najmanje imam koristi. I posle se pita neko javno zašto napuštaju sela? Pa napuštaju zato što mu nije dobro. Svi beže u gradove Beograd, Novi Sad itd. Zašto beže? Pa zato što mu u Beograd obezbede radno mesto i stan, još mu daju i neće on da bude seljak da ga čerupa neko. To je ono što ne valja - saopštava Živa Đurić, seljak iz Melenaca.

-Ova nova setva biće veoma teška zbog prošlogodišnje situacije koja je zadesila poljoprivredu, a najviše nas ovde u srednjem Banatu. Kao što vidim, prema vremenskim prilikama, ova setva će kasniti, a što se tiče repromaterijala ima ga dovoljno i poljoprivrednici ih polako uzimaju. Veće interesovanje je trenutno kod poljoprivrednika za jeftinija semena i suncokreta i kukuruza, to je ovako prvi utisak. Zanimljivo je da u početku poljoprivrednici traže reprometerijal na neki agro rok, na odloženo plaćanje. Za sada, što se keša tiče, jako se malo kupuje. Uglavnom, kao što rekoh, se traži reperometerijal na odloženo, što je neko plaćanje u maju ili kada dođe žetva i berba da se tada razduže. ZZ Miloševo je dosta pomoglo stočarima kada je bilo nedostatka hrane zbog suše. Izlazili smo im u susret, pomogli smo im, dali im kukuruz i soju na više rata. Tako sada želimo da i ratarima izađemo u suret pred prestojeću prolećnu setvu, na taj način da im damo robu na odloženo i da im prvo ponudimo neke niže cene semenskog materijala, da ne bi ušli u dosta neizvestan proces da ne mogu sutra da se razduže, a mi kako ćemo proći, pa mislim da ćemo se izvući. Što se setvene strukture tiče u našem ataru ona će biti u korist suncokreta. Ova kultura će biti na više hektara u odnosu na prošlu godinu, kukuruza će biti manje, dok je pšenica zasejana na više hektara u odnosu na prošlu godinu, a soja se kod nas ne seje - kaže Velimir Berbakov, direktor ZZ Miloševo iz Novog Miloševa. 

Uprkos svim problemima, optimizma ima. I to je dobro shvatio ovaj naš paor - da od kuknjave nema ništa, da se mora prilagoditi tržištu i da to što je bila suša i nije rodilo nema veze sa cenom. Shvatio je da se mora uzdati u sebe i da ne vredi taktizirati. Jednostavno mora se raditi, proizvoditi, od nečeg živeti. Zato ćemo pratiti i dalje zbivanja oko prolećne  setve i uvek donositi te vibracije od poljoprivrednika, najvećeg i najhrabrijeg prijatelja ove zemlje.