- TRŽIŠTE - /28.11.2019./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 14.30 din/kg , pšenica 19.35 din/kg , soja 37.70 din/kg ; /28.11.2019./ Berza u Čikagu: kukuruz 15.24 din/kg , pšenica 20.73 din/kg , soja 34.60 din/kg ; /28.11.2019./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 14.72 din/kg , pšenica 15.87 din/kg , soja 32.20 din/kg ; /28.11.2019./ Berza u Parizu: kukuruz 19.52 din/kg , pšenica 21.55 din/kg , soja - ;

POLjOPRIVREDNIH PENZIONERA MANjE ZA OKO 7.000 GODIŠNjE

 

Beograd, 18. septembar 2019.

Izvor: Politika

  • Zaključno sa 2018. godinom zemljoradničke penzije učestvuju sa 22,6 odsto u prosečnoj zaradi bez poreza i doprinosa. – Najniža penzija iznosi 11.272,77, najviše 94.046,20 dinara

Pod šifrom „seoski domaćin” jedan penzioner ostavio je „Politici” komentar na sajtu upitavši kakva je sudbinu poljoprivrednih penzionera. Zašto su njihove penzije tako male i da li i njima kao i svim ostalim penzionerima sleduje povećanje od naredne godine i jednokratna pomoć do kraja ove.

Naime, čudi se i kaže „kako je moguće da mnogi od 250.000 poljoprivrednih penzionera, koliko pamti da ih je bilo, primaju i manje od 100 evra mesečno penziju, a imali su pravo na sva usklađivanja u međuvremenu.

U Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje Srbije kažu da je zaključno s junom 2019. godine, najniža poljoprivredna penzija iznosi 11.272,77 dinara, dok je najviša penzija ista za sve kategorije i iznosi 132.065,01 dinar. Najviša poljoprivredna penzija koja se isplaćuje iznosi 94.046,20 dinara.

Statistika fonda pokazuje da ukupno sedam poljoprivrednih penzionera, od čega je jedan invalidski, mesečno primaju od 74.009 do 94.046 dinara.

Na pitanje da li su te penzije male zbog niskih doprinosa ili zbog nečeg drugog, u fondu odgovaraju da iznos penzije za sve osiguranike, pa i za poljoprivredne, ne zavisi samo od osnovice na koju se uplaćuje doprinos, već i od godina staža osiguranja za koje se doprinos uplaćuje.

Prosečan staž osiguranja novih starosnih poljoprivrednih penzionera u 2018. godini iznosio je 22 godine za muškarce i 16 godina za žene, dok je kod poljoprivrednih penzionera koji ostvaruju pravo na invalidsku penziju prosečan radni staž iznosio 18 godina kod muškaraca, tj. 14 godina kod žena.

Najveći broj poljoprivrednih osiguranika uplaćuje doprinose na najnižu osnovicu. Minimalna osnovica osiguranja za poljoprivrednike za celu 2019. godinu iznosi 23.921 dinar mesečno, a doprinosi koje je potrebno platiti na minimalnu osnovicu iznose 6.219,46 dinara na mesečnom nivou.

Zaključno sa 2018. godinom poljoprivredne penzije učestvuju sa 22,6 odsto u prosečnoj zaradi bez poreza i doprinosa. Da bi se povećao procenat, potrebno je da penzije budu više, a uslov za to je duži staž osiguranja i više osnovice na koje se doprinosi plaćaju.

Od 2010. godine broj poljoprivrednih osiguranika se smanjuje, prosečno 7.000 osiguranika godišnje. U istom periodu posmatrano, smanjuje se i broj poljoprivrednih osiguranika, tako da odnos poljoprivrednih korisnika i poljoprivrednih osiguranika iznosi 1 prema 0,7.

Zaključno sa 2018. godinom ukupan broj poljoprivrednih osiguranika iznosi 117.624, a bilo ih je oko 250.000.

U SRBIJI NAJVIŠE POLjOPRIVREDNIKA STARIJIH OD 65 GODINA

U Srbiji se poljoprivredom bave uglavnom stariji od 65 godina, kojih je 42,5 odsto, dok je u starosnoj dobi od 35 do 44 godine 8,7 odsto poljoprivrednika, pokazala je anketa Republičkog zavoda za statistiku, prenosi Beta.

Anketa o strukturi poljoprivrednih domaćinstava je urađena na uzorku od 120.000 domaćinstava u oktobru i novembru prošle godine, sredstvima iz pretpristupnih fondova EU i nacionalnog budžeta. Od ukupnog broja poljoprivrednih gazdinstava od oko 564.500 porodičnih je približno 563.000, a najviše njih je u zlatiborskoj oblasti, oko 44.000, a najmanje u pirotskoj oblasti, oko 8.700. Korisno poljoprivredno zemljište koje se obrađuje iznosi 3.458.000 hektara.

Anketa je pokazala da u gazdinstvima ima oko 88.200 goveda, 3.266.000 svinja, 1.800.000 ovaca, 218.000 koza, a najviše je živine – oko 23.000.000 komada, i oko 914.000 košnica. Radnu snagu gazdinstava čini oko 1.337.000 ljudi, a u mašinskom parku je oko 452.000 traktora i 86 odsto je u upotrebi više od 20 godina. Prosečna parcela po domaćinstvu iznosi 12,7 hektara, a od voćarstva je najviše zastupljena šljiva koja zauzima 40 odsto površina pod voćem.

Prošle godine je 33 odsto gazdinstava navodnjavalo ukupno 4,6 odsto površina, a najviše u Bosilegradu – 97 odsto, Majdanpeku 84 odsto i Surdulici 83 odsto, a voda potiče od podzemnih izvora na gazdinstvu, površinskih i iz vodovoda.