- TRŽIŠTE - /20.11.2017./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 17.00 din/kg , pšenica 18.65 din/kg , soja 50.70 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Čikagu: kukuruz 13.72 din/kg , pšenica 15.66 din/kg , soja 36.74 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 12.26 din/kg , pšenica 13.48 din/kg , soja 33.92 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Parizu: kukuruz 18.26 din/kg , pšenica 18.71 din/kg , soja - ;

POMOĆ OŠTEĆENIMA OD SUŠE POSLE ŽETVE

 

Beograd, 17. avgust 2017.

Izvor: Večernje novosti

  • Država razmatra kako da pomogne poljoprivrednicima kojima su tropske vreline uništile rod; Ratari upozoravaju da su najgore prošli kukuruz i soja

Tek kada bude "skinut" ovogodišnji rod sa njiva, znaće se tačna šteta. A, kada budemo znali prave rezultate, moći ćemo da pričamo o načinima kako da se pomogne poljoprivrednicima zbog suše i elementarnih nepogoda koje su nas pogodile. Zasad insistiramo na sistemima za navodnjavanje, osiguranju i protivgradnoj zaštiti, ističe ministar poljoprivrede Branislav Nedimović za "Novosti".

On dodaje i da je lepo što opštine hoće da pomognu, ali trenutno se daju različite procene štete i ne postoji nijedan objektivan podatak osim mišljenja pojedinih analitičara. Procena štete možda će biti i početkom septembra:

- Država će samo u sisteme za navodnjavanje ove godine uložiti 30 miliona evra. Sušom su najviše pogođeni soja i kukuruz, a najgore je prošao srednji Banat.

Prema rečima Vukosava Sakovića, predsednika Fonda za žito Srbije, s obzirom na to kakav nam je sistem, konačnu procenu štete nećemo nikada saznati. Neke procene postoje i one se ne razlikuju mnogo od onoga što je ranije pričano.

- Svaka naredna kiša koja padne, nema veze više nikakve sa ovogodišim rodom, već je to priprema za sledeću godinu - ističe Saković. - Štete koje su se dogodile različito se procenjuju. U zavisnosti od viđenja i znanja onog ko to radi.

Ratar iz Čeneja Milovan Milovanović objašnjava da pomoći više nema. Paorima predstoje tri teške godine, ako do tada i budu nadoknadili štetu.

- Imao sam, lani, na ovom potezu, i sa istim hibridom, 7,3 tona kukuruza po jutru, a ove godine, ako bude 3,5 tone, biću jako srećan - priča Milovanović, dok pokazuje minijaturne klipove kukuruza koji nisu uspeli da se razviju, a ni da "naliju" zrno. Stabljike bi trebalo da su bar tri metra, a one su jedva prerasle metar i po, klip bi trebalo da ima 22 reda, a retko koji je prebacio 16.

Na njivi sa sojom zatičemo sličnu situaciju. Biljke, koje u dobrim uslovima imaju i po 90 mahuna, sada teško "prebace" 30, a u mahunama, umesto pet, imaju tri, gotovo "kuvana" zrna.

Čelnici šabačke lokalne uprave kažu da odluku o elementarnoj nepogodi, kao što je suša, donosi Ministarstvo poljoprivrede. Ovo u prevodu znači da smatraju da je na potezu isključivo - država, a bar do sada u Šapcu nije bilo govora o nekim lokalnim merama niti olakšicama po receptu Svilajnca. U republičkoj Poljoprivrednoj stručnoj službi rekli su da će rod biti više nego prepolovljen.

Za razliku od većine opština u Srbiji, porez na poljoprivredno zemljište za treći i četvrti kvartal tekuće godine biće umanjen poljoprivrednicima sa teritorije svilajnačke opštine. To znači da ratari neće platiti porez za njive na kojima je suša odnela letinu. U niškoj Upravi za poljoprivredu do sada nije bilo zahteva za pomoć zbog eventualne štete od suše.

TOPOLA

Zbog suše ali i jakog nevremena koje je prošle subote oštetilo poljoprivredne useve i voćnjake u okolini Topole, u opštinskoj upravi nameravaju da u okviru svojih mogućnosti pomognu poljoprivrednicima.

Kako kaže Dragan Jovanović, predsednik SO Topola, u planu je da se domaćinstva oslobode poreza na poljoprivredno zemljište za ovu godinu. Takođe, u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede tražiće načine da se pomogne i ublaže posledice suše i nevremena gde je samo pod voćem oko 7.500 hektara.

FAKTORI

Ovogodišnji rod i podbačaj prvenstveno zavise od suše, koja je bila različita u različitim regionima, objašnjava Saković. Ipak, dosta uticaja ima i sastav zemljišta, pa je najviše stradao rod tamo gde ima više peska. Ima veze i šta je na tim parcelama bilo prošle godine posejano, kao i od vrste hibrida, tačnije da li je tolerantan na sušu ili ne. Ništa manji značaj nema ni korišćenje azotnog đubriva, a kod kukuruza uticaj ima čak i to koliko je biljka udaljena jedna od druge.