- TRŽIŠTE - /11.12.2017./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 16.76 din/kg , pšenica 17.80 din/kg , soja 48.20 din/kg ; /11.12.2017./ Berza u Čikagu: kukuruz 13.45 din/kg , pšenica 14.47 din/kg , soja 36.67 din/kg ; /11.12.2017./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 12.36 din/kg , pšenica 13.30 din/kg , soja 33.97 din/kg ; /11.12.2017./ Berza u Parizu: kukuruz 18.33 din/kg , pšenica 18.81 din/kg , soja - ;

Poruka Foruma „Hrana za Evropu”

 

STRATEŠKE PROMENE U POLJOPRIVREDI BIĆE MRTVO SLOVO NA PAPIRU BEZ POLITIČKE I FINANSIJSKE PODRŠKE DRŽAVE

Vrdnik, 20. novembar 2017.

Problem je promeniti  svest ljudi da bi se sprovele i prihvatile strateške promene u poljoprivredi, a svaka strategija ostaće mrtvo slovo na papiru ako je ne prati politička odluka kako je realizovati i finansirati, poručeno je na forumu „Hrana za Evropu” u Vrdniku.

Na dvodnevnom forumu po prvi put predstavljen je Nacrt Studije o ekonomskom i društvenom razvoju Srbija 2040, a dokument je dočekan uz brojne pohvale, ali i sugestije i kritike stručnjaka, privrednika i institucija direktno uključenih u agrobiznis.

Ukazano je, između ostalog, da se u nastavku izrade strategije razvoja do 2040. godine u poljoprivredi mora pre svega oceniti da li će Srbija tada biti prehrambeno suverena država.

Suština prehrambene suverenosti mora biti pravo svakog naroda da utvrdi vlastite poljoprivredne i prehrambene sisteme, fokusirajući se na proizvodnju, a ne na interese velikih korporacija i trgovinskih lanaca, ocenila je Tatjana Brankov, docent Ekonomskog fakulteta u Subotici.

Ona je postavila pitanje da “da li smo kao društvo sazreli da izvršimo agrarnu reformu“, i sugerisala da se o Studiji mora diskutovati „koristeći i činjenice koliko su usitnjena naša poljoprivredna domaćinstva“.

Tatjana Brankov upozorila je da za svaku državu seme predstavlja „poslednju liniju odbrane prehrambenog suvereniteta“ i naglasila je da se pitanje odnosa prema genetski modifikovanim proizvodima (GMO) „neodvojivo od celokupne agrarne politike“.

Intenzivnija poljoprivredna proizvodnja podrazumeva i intenzivnu upotrebu pesticida, a Srbija ima komparativnu prednost na svetskom tržištu utoliko što može biti konkurentna u malom segmentu organske i integralne proizvodnje“.

Učesnici foruma „Hrana za Evropu” otvorili su i pitanje strateškog odnosa države prema GMO proizvodima, upozorivši na obavezu Srbije da prilagodi svoje zakonodavstvo radi članstva u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (WTO), što je preduslov za prijem u EU.

Profesor dr Miladin Ševarlić ukazao je da se Srbija dobro kotira kao izvoznik genetski nemodifikovane soje i kukuruza, dok istovremeno ima najniži razvoj stočarske proizvodnje.

 „Umesto da imamo robu bez GMO na tržištu, mi smo prokockali taj period. Ko nas to sprečava i čiji je interes da radimo takve stvari na sopstvenu štetu, jer bismo imali i zdraviju hranu i pozicionirali se kao proizvođač 'non GMO' u svetu“, rekao je Ševarlić.

Učesnici Foruma sugerisali su da je, u kontekstu strategije razvoja poljoprivrede i ukrupnjavanja poseda, potrebno reafirmisati zadrugarstvo.

Jedan od poruka je i da „treba promeniti strukturu proizvodnje i preorijentisati proizvođače kroz udruživanje“, ali je ocenjeno „da se i zadruge moraju reorganizoivati i udruživati u viši nivo“ kako bi izdržale i pratile izazove savremene proizvodnje i tržišta.  

Autorima Studije Srbija 2040. sugerisano je da moraju dodatno uzeti u obzir specifičnosti Srbije kao agrarne zemlje i činjenicu o položaju sela, veličini i broju poseda, organizaciji i mogućnostima prilagođavanja savremenijem i racionalnijem načinu proizvodnje.

Srpsko selo je tradicionalno vezano za zadrugu i zadrugarstvo i „tamo gde postoje kvalitetne zadruge - a nema velikih kompanija - tamo stanovnici nemaju problema, a gde nema zadruge - svi su u problemu“, ocenjeno je na Forumu.

Jedna od poruka je i da je najvćei problem u izradi i primeni svih reformi i strategija „promeniti svest ljudi da bi se sprovele i prihvatile promene“.

Dvodnevni forum Hrana za Evropu organizovali su Ekonomski institut i Društvo agrarnih ekonomista Srbije.