- TRŽIŠTE - /12.08.2020./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 19.20 din/kg , pšenica 17.90 din/kg , soja 42.60 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Čikagu: kukuruz 12.33 din/kg , pšenica 17.98 din/kg , soja 32.59 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 11.50 din/kg , pšenica 14.49 din/kg , soja 30.53 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Parizu: kukuruz 19.26 din/kg , pšenica 20.87 din/kg , soja - ;

Poučna poruka iz Futoga

 

KISELI KUPUS I RASOL – RIZIK I PROFIT

Futog, 5. decembar 2011.

Milorad Majkić iz Futoga sa svojim poljoprivrednim gazdinstvom uspeće ove godine da proizvede 700 tona kiselog kupusa. Objekat za kišeljenje vredan je oko 800.000 evra i spada među najveće u zemlji.

Trgovački lanci sa kojim ovaj povrtar sarađuje su zadovoljni kvalitetom, a i kupci u inostranstvu. Nažalost, već prva sezona kišeljenja u sopstvenom objektu je pokazala da za sve zainteresovane neće biti dovoljno glavica kupusa.

Marketi koji drže do svojih kupaca Majkića su obavezali da ugovorenu robu u zakazani dan mora da isporuči. U suprotnom plaća ne male penale, ali oni mogu odustati od trgovine. Tako da je ovo visoko rizična proizvodnja.

Majkić trenutno postiže veću prodajnu cenu na domaćem tržištu nego u Holandiji, gde mu je uvoznik platio 0,60 evra za kilogram kiselog kupusa. Taj isti kupus u maloprodaji je tamo koštao 2,5 evra po kilogramu. Na izvozu Milorad Majkić bi imao još i manju zaradu da je imao posrednika. Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić posetio je ovo gazdinstvo, koje je dobilo podršku Fonda za razvoj Vojvodine.

- U protekle četiri godine više od 14,5 milijardi dinara, samo preko Fonda za razvoj,  vojvođanska vlada je usmerila u privredu. Najviše je uloženo u poljoprivredu, u individualna poljoprivredna gazdinstva i u prerađivačku industriju, kao i u skladišne kapacitete, zato što su oni velika šansa i za zapošljavanje i za izvoz – kazao je Pajtić, napominjući da je kupus brend koji postoji stotinama godina, još od 16. veka.

- Vlada Vojvodine želi da zaštiti domaću proizvodnju, koja sa sobom nosi razvojnu šansu, pruža mogućnost za zapošljavanje velikog broja ljudi, jer se ovde zapošljavaju ljudi tokom cele godine – poručio je Bojan Pajtić i naglasio da je poboljšanje našeg spoljnotrgovinskog bilansa očigledno, kada se izvozi u sve zemlje Evrope i šire, a ova proizvodnja zaslužuje takav plasman i podsticaje.

Milorad Majkić računa da iz svog pogona na tržište uputi hiljadu tona kiselog kupusa i da otpočne pakovanje rasola. Njegov pogon je primer savremene gradnje za potrebe prehrambene industrije.

Svaka glavica je pregledana pre vakumiranja 

Svaki zid, pod, bazen i cevi obloženi su specijalnim epoksidnim smolama otpornim na kiselinu da bi se poštovao najnoviji evropski standard ISO-22000. A on podrazumeva i HACCP, tako da problema za izvoz, čak i za najzahtevnija tržišta – nema.

Ovaj pogon zapošljava između 15 i 20 sezonskih radnika. Iz Pokrajinskog fonda za razvoj usmereno je šest miliona dinara kredita na period od pet godina, s 2,8 posto kamate na godišnjem nivou.

Proizvođači kupusa u Futogu za inostrano tržište imaju domaći, ali i strane hibride, koje tržište prihvata, jer su ovladali tehnologijom. Tako je Dragica Jelčić pored izvoza u zemlje zapadne Evrope veće količine isporučila i u Španiju.

- Svi zajedno sa ukupnom proizvodnjom nemamo momentalno dovoljno kupusa za većeg kupca, a kada stane trgovina u januaru, može nam se desiti da nam ostanu glavice do leta – kaže Dragica Jelčić. - Zapravo, mi smo sada na prekretnici: potrebni su nam uslovi za prve velike isporuke i za poznatog kupca, a za to nam fale objekti i hiljade tona sirove robe.

Na ostvareni izvoz proizvođači dobijaju stimulaciju u iznosu od pet odsto na fakturisanu cenu.

Prema saznanju „AgroServisa” pojedine trgovačke kompanije iz Francuske i Hrvatske spremne su da ulažu u ovu proizvodnju i već iduće godine izgrade nove pogone u Begeču, Futogu ili okolini Zrenjanina.