- TRŽIŠTE - /12.08.2020./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 19.20 din/kg , pšenica 17.90 din/kg , soja 42.60 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Čikagu: kukuruz 12.33 din/kg , pšenica 17.98 din/kg , soja 32.59 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 11.50 din/kg , pšenica 14.49 din/kg , soja 30.53 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Parizu: kukuruz 19.26 din/kg , pšenica 20.87 din/kg , soja - ;

POVEĆAN KAPACITET JAVNIH SKLADIŠTA

 

Novi Sad, 17. novembar 2011.

Licencirana javna skladišta u Srbiji do kraja godine, kako saznaje „AgroServis” u Kompenzacionom fondu, imaće kapacitet za 100.000 tona žitarica.

Lagerovanje robe poljoprivrednicima u javnim skladištima omogućava dobijanje robnog zapisa i korišćenje najpovoljnijih kratkoročnih kredita kod banke. Nadoknadu troškova za predatu robu u silose plaća Ministarstvo poljoprivrede.

U ovom trenutku u funkciji su sledeći silosi i smeštajni kapaciteti: „Filip” doo Požarevac sa 1.500 tona, doo „Agrogrnja” Pivnice – skladište u Adi 12.000 tona, „Graniko” Uljma 7.400 tona, „Agrohemika” doo Bački Petrovac 1.936 tona, Žitosrem” Inđija 3.100, „Žitobanat” Vršac 8.000, „Konzul” Šid 5.000, „Graniko” silos u Jakovu 5.000, „Agroomega” Žabalj 3.860 i „Ratar” Pančevo 3.000 tona.

Još tokom ovog meseca dozvole za rad kao javna skladišta primiće ZZ „Žunji Silak” iz Temerina (4.750 tona), „Žitopromet” Ruma (4.500 tona) i „Graniko” silos u Perlezu (5.000 tona).

Sve formalnosti za kompaniju „MK” iz Novog Sada, za skladište u Prokuplju kapaciteta 16.000 tona, biće okončane do kraja godine, kao i za objekte „Ratar”, skladište u Kovinu (5.000 tona) i „Dunavka” Veliko Gradište (10.000 tona).

U odnosu na iskustva u drugim zemljama gde postoje javna skladišta i gde je uključivanje silosa u ovaj posao robno-bankarskih poslova bio spor, kod nas je za dve godine skladišni prostor dostigao kapacitet od 50.000 tona.

U pomenutom fondu, ipak, nisu zadovoljni brzinom uključivanja ratara u korišćenju robnih zapisa za uzimanje kratkoročnih kredita, iako je ovaj model najjeftiniji u zemlji. O tome Tatjana Đukanović, zamenik direktora Kompenzacionog fonda, kaže:

- Nije logično da se ratari zadužuju za setvu kroz robnu razmenu i da plaćaju 20-30 odsto skuplje seme, mineralno đubrivo ili zaštitu, u odnosu na tržišne cene, a da ne koriste javna skladišta i robne zapise. Ovakav način plaćanja za farmere u razvijenim zemljama je normalan put do profita – kaže Đukanovićka.

Javna skladišta, prema saznanjima o tržišnim viškovima žitarica, nedostaju u okolini Subotice, Bačke Topole, Sombora, Kikinde, Zrenjanina, Rume, Sremske Mitrovice, Šapca, Jagodine, Kragujevca, Smedereva, Svilajnca, Loznice i u još nekim žitorodnim krajevima.

Dogovor o ulasku ovlašćenih skladišta Državnih robnih rezervi u javna skladišta, a ima ih najmanje 50 koji dobro posluju, nije realizovan. Skladišni prostor u Srbiji je u vlasništvu privatnika, iako je u toku prodaje država imala priliku da deo kapaciteta ustupi ratarima, od čijih novaca tokom decenijskog poslovanja su silosi i napravljeni, pa čak i pojedine luke.

Kost u grlu za povećanje tržišne sigurnosti ratara, i to onih sa manjim posedima, je odbijanje silosa u Bogojevu (vlasnik Hibrid) i Danubiusa (vlasnik Delta), čiji vlasnici ne žele ući u sistem javnih skladišta.

Ratari su posebno nezadovoljni obavljenom privatizacijom silosa u Odžacima i Bogojevu i pripremanje podatke da bi zatražili proveru ovih privatizacija, u sklopu već pomenutih kontrola u desetak bivših gazdinstava u Vojvodini, gde se sumnja na zloupotrebe.