- TRŽIŠTE - /06.08.2018./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 15.70 din/kg , pšenica 18.00 din/kg , soja 36.50 din/kg ; /06.08.2018./ Berza u Čikagu: kukuruz 14.92 din/kg , pšenica 21.56 din/kg , soja 32.92 din/kg ; /06.08.2018./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 13.68 din/kg , pšenica 21.29 din/kg , soja 30.55 din/kg ; /06.08.2018./ Berza u Parizu: kukuruz 23.55 din/kg , pšenica 25.35 din/kg , soja - ;

PREPOZNATO ZADRUGARSTVO ILI POTREBA ZA NOVCEM!?

 

Novi Sad, 31. jul 2018.

List Gazdinstvo/Čedomir Keco

Zadruge, zadrugarstvo, spas sela, novi zamah razvoja poljoprivrede..., su reči i ocene koje se vezuju za osnivanje zadruga i deobu bespovratnog novca. U prošloj 2017. godini 22 zadruge dobile su 196 miliona dinara i to se ističe kao početak projekta „500 zadruga u 500 sela”, koji vodi ministar Milan Krkobabić, zadužen za regionalni razvoj. Ocena za prvu godinu sada pomenutog ministarstva i tima oko njega je „ poverenje zadrugara u zadruge je vraćeno”. Ovo, kažu inicijatori, potvrđuje osnivanje 240 novih zadruga. Uspeh je pokvarilo gašenje 100 ranije osnovanih zadruga. Dobri poznavaoci prilika na selima i političkih osećanja misle da su nove zadruge osnovane na brzinu i sa osnovnim ciljem da dobiju novac.

Osnivanje „500 novih zadruga u 500 sela” je veliki posao, iako se u startu, pored rešenja o upisu u registar, može videti broj okupljenih ljudi sa idejama i interesima. Za početak to je dovoljno, ali na tome se ne može ostati. Ako se snaga novih zadruga meri brojem osnivača, onda se može tek govoriti da je u zadružni pokret ušlo svega 1.800 ili 1.900 novih članova, što je manje od 10 odsto naspram postojećih 30.000 koliko je upisano u zadružne knjige na teritoriji cele Srbije. Ako razviju kooperantsku delatnost, nove zadruge bi mogle udvostručiti broj članova, iako kooperant ne mora biti član zadruge. Brzina osnivanja novih zadruga je usledila zbog bogate novčane ponude države koja je bogata i u sebi nosi socijalno - poslovnu vrednost, zahtev za obnovu zadružnog poštenja i stvaranja oslonca za ostanak na selu.

Trenutno je novac najveći motiv za zadružno udruživanje u ovom modelu „500 zadruga”. I zbog toga je važno da se osnovane zadruge ne ugase i pre prvog obavljenog posla, što ministar Krkobabić i tim oko njega ne može da spreči. Važno je da sada prema svim zadrugama krenu  poslovno dokazane kompanije iz agrara i industrije u regionu, ali i iz daljine. To će ići lakše ako se ove nove zadruge otvore i zatraže pomoć i od uniformno organizovane Privredne komore na svim nivoima. Ako ostanu same i samo na telefonskoj liniji sa zadružnim savezima, brzo će nestati. Različitost u programima rada, kadrovskoj snazi i proizvodnom okruženju za opstanak ovih zadruga nije spas u osnivanju – povezanih udruženih zadruga. Naime, ta veza može nastati samo iz interesa i potvrde da se ponudom ili kupovinom roba, pa i usluga, ostvari racionalnost u poslovanju.

Odgovornost za valjanost u radu zadruga, koje su dobile novac iz državne kase, je dobrim delom na ministru Krkobabiću i stručnjacima oko njega, jer u „finansijski sušnoj godini” deoba 196 miliona dinara nije mala. U proseku za nove i stare zadruge minule godine je isplaćeno 8,9 miliona dinara po zadruzi. Ako je u ovim zadrugama okupljeno samo 220 zadrugara, to po svakom članu iznosi 890.000 dinara. Ta suma je nešto veća  od onih 7.000 evra, koje se daju investitorima za zapošljavanje u novim fabrikama.