- TRŽIŠTE - /20.11.2017./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 17.00 din/kg , pšenica 18.65 din/kg , soja 50.70 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Čikagu: kukuruz 13.72 din/kg , pšenica 15.66 din/kg , soja 36.74 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 12.26 din/kg , pšenica 13.48 din/kg , soja 33.92 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Parizu: kukuruz 18.26 din/kg , pšenica 18.71 din/kg , soja - ;

Priča o uspešnom slovenačkom privredniku iz Srbije

 

FABRIKU ORGANSKIH ĐUBRIVA ŽELI I U SRBIJI

Izvor: List Gazdinstvo, pripremio Miomir Filipović Fića

  • Prva privatna dozvola za fabriku hemijskih proizvoda u Vrhniki, u Sloveniji, koju je odobrila Vlada socijalističke Jugoslavije 1989. glasila je na ime Milorada Radivojevića, rođenog u Zasavici, u Mačvi, Srbija

Za Milorada Mila Radivojevića, uglednog slovenačkog privrednika, vlasnika fabrike hemijskih proizvoda Unikem u Vrhniki oduvek je bila najlepša srpska pesma Poranio Milorad da obiđe vinograd... Da je to tako o svemu govori njegov životni put. Sa 19 godina 1966., kada je položio maturu u sremskomitrovačkoj gimnaziji, uputio se u Sloveniju da nešto radi i kroz školovanje se usavršava. Diplomirao je na Tehnološkom fakulteu u Ljubljani. Za to vreme je radio u velikim ljubljanskim firmama i uvek napredovao. Najpre je bio tehnički direktor u fabrici boja JUB-a, a zatim kao šef proizvodnje pomoćnik direktora u Ljubljana leku. Najzad je bio i direktor Ilirijnog OOUR-a Kozmetika, koji je imao 40 odsto proizvodnje kozmetike u bivšoj Jugoslaviji. Kao privredni rukovodilac u Sloveniji sakupio je više od 20 godina staža. Onda je odlučio, na iskraju života one velike zemlje, da bude vlasnik sopstvene fabrike hemijskih proizvoda.

-         Moja fabrika Unikem je prva privatna fabrika te vrste u Jugoslaviji, koja je počela sa proizvodnjom preparata za zaštitu bilja. Prvu dozvolu mi je izdalo Savezno izvršno veće 01. jula 1989. Svi u tadašnjoj vladi Jugoslavije bili su da mi se izda dozvola, jedino je prepreka bio neki Jovanov, predstavnik Vojvodine u toj vladi. Drugu dozvolu da proširim asortiman dobio sam 25. juna 1991. I danas je moja fabrika jedinstvena na prostoru bivše Jugoslavije sa hemijskim proizvodima, a po nekim stvarima i na čitavom Balkanu - govori Milorad Mile Radivojević.

Milova fabrika Unikem (na slici) proizvodi organska đubriva i patrone za trovanje glodara, posebno pacova u kanalizacijama, čiji su kupci mnogobrojni gradovi širom Evrope. Za vrhunski kvalitet proizvoda staraju se u njegovom istraživačkom centru tri doktora hemijskih nauka i osam inženjera raznih struka. Proizvodi iz njegove fabrike prodaju se u više od 50 zemalja širom sveta. Za Ameriku ima predstavništvo u Čikagu. Kapacitet njegove fabrike za proizvodnju organskih đubriva je 8. 000 tona. Za proizvodnju je nabavio najsavremenija fabrička postrojenja koja postoje u svetu. Za sada sirovinu od suvog đubreta koka nosilja kupuje uglavnom u Italiji i nešto u Hrvatskoj.

Ima veliku želju i mogućnost da takvu fabriku otvori i u Srbiji.

- Jedna tona organskog đubriva zamenjuje oko 40 tona stajnjaka. Prednost je što se organsko đubrivo za žitarice baca na njivu svake druge godine, a za povrće svake godine. Na hektaru je dovoljno za pšenicu i kukuruz baciti tonu i po do dve ovog đubriva, za dve godine. Tona u Sloveniji košta 300 evra, a verujem da  bi proizvodnja u Srbiji bila jeftinija, ukoliko se nađe kokošije suvo đubre kao podloga, jer je, sigurno, jeftinije nego u Italiji. Pogotovo ako dobijem iste uslove kao i drugi strani investitori u Srbiji – naglašava Mile.

Mile sa sinom i saradnicima u istražnom centru

Milova fabrika, iako ukupno zapošljava oko 150 ljudi, može se reći da u njoj rade i odlučuju članovi njegove brojne porodice. Mile iz prvog braka sa Slovenkom Nevom, bankarskim ekspertom, ima ćerku Aleksandru i sina Dejana. Aleksandra je masters hemijski inženjer i u fabrici je dirketor nabavke. Udata je za Mateja Ambroša, dirketora razvoja u Ljubljani lek sa kojim ima četvoro dece: Atenu, Taru, Maksa i Lana. Atena radi kod dede u fabrici i svakim danom napreduje. Sin Dejan je profesor kineskog jezika i oženjen je sa Brankom, koja je studije ekonomije završila u Americi i sa kojom ima ćerku Anju od pet godina. Dejan i Branka rade na ispitivanju tržišta.

Mile dugo živi u drugom braku sa Vidom, bankarskim ekonomistom i ženom koja je rođena u Sloveniji, u srpskoj oficirskoj porodici, a poreklom iz istočne Srbije. Vida iz prvog braka ima ćerke Tanju i Janu. I one rade u fabrici Unikem. Tanja je udata za Petera Bana i imaju sinove Svita i Brina i ćerku Milu. Tanja je kao diplomirani pravnik ekspert za marketing. Jana sa mužem Anže Ziherlom ima ćerku Lunu. Jana je u službi ispitivanja tržišta za proizvode iz Unikem fabrike.

Svi članovi Milove porodice žive u svojim kućama, u Ljubljani ili bližoj okolini. Mile i Vida žive sami u lepoj i prostranoj kući u selu Stanežiče nadomak Ljubljane, sa travnatim dvorištem i puno cveća koje neguje Vida.