- TRŽIŠTE - /12.08.2020./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 19.20 din/kg , pšenica 17.90 din/kg , soja 42.60 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Čikagu: kukuruz 12.33 din/kg , pšenica 17.98 din/kg , soja 32.59 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 11.50 din/kg , pšenica 14.49 din/kg , soja 30.53 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Parizu: kukuruz 19.26 din/kg , pšenica 20.87 din/kg , soja - ;

Primena drona u poljoprivredi

 

KAD ROBOT POSTANE AGRONOM

Beograd, 6. april 2017.

  • Za pra─çenje useva na prose─Źnim povr┼íinama od 50 do 500 hektara bespilotne letelice su trenutno najbolji izbor

Predvi─Ĺanja engleskog knji┼żevnika D┼żord┼ża Orvela o "velikom bratu" koji nadgleda ─Źove─Źanstvo ostvari─çe dronovi, najpre u poljoprivredi. Njihovu upotrebu na njivi razmatrali su nau─Źnici na nedavno odr┼żanom me─Ĺunarodnom stru─Źnom skupu "Aktuelni problemi mehanizacije poljoprivrede" na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu. U radu "Primena drona u poljoprivredi" istra┼żivali su koje su sve mogu─çnosti lete─çeg robota i da li on mo┼że da zameni stru─Źno oko agronoma i sto─Źara.Autori su stru─Źnjaci Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu: Mi─ço V. Olja─Źa, Kosta Gliogorevi─ç, Milo┼í Paji─ç, Ivan Zlatanovi─ç, Milan Dra┼żi─ç i Du┼ían Radoji─Źi─ç. Sa Ma┼íinskog fakulteta u Beogradu: Dragan Markovi─ç, Vojislav Simonovi─ç i Ivana Markovi─ç. Sa makedonskog Univerziteta "Goce Del─Źev", sa Ma┼íinskog fakulteta u ┼átipu: Milorad ─Éoki─ç i Zoran Dimitrovski.

Rad analizira mogu─çnost i upotrebu primene posebnih tipova robota, agrodrona - male bespilotne letelice razli─Źitih tipova. Predstavljene su i neke konstrukcije agrodrona zbog mogu─çe upotrebe u poljoprivredi Srbije u narednom periodu. Prikazana su tri modela. Prvi je povezan sa traktorom i sa svim

operacijama na njivi. Drugi model ima krila i optimizira rad mašine u svim delatnostima u poljoprivredi. Treći je namenjen farmerima, ali i šumarima, jer omogućava dobar vizuelni pregled terena.

Primena agrodrona je raznolika u oblasti pra─çenja stanja useva. Samo jedan let u trajanju od 45 minuta i visinom koju mo┼że da postigne, od jednog do 125 metara, analizira vi┼íe funkcionalnih parametara na pribli┼żno 120 hektara. Podaci se ┼íalju na vi┼íe lokacija, u ra─Źunarsko informativni centar ili mobilni telefon.

Tako ─çe u budu─çnosti agrodronovi biti pomo─çna radna snaga agronoma i sto─Źara. Delimi─Źno ─çe zameniti i sezonski rad na njivi, pa ─çe neki sezonci ostati bez posla. Umesto stalnog obilaska terena farmer ─çe iz kancelarije putem kompjutera mo─çi da prati rast i razvitak useva, gustinu, sklop i visinu poljoprivrednih kultura, zdravlje (kondiciju) useva, potrebu za prihranom (vreme, mesto i ta─Źnu koli─Źinu, prostorni raspored), potrebu za navodnjavanjem, nedostatak vode u zemlji┼ítu, zadr┼żavanje vode na povr┼íini, stanje drena┼że, pojavu bolesti i biljnih ┼íteto─Źina (lokacija, koncentracija, pravci prostiranja). Dron ─çe identifikovati vrste insekata i biljnih bolesti, pojavu korova i zakorovljenosti (rasprostranjenost, vrste), a da─çe i procenu biomase i prinosa. Na osnovu stanja useva prema fazi sazrevanja bi─çe u stanju da odredi i vreme ┼żetve. Utvr─Ĺiva─çe pojavu mikrodepresija posle obrade i pripreme zemlji┼íta. Pomo─çi ─çe ratarima da kontroli┼íu i nadgledaju velike povr┼íine zasejanih useva, a sto─Źarima da prate goveda koja su odlutala, ┼ítede─çi vreme i novac.

Dronovi su dobrodo┼íli i meliorativcima jer snimaju stanje u kanalima. Tako ─çe vrlo brzo mo─çi da utvrde ┼ítetu od poplava i kontroli┼íu stanje vodostaja na rekama koje okru┼żuju ili prolaze pored velikih poljoprivrednih imanja. U toku samo jednog leta drona termalne kamere mogu pokazati  promenu temperature biljaka i povr┼íine zemlji┼íta, pa meliorativci mogu uo─Źiti stanje vla┼żnosti zemlji┼íta, bez dodatnog anga┼żovanja pomo─çnih radnika na imanju.

Upore─Ĺenje tehnike izvi─Ĺanja mini letelicama – dronovima, sa drugim metodama donosi zaklju─Źak da ova tehnika donosi daleko jeftinije, a┼żurnije i ta─Źnije podatke o stanju useva. Zbog toga je pra─çenje useva bespilotnim letelicama, na prose─Źnim povr┼íinama od 50 do 500 hektara, trenutno prvi i najbolji izbor, zaklju─Źili su autori studije. (Vera Ponti, PKB Poljoindustrija)

INVESTICIJA KOJA SE ISPLATI

Dronovi kotaju oko dve hiljade dolara, ukoliko sami sastavite letelicu od kupljenih delova. Standardna oprema obuhvata d┼żi-pi-es ure─Ĺaje i digitalne kamere. Vrednost dronova na tr┼żi┼ítu je i do 250 hiljada dolara, za posebne modele sa infracrvenim kamerama i senzorima koje koristi vojska. Upotreba agrodrona je mo┼żda skupa na po─Źetku, ali istra┼żivanja pokazuju da mnogobrojni podaci koje prikupljaju poma┼żu farmerima da vrate ulo┼żena sredstva za samo godinu dana. Naro─Źito se isplati racionalna i precizna upotreba pesticida, herbicida i mineralnih ─Ĺubriva. Jedan let drona ko┼íta koliko i jedna fla┼ía vode, a podaci koje prikuplja imaju neprocenjivu vrednost.