- TRŽIŠTE - /09.09.2019./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 14.70 din/kg , pšenica 17.20 din/kg , soja 35.00 din/kg ; /09.09.2019./ Berza u Čikagu: kukuruz 14.28 din/kg , pšenica 18.56 din/kg , soja 33.06 din/kg ; /09.09.2019./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 14.25 din/kg , pšenica 14.24 din/kg , soja 30.26 din/kg ; /09.09.2019./ Berza u Parizu: kukuruz 19.14 din/kg , pšenica 17.99 din/kg , soja - ;

PRINOS PŠENICE ZA 20 ODSTO MANJI NEGO LANE

 

Beograd, 16. jul 2019.

Izvor: FoNet    

  • U Srbiji je do sada požnjeveno oko 80 odsto od 560.000 hektara pšenice, a očekuje se ukupan rod od 2,5 miliona tona, rekao je FoNetu agroekonomista Milan Prostran, dodajući da je ovogodišnji prinos za 20 odsto manji nego prošle godine.

On je rekao da se prosečni prinosi kreću između 3,5 i 4,5 tone po hektaru, što je s obzirom na nepovoljne uslove i očekivano.

Ukupan rod ostvaren je zbog velikih površina zasejanih pšenicom, koje su konpezovale loše vremenske uslove i štete, kao i slabiju primenu agrotehnike. Kada bi ostvarivali prosečan prinos u zemljama evropske unije od pet do šest tona po hektru, nama bi bilo dooljno da imamo 400.000 hektara pod pšenicom, rekao je Prostran.

On je istakao da je za celokupnu domaću potrošnju potrebno oko 1,5 miliona tona, što znači da će za izvoz ostati oko miliona tona pšenice.

Prema njegovim navodima, otkupna cena pšenice na početku žetve bila je veoma niska i iznosila je 16 do 17 dinara, ocenivši da taj nivo cena proizvođačima nije mogao da pokrije ni troškove setve.

Dobar znak je što je cena počela da raste i ona sada iznosi 19 dinara sa PDV, a i država je istovremeno pokušala da provocira tržište pšenice, kupujući za robne rezerve 25.000 tona po ceni od 20 dinara. U svakom slučaju, cena će po mojoj proceni rasti, pa savetujem da je, oni koji ne moraju da žure, ne prodaju odmah već da čekaju kraj godine, kazao je Prostran.

Prostran je dodao da većina malih proizvođača "neće imati vremena za čekanje", navodeći da im je to prva ovogodišnja zarada, kojom treba da pokriju troškove, dok će se za kasniju prodaju odlučiti veliki proizvođači koji imaju i kapacitete za skaldištenje.

On je podsetio da je pšenica berzanska roba i da se njene cene na domaćem tržištu formiraju na osnovu različitih parametara u zemlji i inostranstvu.

To je tržišna cenovna igra, a cena na domaćem tržištu zavisiće i od cena u okruženju. Cenu, bar kada je evropsko tržište u pitanju diktira proizvodnja pšenice u Rusiji i u Ukrajini, rekao je Prostran.