- TRŽIŠTE - /22.10.2019./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 14.10 din/kg , pšenica 17.60 din/kg , soja 36.20 din/kg ; /22.10.2019./ Berza u Čikagu: kukuruz 16.15 din/kg , pšenica 20.13 din/kg , soja 36.29 din/kg ; /22.10.2019./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 15.39 din/kg , pšenica 15.38 din/kg , soja 33.46 din/kg ; /22.10.2019./ Berza u Parizu: kukuruz 19.38 din/kg , pšenica 21.29 din/kg , soja - ;

PROBLEMATIČNA TREĆINA POSEJANE ULJANE REPICE

 

Subotica, 18. oktobar 2018.

Izvor: Agroklub

  • Stručnjaci procenjuju da od ukupno posejane uljane repice, na 10% površina je problematično nicanje, a na 20% površina će proizvođači na proleće proceniti da li da usev ostave ili da ga preseju semenom jarih kultura.

Zbog relativno visoke cene kao i sve izraženijih klimatskih promena, uljana repica poslednjih godina kod nas zauzima sve veće površine. Naročito na severu Vojvodine na lakšim zemljištima. Međutim, dvomesečna suša, u septembru i oktobru, dovela je ovu proizvodnju u pitanje. O trenutnom stanju u okolini Subotice za Agroklub je govorio Joso Anišić, koji ugovara proizvodnju uljane repice.

"I ove godine su povećane setvene površine pod uljanom repicom u našem kraju. Čak možda i previše. Ima proizvođača koji ne slušaju nauku i struku i seju repicu u monokulturi. Ova sušna godina godina je uzela danak, ali će i više kako mi se čini.  Neke repice su ostale na granici da ih presejavamo a mnoge nisu ni nikle. Situacija je kritična i već sada procenjujem da je nepovratno izgubljena bar trećina roda", kaže Anišić.

Nema mnogo problema sa insektima, ali zato ima sa vetrovima

Dodaje da naročit problem zadaju intenzivni vetrovi koji su duvali prethodnih dana: "Uljana repica se plitko seje u vrlo dobro obrađeno zemljište. Sunce i intenzivan vetar, ne samo da su isušili zemljište na tri, već i na čitavih šest centimetara. Pa čak i ona repica koja je nikla, ako ne dobije padavine u narednih sedam do 10 dana, uvenuće i osušiće se".

Anišić kaže da za sad nema puno problema sa insektima u proizvodnji, ali i da ima slučajeva da neiskusniji proizvođači, dok čekaju da im sva repica ne nikne, ne obraćaju pažnju na usev koji je iznikao, a koji napadaju štetočina. Dešava se da  bude uništen za nekoliko dana.

Uljanoj repica potrebna blaga kiša

Jedan od stručnjaka mlađe generacije, čije se mišljenje u vezi agrotehnike uljane repice uvažava i ceni, svakako je i dr Ana Marjanović Jeromela. Ocenjuje da odavno nije bilo ovako agroekološki zahtevnog početka proizvodne sezone:

"Suša nije dozvolila proizvođačima, ne samo da pripreme zemljište, nego ni setva nije obavljena na vreme. Mnogi koji su kupili seme, nisu ga ni posejali. Oni koji su posejali uljanu repicu u optimalnom agretohničkom roku uspeli su da dobiju zadovoljavajući sklop, zahvaljujući ostacima vlage u zemljištu od julskih padavina. Naročito tamo gde je uspostavljen dobar kontakt semena i zemljišta. Ostali proizvođači sada imaju probleme u proizvodnji".

Marjanović Jeromela kaže da je od ukupno posejane uljane repice na 10% površina problematično nicanje, a na 20% površina će proizvođači na proleće proceniti da li da usev ostave ili preseju semenom jarih kultura.

"Uljanoj repici je sada neophodna blaga kiša, jer bi jaka napravila pokoricu, koju repica ne bi mogla da probije. Inače, za razliku od pšenice koja spada u porodicu trava koja miruje u zemljištu dok ne dobije vlagu, uljana repica mora da do zime dostigne optimalan razvoj sa šest do osam listova. Koren mora biti debljine olovke, dužine 20 cm do 50 cm. Na taj način bi nakupila dovoljno hranjivih materija i uspešno prezimila", pojašnjava sagovornica.

Posejano od 45.000 do 48.000 hektara

Sagovornica kaže da se prema prognozi ne očekuju rani mrazevi, pa se nada da bi do zime i kasnije posejani usevi mogli da dostignu potrebne faze rasta i razvića. Na žalost, visoke temperature pomažu razvoju insekata koji progrizaju list uljane repice, pre svega je reč o repičinoj lisnoj osi repičinom buvaču.

Ana Marjanović Jeromela kaže da je ove sezone prodato semena uljane repice za čitavih 60.000 hektara, ali da nije sve upotrebljeno pa se procenjuje da je posejano 45-48.000 hektara.