- TRŽIŠTE - /12.08.2020./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 19.20 din/kg , pšenica 17.90 din/kg , soja 42.60 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Čikagu: kukuruz 12.33 din/kg , pšenica 17.98 din/kg , soja 32.59 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 11.50 din/kg , pšenica 14.49 din/kg , soja 30.53 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Parizu: kukuruz 19.26 din/kg , pšenica 20.87 din/kg , soja - ;

Prof. dr Miroslav Malešević o pšenici iz novog ugla

 

OTKUD VARIRANJE PRINOSA NA KOMŠIJSKIM NJIVAMA

Novi Sad, 23. oktobar 2015.

Prof. dr Miroslav Malešević, sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, nedavno je okupljenim ratarima, članovima Kluba 100P+ govorio o pšenici iz sasvim novog ugla u odnosu na njegova ranija izlaganja. Šta ga je na to podstaklo i šta su poruke, može se videti iz teksta koji prenosimo u celini.

„Imam priliku da opet nešto kažem, ali svo vreme razmišljam o tome da li, ustvari, ja imam nešto da kažem što bi vama bilo interesanto za setvu koja predstoji. Da se ne bavim godinom koja je iza nas, iako moram reći neku reč, jer zbilja ostvareni su, ja bih rekao, ipak istorijski prinosi, kada je u pitanju Srbija, Vojvodina, dakle, naši žitorodni reoni. Mi smo i pre imali rodnih godina i kada sam prebirao malo po svom iskustvu, jedna od najboljih godina, a koja je najsličnija ovoj koja je upravo protekla, jeste bila daleka 1984. godina. Tada su po prvi put na većim površinama ostvareni prinosi preko devet tona, a na manjim i deset tona, sa tadašnjim sortimentom. Dakle, nije bilo ovih sada novih, zvučnih imena, i ostvarivani su prinosi, a godina je stvarno zasluživala da bude analizirana, i ona jeste analizirana, pogotovo sa tog agrotehničkog aspekta.

Šta je to što je dalo u jednoj takvoj godini i šta je, zapravo, najviše uticalo da se formira jedan tako visok potencijal i da se on na kraju i ostvari? Moram da čestitam onima koji su ove godine po jednom katastarskom jutru prebacili prosečan prinos koji ima, recimo, Francuska! Ima nešto više od 6,8 tona po hektaru, a to se ostvarilo ovde na jednoj površini koja je negde za 0,57 hektara. Dakle, to je zaista nešto fantastično! I sad, naravno da je intrigantno, zapravo uvek je mene to zanimalo, šta je sada sa tom godinom? Ako je to godina, sticaj tih klimatskih, vremenskih prilika, zašto smo onda u istom lokalitetu imali prinose od tri, četiri, pet, i na kraju šest tona? Šta je sa onim proizvođačima, šta oni nisu uradili, a šta su ovi ovde uradili da se takva razlika napravi? Znači, to je ono za šta se struka i nauka moraju izboriti – da se takvo variranje unutar istog lokaliteta, u istoj godini, na istom tipu zemljišta, smanji na najmanju moguću meru, a druga je stvar da li mi možemo smanjiti uticaj godine kao faktora, to jest, da nam variranje između godina bude što manje, naravno, ne računajući ekstreme, ekstremno sušne godine, kada zaista ne možemo ništa uraditi.

Ono što ovde nije pomenuto, a mislim da je bilo veoma važno, ja ću vas sada na to podsetiti, da smo u proizvodnju 2014/2015 (znači, na startu prolećnog dela vegetacije) mogli da konstatujemo da imamo veoma bogate zalihe vlage u zemljištu. Po prvi put možemo reći da smo imali, zadovoljavajuće, dobre, količine, da je raspored azota u profilu zemljišta bio onakav kakav smo želeli, znači, da ga imamo dovoljno i u dubljim slojevima, jer znamo da će pšenica potrošiti ono iz oraničnog, podoraničnog, sloja i na kraju će se hraniti i piti vodu iz onih dubljih slojeva, i tako se to, zapravo, desilo. Ključna stvar svakako jesu bile temperature i to nemojte nikada zaboraviti. Znači, temperature vazduha su te, odnosno, bolje rečeno, količina toplote koja dolazi i njen raspored u prostoru i u vremenu, su ti koji zapravo određuju i potencijal biljaka i njegovu realizaciju. Dakle, kada govorimo o temperaturama, tu ću pokazati nekoliko slajdova, da to ne zaboravimo. Znači, ono što se desilo između klasanja, početkom maja i do početka jula meseca, bili su školski primer kako treba da izgledaju srednje dnevne temperature, kako treba da izgledaju maksimalne i kako treba da izgledaju minimalne dnevne temperatue. Razlika između maksimalnih i minimalnih, bolje da kažemo dnevnih i noćnih temperatura, trebalo bi da bude što veća, da biljke ne troše energiju koju stvore preko dana na disanje koje obavljaju noću i tako se akumulira veća količina onoga što mi zovemo prinos. Sve je već konstatovano, dakle. Temperature su te koje su, po meni, odlučile, a rekorderi su upravo oni koji su kontinuirano, duži niz godina, na veoma stručnoj osnovi obrađivali svoje njive, kontrolisali plodnost svojih njiva, nastojali da sve urade blagovremeno i kvalitetno i koji su, ipak je to važno, bili u vrlo čestom kontaktu i sa strukom i sa naukom i koji se nisu stideli da pitaju za ono u čemu su u dilemi i šta bi trebalo uraditi. Dakle, puno faktora, pa ću sada ja kraće, pošto je dosta ovde već rečeno i ne bih se sada tu zadržavao. Ali isto tako treba da znamo da smo na negde oko 25%-30% površina ostvarili veoma loše prinose. Znači, to govorim za prinose u ovoj godini, koji su bili ispod tri tone po jutru, odnosno, ispod pet, četiri i po ili čak i četiri tone po hektaru, što je svakako za ovu godinu malo. I sada, već sam to i rekao, koje su to ključne stvari koje su, po meni, doprinele da prinos potencijal bude tako veoma dobro formiran, ali bih se osvrnuo malo na ove komentare oko bolesti.

Istina je da mi nismo imali u toj meri, kao 2014. godine, pretnju od pojedinih prouzrokovača bolesti, iako su one konstatovane. Tu je kolega Stajić. Znači, konstatovani su skoro svi patogeni koji prouzrokuju te glavne ekonomski značajne bolesti - rđu, septoriju, pepelnicu itd., ali godina je bila takva da nije bilo prilika da se razviju. Ja bih ipak podržao sve one proizvođače koji su preventivno radili tretmane, da li će to biti dva, svakako dva, a možda i tri, ako to kažu stručnjaci za zaštitu bilja, i ako se stvarno utvrdi da je realna pretnja da će se bolest pretvoriti i da će oduzeti deo prinosa. Prema tome, bez zaštite apsolutno ne možemo to raditi. Postoje ogledi koji verovatno nisu nigde objavljeni, da su čak i u godini kada nema nikakve manifestacije bolesti, a vršena je zaštita, postignuti veći prinosi u odnosu na kontrolu, zato što biljka uz pomoć preparata, odnosno, fungicida, manje troši energiju, i tu čak svoju tolerantnost koju poseduje, da tu energiju potroši na borbu sa patogenima. Videli ste, pet dana traje inkubacija, mi to ne vidimo, pa prevencija tu svakako mora biti. Prema tome, podržavam svakako ovo nastojanje Prognozno-izveštajne službe da se što više uključi u praktičnim preporukama.

Već sam ovde i rekao, ali moram samo pošto je kolega Garalejić o tome dosta detaljno govorio. Prihranjivanje je u 2015. godini obavljeno, ja bih rekao, na 100% površina, ali nažalost nije na svim obavljeno niti na vreme, niti sa dovoljnim količinama azota, niti je izbor đubriva bio odgovarajući, a svi oni koji su kasnili, to oni vrlo dobro znaju, sa prihranom i na svojim njivama, zbog nedostatka padavina u tom periodu, mart - april, nije bilo tog efekta koji smo očekivali, pa je i to, naravno, uticalo. Ja bih se založio, naravno, da se u žitorodnim područjima, najpre u Vojvodini, svakako radi na tome da se napravi jedna ozbiljna prognoza primene azotnih đubriva na taj način što će se, koristeći stručne službe, raditi te prethodne analize zemljišta i najaviti potrebe za količinom azota i, naravno, i vreme kako ne bismo došli u cajtnot sa nabavkom đubriva. Lično sam iskusio, koristeći Zakon o predžetvenom finansiranju, da je u momentu kada je trebalo da se opredelim za AN, a to je bilo u drugoj prihrani, da je on bio skuplji od UREE, znači, sada se koristi prilika da kada se kaže da ćemo UREU dati u jesen ili u prvoj prihrani, a kasnije ćemo AN, da se tako tačno napasuje i cena na tržištu da vi morate platiti najskuplji azot. Znači, mi svakako trošimo najskuplji azot u proizvodnji. Mislim da to nije baš sjajno.

Ovaj raspored padavina koji se vidi tokom celog aprila i maja, osim ove treće dekade, kada smo imali tu ekstremnu količinu padavina, sve ostalo je bilo ispod proseka. Znači, pšenica je živela na bazi rezervi koje je imala u zemljištu i to je jako važno, jer manjak padavina ne znači odmah da je to, ako ima dovoljno u zemljištu, jer ima više sunca i, naravno, to se i desilo da je fotosinteza bila. A ovo su temperature, znači, koje su bile veoma pogodne, da se sada tu više ne vraćamo.

Već sam rekao, mi smo ostvarili rekord koji zaista zavređuje i, svakako, on je veoma blizak onome što smo mi dobijali i nekada govorili u mikroogledima i makroogledima na Rimskim Šančevima. I ove godine je tamo bilo prinosa i 12, 13 i 14 tona po hektaru sa nekim sortama, ali pošto moj zadatak nije da govorim o tome, svakako da treba obratiti pažnju na sortiment. Evo ovde je jedna tabela gde je noviji sortiment novosadski, ne znam da li će kolega Novica Mladenov možda nešto reći o tome, ali se tu može videti, naravno, da su nova imena i novi potencijali.

Ono što bih samo jos sada rekao, i približavam se završetku ovog svog izlaganja, jeste da kod osnovnog đubrenja, koje upravo sada sledi ili koje je već negde i počelo, a kolega Garalejić je o tome već govorio, ne možemo bez osnovnog đubrenja. Osnovno đubrenje, potpuno se slažem, da kalijum može biti tu stavljen po strani, kao što se i videlo ovde iz analize, da je u vrlo malo ogleda na parcelama korišćen kalijum, da se samo koncentrisalo na azot i na fosfor. Priključiću se onima koji misle da sa MAP-om preterujemo, znači, ne treba to raditi. Treba se držati analize i kontrole plodnosti zemljišta i tačno onoga što piše tamo i što se daje u preporuci. Dakle, neće nam MAP povećati prinos. On sada negde stvarno počinje da smeta, imajući u vidu da se njegova akumulacija sada praktično dešava u tom neoraničnom sloju, nego u prvih dvadesetak centimetara. Pošto smo se sada opredelili za konzervacijske sisteme, gde se plug sada praktično vrlo retko koristi, a to ipak treba imati u vidu, da ne bi došlo do smetnji, znači, fosfor može biti problem kod usvajanja nekih mikroelemenata.

Ovo je sada poslednji slajd. Znači, ako bih sada napravio neki mali rezime, šta to sada treba uraditi? Dakle, sorti, ne da ih ima 66, znači, ima ih 84 na listi koje se sada trenutno nalaze i koje su bile ove godine u ogledima. Od toga je 26 domaćih i 58 intradukovanih. Kvalitet zrna niko nije spomenuo i ne spominje. Znači, očigledno je da smo digli ruke od kvaliteta i od borbe za bolju cenu, bolji tretman na međunarodnom tržištu i u izvozu, očigledno da smo od toga odustajali, pa će, naravno, i ove godine sorte slabijeg tehnološkog kvaliteta biti dominantne, jer one su pokazale da imaju bolji klirins. To ja govorim i kod domaćeg sortimenta gde je 40S. Eto, desilo se da je Rapsodija, koja spada u vrh kvaliteta ovog puta dala neki ?...?. Od sorti, tu neću dati ništa, ali svakako više sorti, to je agrotehnički gledajući pravilo. Znači, ne može biti jedna sorta i nikako ne može biti u više godina jedna sorta, to se neće ponoviti sledeće godine, sigurno računajte na to. Dakle, interakcija, godina, sorta. O rokovima je već sve rečeno i poznato. Po meni je nedopustivo da se seje duže tamo od petog novembra. Prošle godine je sejano, rok je trajao 70 dana. Znači, od prvog oktobra do desetog decembra, tu nema ozbiljnog prigovora. Idemo na smanjenje količine semena, to je apsolutno sada svima jasno i treba slušati ono što kažu autori sorte, sve drugo je rečeno.

Što se tiče osnovnog đubrenja, mislim da tu ne bi trebalo ništa značajno menjati. Imajmo u vidu da đubrivo uopšte više nije jeftino. Znači i MAP je dostigao astronomske cene, pa je i fosfor postao skup, a o azotu ne moram ni pričati. Dakle, ako fosfor mora, a mora, to je taj neki raspon kojeg se treba držati, to je za pšenicu sasvim u redu, znači, između 60 i 80 kilograma, pod uslovom da je neka srednja obezbeđenost kod fosfora 40 do 60, ali ne zaboravimo da je azot veoma bitan u jesen, to sada još jednom podvlačim.

Još jednom vas pozivam na kontrolu plodnosti zemljišta i uvek se tome treba vraćati.

Na kraju, moram da kažem za kolegu Žarka Galetina, totalno me je bacio u depresiju. Oni trendovi, cena, kretanje, godine, berze… Znate šta, ja moram to da kažem, sva se tržišta fingiraju i sva se nameštaju. Ja ne mogu da shvatim kako je moguće da američko Ministarstvo poljoprivrede ima oko i na celoj planeti baš tu vidi koliko su sada Rusi zasejali, koliko su zasejali ovi, koliko su zasejali Argentinci, kako će biti tamo. Pažljivo čitam te izveštaje i od nedelje do nedelje to nekada budu tako drastične razlike, da su one neverovatne. Znači, jednostavno trgovina vlada, a za naše domaće tržište rekao bih samo da ono ne postoji u suštini, jer ko su kupci naše pšenice? Da bi tržište funkcionisalo, treba da ima bar dva učesnika, jedan je prodavac, a drugi kupac. Međutim, mi ovde smo proizvođači. Tu i sebe ubrajam, jer sam uvek na strani proizvođača. Ko su kupci pšenice? Ko su izvoznici pšenice? Zašto proizvođači ne učestvuju u tome? Znači, to je pitanje koje mi ne možemo ovde razrešiti, ali ne možemo se tako ni pomiriti lako da niko od vas nije akcionar u nekom skladištu, da nema skladište, da ste bili primorani da iznajmite svoja skladišta, a zna se da bez skladišta čovek jednostavno nije vlasnik svoje robe. Tako da mislim da je to jedna duboka nepravda i sada kada mi neko kaže da je to stvar tržišta, ponude i potražnje, to jednostavno nije tačno. Srbija nema stočarstva i nema ko da pojede tu hranu koju proizvedemo. Znači, kukuruz je višak, od šest, sedam miliona tona, koliko je bilo prošle godine, osam, četiri miliona treba nama, ostalo je višak. Ko će to, kome ćemo to dati? I ove godine će biti viška i zato nas sada to opterećuje, a da ima stočarstva, onda bi deo pšenice, kao i uvek, kao u svim drugim zemljama, išao prema mešaonama stočne hrane i išao bi u neke druge stvari. Prema tome, problem pšenice nije tako baš jednostavan i ne bih tako pojednostavljivao stvari, ali ne mislim ni da je komplikovano, kao što je kolega Škrbić ovde rekao, da mi treba da radimo, struka treba da radi, da proizvodni proces bude pod stalnim nadzorom. Znači, mi vladamo usevom, da uradimo sve na vreme kako treba, odabrali smo sortu, kontrolišemo svoje njive i što manje ulazaka - trebalo bi prinos i naš profit da bude veći, ali očigledno da profit nije u samoj proizvodnji, već je on izvan – kada dođe u silose i kada dođe u sferu trgovine, a da ne govorimo o preradi. Mlinari će se možda naljutiti, a možda i neće, mislim, mogu da se naljute, ali to jednostavno nije u skladu. Prema tome, izvinite što moram sada ovo da govorim, ali mislim da je to sastavni deo pšenice, jer ako sada mi ostvarimo prinos Srbije, prinos od pet tona prosečan je veoma dobar prinos. Dakle, mi ne možemo tražiti više kada to nema ni Češka, Poljska, Slovačka, srednja Evropa to nema, jer nisu takvi uslovi, ali ako sada mi ne možemo, znači nema ni podsticaja, nema ni ovoga, inputi su najskuplji na svetu, nema udruživanja ni kod nabavke inputa, tako da mislim da neće biti dovoljno. Više od šest tona, ako sada, na primer, kažemo ovim stvarno veličanstvenim proizvođačima, od šest tona tražiti neko da proizvede više, govorim po jutru, znači, deset tona, stvarno bi bilo previše. Međutim, držimo se onoga što je tehnologija do sada utvrdila, i što je vama sugerisano više puta, i gledajmo sve da bude na vreme i da bude što kvalitetnije, naravno. Za to postoje sada uslovi, dakle, upoznali smo svu mehanizaciju, pružene su prilike da izaberemo preduseve i završiću s tim, da ja ne bih više preporučivao 400 hiljada hektara u Srbiji, do 450, to je puna kapa, jer ako bismo računali prinos, realni, na pet tona, da tu više zaista ne treba, jer mi ne potrošimo više od milion i 400 hiljada tona. Mislim da je sve ono ostalo bez potrebe. Da vidimo, da li postoji neka druga proizvodnja kojom bismo mogli popuniti te površine? Šta je sa ostalim strnim žitima i zašto niko ne podstiče proizvodnju, na primer, durum pšenice, ili nekih drugih vrsta, ili preći na neke druge intenzivnije kulture? Mislim da je naša velika greška što se utrkujemo da 600 hiljada hektara zasejemo. Iz kog razloga? Zašto? Čemu 590 hiljada hektara kada to uopšte nije bilo potrebno? Mislim da je i ovo sada, jer se pokazalo da, kada nema tako puno pšenice, cena malo drugačije stoji. O tome danas niko ne vodi računa, niti ćete vi dobiti precizan podatak ni koliko je zasejano, a pogotovo kakvi su prosečni prinosi. Vraćam se na početak, pritisak na tržištu nije realan, on je na neki način ipak malo proizveden interesnim grupama koje trguju sa pšenicom.”