- TRŽIŠTE - /20.11.2017./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 17.00 din/kg , pšenica 18.65 din/kg , soja 50.70 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Čikagu: kukuruz 13.72 din/kg , pšenica 15.66 din/kg , soja 36.74 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 12.26 din/kg , pšenica 13.48 din/kg , soja 33.92 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Parizu: kukuruz 18.26 din/kg , pšenica 18.71 din/kg , soja - ;

Prof. dr Miroslav Malešević o pšeničnim poljima u Srbiji

 

NIZAK ULOG ZA VISOK PRINOS

 

Novi Sad, 16. maj 2011.

 

Prof. dr Miroslav Malešević sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada na Forumu o mogućnostima trgovanja putem Produktne berze detaljno je govorio o stanju pšeničnih polja u Srbiji. Pri tome, on je naveo da godina nije bila dobra za žita, ali početak žetve ječma može se očekivati za 45-50 dana. O procenama dr Malešević kaže:

- Najnepovoljniji je bio period tokom marta i aprila meseca, baš kada je prihrana pšenice vršena. Iako je prihranjivanje obavljeno na skoro svim površinama, ono nije bilo u pravom momentu. Delovanje azota je sprečio nedostatak padavina ili padavine slabog intenziteta i zato danas imamo „šarenu pšenicu“, neujednačene boje i niskih potencijala za prinos. Najveća mana ovogodišnje pšenice sigurno je što su biljke ostale niske, sa znatno manjom fotosintetičkom površinom i to je ono što smanjuje njen kapacitet za prinos. Ako sve ono što je poznato i ono što nije poznato o pšenici do sada sastavimo, morali bi biti zadovoljni ako bi ostvarili desetogodišnji prosečan prinos od 3,5 tona roda u Srbiji (u Vojvodini nešto ispod četiri tone), s tim što moramo računati sasvim realno na 10 do 15 odsto plus-minus u odnosu na taj višegodišnji prosek. Sve ostalo je nerealno očekivati, pogotovo visoke prinose. Biljka to ne može izneti – tvrdi dr Malešević.

– Ja ću lično biti zadovoljan ako ostvarimo taj desetogodišnji prosečan prinos u Republici. Šteta što nismo iskoristili godinu – ona je agrotehnički mogla biti daleko povoljnija za proizvodnju, ali ne smemo nikako zaboraviti da je jesenas trebalo skoro 500 evra da bi se proizvodnja zasnovala. Taj novac proizvođači jednostavno nisu imali u tom trenutku – jasan je dr Malešević. – Ono što je jedino dobra okolnost je što ove godine, bar za sada, nije bilo nikakvih značajnijih oboljenja na pšenici. Nije još isključeno da se sada u fazi klasanja pojavi fuzarijum tamo gde je predusev bio kukuruz, ali za to su proizvođači spremni da intervenišu i to se može sprečiti. I to će prognozno-izveštajna služba na vreme objaviti – zaključuje dr Malešević.

Mnogi kupci već merkaju ratare i nude otkup žita po 19 dinara za kilogram, ali ratari nisu odlučni za ulazak u ovakve aranžmane jer, kako saznaje „AgroServis“, tipuju da će pre otkupa cena u žetvi biti najmanje 25 dinara po kilogramu.

Kao novi kupci, pojavile su se kompanije iz Grčke, Italije i Hrvatske. (AgroServis)