- TRŽIŠTE - /12.08.2020./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 19.20 din/kg , pšenica 17.90 din/kg , soja 42.60 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Čikagu: kukuruz 12.33 din/kg , pšenica 17.98 din/kg , soja 32.59 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 11.50 din/kg , pšenica 14.49 din/kg , soja 30.53 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Parizu: kukuruz 19.26 din/kg , pšenica 20.87 din/kg , soja - ;

Prof. dr Žarko Ilin, predsednik Društva vojvođanskih povrtara

Prof.dr Žarko Ilin

 

KISELI PROGRAM POVRĆA DONOSI SLATKE DEVIZE

Novi Sad, 23. decembar 2011.

U osvrtu na proizvodnu godinu povrtara, dr Žarko Ilin za „Gazdinstvo” je rekao da je bila ekstremno sušna, sa skupim ulaganjima i da je jednako teška bila svim kategorijama povrtara.

Prema sabranim utiscima sa najvećeg savetovanja povrtara, nedavno održanom u Novom Sadu, ovaj iskusni stručnjak kaže da je veliki znak pitanja ko će i koliko novca imati za novu proizvodnju. Zbog toga, u subvencijama države i izvozu vidi priliku za razvoj ove grane.

- Subvencije su i ove godine bile samo za izuzetno mali broj profesionalnih proizvođača povrća i to samo 14.000 po hektaru, što je za povrtarsku proizvodnju manje tri puta nego što je neophodno. Tim pre što se zna da u ratarskoj proizvodnji otprilike hektar proizvodnje košta od 500-800 evra, dok u proizvodnji povrća najjeftinija proizvodnja može biti na nivou 2.000-2.500 evra. Intenzivnija proizvodnja povrća zahteva ulaganje čak do 7.000 evra po hektaru. Što znači, kao što je i u EU, da bi ove subvencije trebalo da budu bar tri puta veće u povrtarskoj proizvodnji, sa aspekta intenziviranja ove proizvodnje i opstanka na jednom relativno visokom nivou. Međutim, ako ova država želi da izvozi, podsticaji profesionalnim poljoprivrednim proizvođačima moraju biti mnogo veći. I drugo, baza mora da se proširi, da bar približno registrovani  broj gazdinstava dobije u narednom periodu bar približno neophodne subvencije, koje će doprineti razvoju ukupne poljoprivrede, pa i proizvodnje povrća.

Uglavnom u proizvodnji povrća u Srbiji su površine sa lukom, pre svega belim lukom, zatim pod korenastim povrćem. Rastu površine pod kupusnjačama i to značajno, pod plodovitim povrćem, to je ono što doprinosi ili ima nešto veći ostatak dohotka po jedinici površine. Profesionalni proizvođači u vrlo kratkom roku mogu da se preorjentišu na ove dohodovnije  kulture. Kako će to biti u narednom periodu, videćemo, zavisiće pre svega od domaćeg tržišta, od tražnje i kupovne moći našeg stanovništva, ali naravno i od tražnje iz inostranstva. Još uvek idu značajne količine svežeg povrća u izvoz, pre svega na rusko tržište. Ono što nam predstoji u narednom periodu je obavezna revitalizacija prerađivačkih kapaciteta. O tome mi već govorimo desetak godina, ali za to su potrebna pozamašna sredstva. Tu bi mogli da povećamo značajne količine u izvozu, pre svega, dehidriranog sušenog povrća, zatim hladno prerađenog (zamrznutog graška, boranije, kukuruza šećerca, gde Srbija i Vojvodina imaju značajnu i ekstra kvalitetnu proizvodnju). Razvojna šansa je, pre svega, izvoz kiselog programa, turšije ili prerađenog povrća paprike, paradajza, krastavca. Značajne količine kiselog kupusa su u izvozu, pre svega, za tržište Slovenije, Nemačke i nordijskih država. Ovakve profesionalne proizvođače, odnosno porodična komercijalna gazdinstva, treba podržati u narednom periodu, a da bi izvoz bio još veći – kaže dr Žarko Ilin.