- TRŽIŠTE - /20.11.2017./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 17.00 din/kg , pšenica 18.65 din/kg , soja 50.70 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Čikagu: kukuruz 13.72 din/kg , pšenica 15.66 din/kg , soja 36.74 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 12.26 din/kg , pšenica 13.48 din/kg , soja 33.92 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Parizu: kukuruz 18.26 din/kg , pšenica 18.71 din/kg , soja - ;

Proizvodnja električne energije od biogasa iz stajnjaka odličan dodatni izvor prihoda i našim stočarima

 

OD KRAVE I MLEKO I STRUJA

Crvenka, 26 februar 2016.

Izvor: Večernje novosti

Računica je Petru Miletiću, vlasniku farme sa 150 goveda u Crvenki, pokazala da mu, osim mleka, i energija od biogasa može doneti podjednako dobru zaradu. U muži ima oko 130 grla i po svakom u proseku dobija 25 litara mleka, koje prodaje za 37 dinara po litru, a treba računati i na premiju koja je još sedam dinara. Mesečno, mleko donese oko 14.000 evra. Kada si, kako ukazuju stručnjaci, uložio novac u postrojenje za proizvodnju električne energije na biogas, prihod od prodaje struje bio bi mu mesečno više nego duplo veći, odnosno još 15.000 evra.

Postrojenja za proizvodnju električne energije koja prerađuju biogas, odnosno stajnjak s govedarskih farmi - kako je ocenjeno na seminaru posvećenom proizvodnji obnovljive energije iz ovog izvora, koji je u Novom Sadu organizovala Prokredit banka - mogla bi da budu odličan dodatni izvor prihoda vlasnicima farmi goveda, a takođe i velika šansa za povećanje udela energije iz obnovljivih izvora u Srbiji.

Prva ovakva elektrana. kako objašnjava Dragoslav Baćović, predsednik Udruženja "Biogas", s radom je počela 2012. godine u Blacu, i ima kapacitet jedan megavat. Uz nju, Srbija ima još dva objekta ovog tipa koji su počeli s radom, jedan u Čurugu, kapaciteta 0,6 megavata, i u Vrbasu, takođe kapaciteta jedan megavat.

- Koliko mi je poznato, trenutno se gradi još desetak postrojenja, a broj će im, sigurno, biti mnogo veći, jer se očekuje da državni organi promene regulativu i da cenu za kilovat-čas energije iz ovog izvora povećaju sa 12,3 evrocenta za 30 odsto - navodi Baćović. - To će dodatno stimulisati investitore, posebno one iz Češke i Slovačke.

Cena energije iz obnovljivih izvora, naime, kako objašnjava Baćović, biće povoljnija u Srbiji nego u njihovim državama, a prema tim uslovima, energija se otkupljuje u periodu od 12 godina.

- Trebalo bi, dok smo još na početku, podsticati izgradnju manjih postrojenja, za manje farme do 150 grla - ukazuje Baćović. - Računa se da se od jednog grla dobija oko jedan kubni metar biogasa dnevno, dovoljno za pokretanje postrojenja od 150 kilovata. Samim tim, mesečni prihod od prodaje električne energije, za farmu, može da bude i do 15.000 evra, a to nije zanemarljiva suma. Naravno, tu je i toplotna enerija, koja može da se koristi za zagrevanje plastenika ili sušara, a i kvalitetno đubrivo, praktično prirodni NPK, koje ostaje posle prerade biomase.

U NEMAČKOJ 8.000 BIOGASNIH ELEKTRANA

Baćović navodi da je Srbija interesantna investitorima u obnovljive izvore energije, jer, u Nemačkoj, na primer, već radi oko 8.000 biogasnih elektrana, u Češkoj ih je oko 600. Kod nas, trenutno, ima potencijala za podizanje oko 100 ovakvih objekata.

ULOŽENO SE VRATI ZA SEDAM GODINA

Ulaganje u postrojenje za proizvodnju električne energije od biogasa, kako je precizirao Danko Kalkan, koordinator odeljenja za zaštitu životne sredine u Prokredit banci, iznosi oko pola miliona evra, i po pravilu se isplati za oko sedam godina. Prokredit banka nudi kredite za ovakva postrojenja sa učešćem od 20 odsto,grejs periodom od 12 meseci i istim tolikim moratorijumom na otplatu, kao i rokom otplate od 144 meseca - precizirao je Kalkan. - Uz to, obezbeđujemo i tehnički izveštaj o isplativosti ovakvog projekta, pre samog ulaska u posao, kao i monitoring u procesu izgradnje.