- TRŽIŠTE - /12.08.2020./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 19.20 din/kg , pšenica 17.90 din/kg , soja 42.60 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Čikagu: kukuruz 12.33 din/kg , pšenica 17.98 din/kg , soja 32.59 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 11.50 din/kg , pšenica 14.49 din/kg , soja 30.53 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Parizu: kukuruz 19.26 din/kg , pšenica 20.87 din/kg , soja - ;

PROLEĆNA SETVA BEZ AGRARNOG BUDŽETA

 

Novi Sad, 15. april 2011.

 

Među ratarima u Srbiji vlada potpuna zebnja vezana za najavljene uredbe o trošenju Agrarnog budžeta za ovu godinu. Vest koja je dospela do poljoprivrednika, po kojoj se subvencije vezuju za prinose, a ne za nadoknadu troškova repromaterijala u iznosu od 14. 000 dinara po hektaru, primljena je sa nevericom.

O tome Miroslav Kiš, predsednik Asocijacije poljoprivrednika Vojvodine, za „AgroServis” kaže:

- To su nagađanja i ta vest nije za komentar. Pre deset dana smo tražili razgovor u Ministarstvu poljoprivrede. Obećano nam je da će udruženja pre donošenja videti uredbe i veća izdvajanja za poljoprivredu. Danas trošimo za trećinu skuplji dizel, a priča se da smo mi generatori inflacije. To nije tačno – pšenicu su ratari prodali jeftino i zbog njih hleb ne bi bio 50 dinara po vekni. Mleko je danima bilo ispod proizvodne cene u otkupu – šta to znači – pita se Kiš.

Ovih dana ratarima se nudi mineralno đubrivo po sniženim cenama, a iz banaka pozivaju za korišćenje kredita za tekuću proizvodnju. Oni koji su kupili seme, naftu i zaštitna sredstva platili su to za trećinu više nego lane i sa takvim proizvodima nema jeftine robe.

U većini udruženja, kako kaže Kiš, već se razmišlja o merama za jesenju setvu, jer za ovu prolećnu više pomoći nema – seje se bez državnih podsticaja.

U kompanijama koje za setvu nude repromaterijal u zamenu za budući rod kukuruza, pšenice, soje  i suncokreta, kažu da se na ovaj način poljoprivrednici manje zadužuju nego lane, ali to ne znači da je takav slučaj kod zadruga i organizatora proizvodnje.

Prema anketi koju je „AgroServis” sproveo među deset najvećih proizvođača pšenice u Srbiji, nijedan se nije izjasnio da će rod prodati posle žetve. Šećerna repa sa oko 10.000 hektara, od 55.000 posejanih, nije ugovorena za poznatog kupca.

Odavno ratari u Srbiji za prolećnu setvu nisu imali oko stotinu sorti hibrida kukuruza u ponudi, kao što je to ovog proleća. U nastojanju da vrati kupce, Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada, za svoje kupce, za 14 kupljenih setvenih jedinica jednu daje gratis – saznaje „AgroServis”.