- TRŽIŠTE - /20.11.2017./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 17.00 din/kg , pšenica 18.65 din/kg , soja 50.70 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Čikagu: kukuruz 13.72 din/kg , pšenica 15.66 din/kg , soja 36.74 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 12.26 din/kg , pšenica 13.48 din/kg , soja 33.92 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Parizu: kukuruz 18.26 din/kg , pšenica 18.71 din/kg , soja - ;

Prozivka i odzivka o otkupu suncokreta

 

KOMISIJA ZA  ZAŠTITU KONKURENCIJE: NEMA ZNAKOVA ZA DOGOVOR O CENI OTKUPA SUNCOKRETA

Zrenjanin, 7. decembar 2016.

Izvor: List Gazdinstvo

Udruženja poljoprivrednika su najavljivala žalbe na ortačku saradnju industrije ulja u formiranju otkupnih cena. Nisu stigli dalje od Ministarstva poljoprivrede, koje za to nije nadležno. Ipak je bilo reagovanja: Vojislav Mirkov, diplomirani ekonomista, proizvođač ratar, je obradio otkup suncokreta i obratio se Komisiji za zaštitu konkurencije. On ih je upoznao sa situacijom na terenu i zamolio za reagovanje. U svom analitičkom tekstu Mirkov je naveo:

„Postoji logična sumnja da su se proizvođači ulja na teritoriji Republike Srbije dogovorili da neće da plate suncokret ovogodišnjeg roda 2016. godine više od 34 din/kg.

Kao osnovni razlog da su se dogovorili su veće cene suncokreta u okruženju i u zemljama EU i to: Mađarska 320 EUR/tona  (39,41 din/kg), Rumunija 336 EUR/tona (41,38 din/kg), Slovačka 330 EUR/tona (40,64 din/kg), Hrvatska 350 EUR/tona (43,11 din/kg), Francuska 361 EUR/tona (44,46 din/kg), Nemačka 351 EUR/tona (43,23 din/kg)... Prosečna cena 341 EUR/tona (42,04 din/kg).

Kako se iz navedenog vidi cena koju nude naši uljarci je manja za 42-34= 8 dinara po kilogramu ili za 23,53% - skoro za jednu četvrtinu u odnosu na prosečnu cenu.

Po mojoj kalkulaciji cena suncokreta za 2016. godinu je: 109.134 din/ha (direktni troškovi – repromaterijal 38.350 din, mašinski radovi 43.944 din, indirektni troškovi 4.940 din, renta 22.500 din).

Ako ovih 109.134 podelimo sa cenom od 34 din/kg=3.209 kg/ha dobijamo sledeći zaključak – da kome rodi manje od ovoga ostvariće gubitak.

U Srbiji je desetogodišnji prosečan prinos 2.290 kg/ha, a na našem imanju 3.047 kg/ha.

Ovo nije prva godina da se uljarci ovako ponašaju. 2013. godine smo imali istu situaciju - u EU  i okruženju cene su bile od 40 do 46 din/kg, a kod nas 27 din/kg. Bilo je protesta i blokade puteva od strane poljoprivrednika. Nemam informaciju da li ste vi tada nešto po tom pitanju uradili. Znam da je iz Vlade stiglo saopštenje da je suncokret berzanska roba i da će zakon ponude i potražnje to rešiti. Suncokret tada nije bio berzanska roba, a zakon ponude i tražnje može to da reši u uslovima slobodnog tržišta tj. kada nema monopola. U nadi da ćete preduzeti odgovarajuće radnje, po Zakonu za zaštitu konkurencije, za koji ste nadležni, primite moj srdačan pozdrav” – poručio je Mirkov.

Zahtev je poslat 30 oktobra i nakon par dana stigao je odgovor sa kojim Mirkov nije zadovoljan, jer Komisija nije pronašla pretpostavke za postojanje povrede konkurencije. Evo šta su napisali:

„Članom 35. stav 1. Zakona o zaštiti konkurencije („Službeni glasnik RS“ br. 51/2009; 95/2013 – u daljem tekstu označen kao: Zakon) propisano je:

„Komisija pokreće postupak ispitivanja povrede konkurencije po službenoj dužnosti, kada na osnovu dostavljenih inicijativa, informacija i drugih raspoloživih podataka, osnovano pretpostavi postojanje povrede konkurencije, kao i u slučaju ispitivanja koncentracije u smislu člana 62. ovog zakona.“

Dakle nije sporno da Komisija može na osnovu inicijativa, poput Vaše, da pokrene postupak ispitivanja povrede konkurencije po službenoj dužnosti, ali skrećemo pažnju na zakonski uslov – Komisija mora prethodno osnovano pretpostaviti postojanje povrede konkurencije.

Ovakav „standard“ podrazumeva da Komisija raspolaže takvom činjeničnom građom (podacima, informacijama, dokumentima i sl.) na osnovu kojih se zaista osnovano može pretpostaviti postojanje povrede konkurencije.

Sama povreda konkurencije na koju ukazujete u Vašoj elektronskoj pošti – predstavljala bi tzv. restriktivni sporazum u vidu zabranjenog dogovora proizvođača ulja u Republici Srbiji a u vezi sa otkupnom cenom suncokreta.

Komisija je sa posebnom pažnjom analizirala podatke o cenama koje ste naveli u Vašoj elektronskoj pošti, koji, iako vrlo indikativni, sami za sebe ne mogu biti dovoljna osnova za osnovanu pretpostavku postojanja zabranjenog dogovora između proizvođača ulja. Osim ovih podataka, koji bi svakako morali biti provereni i potvrđeni, za postojanje osnovane pretpostavke povrede konkurencije trebalo bi raspolagati i informacijama i eventualnim dokazima (ukoliko postoje u ovom trenutku) koji bi, na osnovu velikog stepena verovatnoće, upućivali na zaključak: a) da su otkupne cene rezultat dogovora; b) ko je sve učestvovao u dogovoru; v) kada i na koji način je dogovor postignut.

Prethodno bi bio nekakav „minimum“ činjenične građe na osnovu koga bi Komisija mogla ceniti ispunjenost uslova za eventualno pokretanje postupka ispitivanja povrede konkurencije po službenoj dužnosti.

Kao što se i navodi u tekstu priloga  u elektronskoj pošti, ocenjujete da „Postoji logična sumnja da su se proizvođači ulja na teritoriji Republike Srbije dogovorili da neće da plate suncokret ovogodišnjeg roda 2016. godine više od 34 din/kg.“  Polazeći od pretpostavke da je podatak o otkupnoj ceni potpuno tačan pa čak i da ga primenjuju svi proizvođači ulja, to još uvek, samo za sebe, ne bi direktno ukazivalo na povredu konkurencije, definisane u članu 10. Zakona.

Međutim, kao što smo već konstatovali, ujednačene, ili čak jedinstvene, cene gotovo uvek su indikator koji budi sumnju u mogući zabranjeni dogovor. U kontekstu prethodnog Komisija Vam se zahvaljuje na informacijama koje ste dostavili, ali Vas istovremeno pozivamo i ohrabrujemo da nam dostavite i više informacija, podataka i/ili dokaza kojima eventualno raspolažete, a koji se odnose na samo zabranjeno dogovaranje proizvođača ulja.

Svaki Vaš odgovor ili eventualnu dalju saradnju u tom pravcu Komisija bi posebno cenila.

Još jednom se zahvaljujemo na Vašoj elektronskoj pošti i podacima koje ste nam dostavili i očekujemo Vaše ponovno obraćanje istim povodom.”