- TRŽIŠTE - /18.04.2018./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 17.50 din/kg , pšenica 17.10 din/kg , soja 45.20 din/kg ; /18.04.2018./ Berza u Čikagu: kukuruz 14.40 din/kg , pšenica 16.68 din/kg , soja 36.55 din/kg ; /18.04.2018./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 13.18 din/kg , pšenica 15.79 din/kg , soja 34.08 din/kg ; /18.04.2018./ Berza u Parizu: kukuruz 19.33 din/kg , pšenica 19.45 din/kg , soja - ;

PRVO POVEĆANJE CENE IZ „MLEKOPRODUKTA“

Tržište mleka

Novi Sad, 5. avgust 2010.

Mlekare u Srbiji nemaju dovoljno mleka ni za smanjenu potrošnju, a pogotovo visokokvalitetnog. Međutim, i pored toga ne žele da povećaju otkupnu cenu za više od 1,5-2,5 dinara po litri. Nedostatke mleka za proizvodnju pojedine mlekare sada nadoknađuju uvozom iz Hrvatske (cena 32 dinara), a neke vode i pregovore za uvoz iz Rumunije, gde je cena 26 evrocenti po litri i postoji obimna ponuda.
Nakon prvih razgovora proizvođača mleka i prerađivača (bez Šabačke i Zrenjaninske mlekare) razlike o novoj otkupnoj ceni su ostale velike jer se farmerima, zapravo, osporavaju razlozi za povećanje cene na bazi troškova proizvodnje i održavanja muznih stada. Tako mlekare odbijaju da otkupna cena bude 37,43 dinara po litri za mleko ekstra klase, a koga u preradi nema ni 15%.
U zrenjaninskom „Mlekoproduktu“ smatraju da je korekcija otkupne cene mleka trebala da usledi i ranije, kao i promena u celom lancu prodaje. Tako će ova mlekara od 16. avgusta za sve kvalitetne kategorije povećati cenu za 2,7 dinara po litri, pa će prosečna otkupna cena biti 28,50-29 dinara po litri.
Direktor „Mlekoprodukta“ Živanko Radovančev smatra da do smanjenja ponude mleka za preradu nije trebalo ni doći da su svi, pa i mlekari, imali bolju procenu o tome šta zaista mogu dati veliki farmeri, a šta mali.
- U praksi smo sa osam i više dinara po različitim osnovama forsirali mleko velikih farmera - dobavljača, a za to vreme mali su propali, a oni veliki nisu ojačali ili su i oni napustili proizvodnju. I sada se ponovo vraćamo malim farmerima iako u tome nije perspektiva srpskog mlekarstva, - kaže Radovančev za „AgroServis“.
U Srbiji je uredbama Ministarstva poljoprivrede mali proizvođač 3-5 grla potpuno eliminisan iz subvencija, što u drugim zemljama u tranziciji nije bio slučaj, već su za period od tri godine davani podsticaji da i mali uvećaju stado na 10 ili 20 grla, što je za mnoge porodice ozbiljan izvor prihoda i značajna sirovinska sigurnost.
Na ovakav model mlekarstva sada se vraćaju pojedine mlekare nudeći seljacima grla za proizvodnju uz zaduženje za dužu vremensku isporuku mleka.
Država je za prvi kvartal isplatila premije u iznosu od 120 miliona dinara i za drugi preko 50 miliona. U ovoj godini premije za proizvodnju mleka dobija oko 12.000 proizvođača, a pre četiri godine taj broj je bio oko 64.000 gazdinstava – što i najbolje potvrđuje da su mali proizvođači ugasili proizvodnju ili se ne uklapaju u šeme podsticaja. Bez razlike o čemu je reč – Srbija nepotrebno uvozi mleko.
Izuzev podatka da je u Srbiji oko 80.000 krava završilo u klanicama, potpuni podaci o broju većih ugašenih farmi ne postoje.