- TRŽIŠTE - /12.08.2020./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 19.20 din/kg , pšenica 17.90 din/kg , soja 42.60 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Čikagu: kukuruz 12.33 din/kg , pšenica 17.98 din/kg , soja 32.59 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 11.50 din/kg , pšenica 14.49 din/kg , soja 30.53 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Parizu: kukuruz 19.26 din/kg , pšenica 20.87 din/kg , soja - ;

Pšenica

 

PRI KRAJU ŽETVE POVEĆANI PRINOSI, KVALITET I CENA – A ZRNO IPAK PRETEKLO NA ČEKANJE

Novi Sad, 06. jul 2020.

O obimu ovogodišnje žetve pšenice čuju se različiti podaci, od toga da će biti iznad proseka, manja od lanjske, pa do iznosa od 2,6 miliona tona.

Čini se da je, ipak, najbolju prognozu o prinosu ovogodišnjeg roda pšenice izneo dr Radivoje Jevtić, sa Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada, kada je upozorio da je rano govoriti o rezultatima, sve dok se ne završi žetva, jer su u nekim reonima žita dala mali prinos. U stručnim poljoprivrednim službama tvrde da uobičajeni prinosi u delu Bačke, u Sremu, Mačvi i Šumadiji nisu dovoljan razlog za zadovoljstvo ovogodišnjom žetvom.

Iako ima prosečnih prinosa u Banatu, u celini ovo područje je bilo pogođeno sušom, pa i nisu bili retki prinosi od 1.800-2.000 kg/ha. Na severu Banata su žetvu pšenice sa nerodnih polja nudili kombajnerima da žanju za svoje potrebe.

Ratari, pogotovo u krajevima gde je rod podbacio, smatraju da cena ne sme biti niža od 23-26 din/kg, što kupci za izvoz i mlinari ocenjuju kao nerealnu procenu.

Među ratarskim kulturama najveće razlike u ulaganjima u proizvodnju vezane su za pšenicu. Mali broj gazdinstava, pogotovo onih što seju do 5 ha, ne beleže sve troškove i nemaju svoju potpunu računicu. Ulaganja u proizvodnju pšenice među ratarima se kreću od 88.000-107.000 din/ha. Oni koji uvažavaju i rentu pominju čak 134.800 dinara kao trošak proizvodnje.

Dobit od proizvodnje pšenice zavisiće od ostvarenog prinosa, što ratari delimično prihvataju, jer kao glavnu meru za svoju zaradu pominju otkupne cene. Već sada se može računati da će taj rezultat dobiti biti „šaren”, jer se u celini u Srbiji ne očekuje podjednaki rod niti žetva veća od prosečne. Sa otkupnom cenom od 20 din/kg ratar koji je uložio 88.000 dinara u proizvodnju ove troškove će „pokriti” ako bude imao rod od 4.400 kg/ha i prodajnu cenu od 20 din/kg. Pomenuti prinos je i želja većine ratara koji ovu žitaricu gaje da bi menjali plodored. Prinosi od 5.500 kg/ha, ako se ostvare, uz prognoziranu cenu od 18,80 din/kg vredeće 103.400 dinara. Dobit će biti u razlici između otkupne cene i uloga.

Kao nijedne godine ranije, ratari koji su ostvarili veće prinose u Sremu i Mačvi rod skladište u svojim ambarima ili ga daju na čuvanje skladištarima. Ovaj potez već odavno primenjuju proizvođači pšenice u Bačkoj i po pravilu najveće količine pšenice preuzimaju mlinovi u Senti i Kikindi. Zanimljivo je da su u jednoj anketi televizujskog javnog servisa poljoprivrednici izjavili da svoju pšenicu skladište sve dok cena ne bude 20 din/kg. Poznato je da tako ne misle ratari koji su ostvarili manje prinose. 

Inače, o upotrebi hleba u ishrani „pali smo” na manje od 100 kg po stanovniku.

Mlinari su izračunali da bi sa cenom pšenice od 20 din/kg, sa izmeljavanjem od 74-76 odsto, cena brašna bila oko 32 dinara, što ostavlja prostor da i pekari ne menjaju cena hleba, jer će na raspolaganju imati kvalitetno brašno T-500.