- TRŽIŠTE - /21.05.2018./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 17.50 din/kg , pšenica 18.10 din/kg , soja 46.73 din/kg ; /21.05.2018./ Berza u Čikagu: kukuruz 15.90 din/kg , pšenica 18.70 din/kg , soja 37.79 din/kg ; /21.05.2018./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 14.56 din/kg , pšenica 17.98 din/kg , soja 35.29 din/kg ; /21.05.2018./ Berza u Parizu: kukuruz 19.79 din/kg , pšenica 20.82 din/kg , soja - ;

Radio Beograd - Emisija Nedeljom za selo

 

KORAK PO KORAK DO IPARD NOVCA

Beograd, 16. mart 2018.

Na prva dva konkursa za sredstva IPARD-a pristiglo je ukupno 447 zahteva - 146 za mehanizaciju i 301 za traktore. Javni  pozivi zatvoreni su 26. februara kada je Srbija konačno i zvanično dobila potvrdu od Evropske komisije, odnosno generalnog direktorata za poljoprivredu, o ispunjenosti uslova za nesmetano sprovođenje IPARD 2 programa Evropske unije namenjenog unapređenju poljoprivrede.

U Upravi za agrarna plaćanja zadovoljni su odzivom na prva dva konkursa. Direktor te uprave Žarko Radat objašnjava kako ide dalja procedura.

  • Sledi otvaranje zahteva, provera njihove neke osnovne administrativne ispravnosti, zatim sledi predodobravanje tih projekata kada će svi korisnici koji ispunjavaju uslove na svoje kućne adrese dobiti rešenja o odobravanju projekta. Oni će tada dobiti jedan vremenski period u kom će biti obavezni da realizuju tu investiciju.

Konsultantska kuća SEEDEV pripremila je i predala desetak zahteva na prva dva konkursa, kaže analitičar u toj kompaniji Nemanja Teofilović. On smatra da je odziv zadovoljavajući, s obzirom da je reč o prvim konkursima i da se svi tek uhodavaju.

  • Prva godina, u stvari, služi za učenje, za uspostavljanje procedura. Ni sami pravilnici nisu bili u potpunosti jasni. Očekuje se dosta ispravki. Kod nas je specifičan IPARD, jer kod nas su prvo odobreni traktori i ovaj prvi konkurs je fokusiran, ograničen, nema tu ni izgradnje, ni prerade... Prerada će biti tek u martu. Znači ograničeno je samo za traktore i dodatnu mehanizaciju, tako da nije ni bilo nekog prostora mnogo za neke prijave. Očekuje se da će u junu biti veća navala i ozbiljniji i veći projakti, kad bude sve zajedno i izgradnja i mehanizacija i kad se ljudi budu navikli na procedutre i kad se proizvođači upoznaju, koji su očekivali, po našim iskustvima, da će to biti dosta jednostavnije. Ipak je to dosta komplikovanija i zahtevna procedura. Mora da se uradi i biznis plan, planiranje i projektovanje narednih godina. Bilo je dosta odustajanja i zbog toga, a i zbog toga što je ipak proces evaluacije očekuje se da će biti možda i do godinu dana. Predviđeno je šest meseci, ali po iskustvima, to traje duže, tako da ljudi verovatno ne mogu toliko ni da čekaju.

Pošto ste vi već radili nešto, po vašem sada iskustvu, šta vam se učinilo kao najveći problem?

  • Najveći problem smo imali upravo s tim definisanjem pravilnika, odnosno sa onim što piše u pravilniku. Neke stvari su nespretno tu postavljene, jer postoje neka ograničenja koja nisu najjasnija. I kolege iz drugih agencija koje su to radilesu primetile isto. Zbog toga su neki ljudi koji su bili zainteresovani morali da odustanu, jer nisu upadali u ta neka ograničenja. Konkretno kod sektora poljoprivrede, kod povrtarstva je ograničenje da mora da bude do 50 hektara pod povrćem, a s druge strane imate ograničenje da mogu da konkurišu samo mala i srednja preduzeća. Znači, samim tim je ograničeno da veliki ne mogu, a onda ta ograničenja od 50 hektara je nepotrebno, to je za otvoreni prostor. Za staklenike imate još manje ograničenje - do pet hektara. I onaj ko razvija biznis, ko ima desetak hektara pod staklenikom i želi da proširi proizvodnju ne može da konkuriše zbog tih ograničenja, koja nemaju neke logike i očekujem da će to da se polako menja.

Da li se kao problem postavilo ispunjavanje nacionalnih standarda?

  • U principu to nikom nije bio problem. Ozbiljni proizvođači to već uglavnom ispunjavaju ili su u procesu da ispune. Ovi koji su se prijavili su neki od njih ozbiljni proizvođači, neki tek kreću i nisu sigurni koliko imaju zemlje i šta da rade. Uglavnom ti traktori su oni skuplji, tako da su složeni biznis plan i procedure koje su za velike projekte.

Činilo se da će za traktore i mehanizaciju biti relativno jednostavna procedura i da će pravi problemi nastati tek sad kad dođe oprema, objekti... Kako se vama to čini?

  • Izgradnja je veći problem zbog građevinskih dozvola i  sve to što treba i duže traje, ali u suštini procedura je prilično ista. Znači, potpuno isti način na koji se piše biznis plan, dokumentacija koja treba da se prikupi osim građevinskih dozvola je ista, ponude koje moraju da se prikupe za dobavljača, postupak je isti. Jedino što je jedan traktor nema, kao što smo imali slučajeve gde su investicija jedna komplikovana oprema, koja se sastoji iz nekoliko desetina elemenata, pa je tu malo komplikovanije što se tiče prikupljanja ponuda. Inače, procedura prikupljanja je ista za sve. Jedino što su traktori kod nas pušteni na ovaj prvi poziv čisto, po našem iskustvu, za učenje same procedure. Postoje isto ograničenja, znači, nisu namenjena bilo kome, nego postoji neki okvir u kom mora da se bude da bi se konkurisalo i za traktore.

Vi ste mi sami rekli da su mnogi ljudi odustajali, sad nam slede novi konkursi, šta biste vi preporučili poljoprivrednicima? Da li da uđu u tu proceduru, da li da se usude? To je za unapređenje njihovog gazdinstva.

  • Ja bih preporučio da probaju. Naravno, treba da se pripreme sa, pre svega, dokumentacijom, standardima, da ipak budu spremni da uđu u IPARD. Mislim da je vrlo korisna stvar, pored unapređenja proizvodnje, uvodi nas u neku proceduru i služi da se ljudi uvedu u neka pravila i tokove kao što je u EU, praktično priprema za evropske fondove, koji će biti dosta veći.

Srbija je protekle nedelje konačno i zvanično dobila potvrdu od Evropske komisije, odnosno Generalnog direktorata za poljoprivredu o ispunjenosti uslova za nesmetanost sprovođenja IPARD 2 programa EU namenjenog poljoprivrednicima. Reč je o predpristupnim sredstvima EU u iznosu od 175 miliona evra, koja su predviđena bespovratno za Srbiju za period do 2020. godine. Sredstva su namenjena za unapređenje konkurentnosti poljoprivrednih i prerađivačkih kapaciteta i unapređenju bezbednosti hrane, a krajnji cilj je usaglašavanje poljoprivrede Srbije sa standardima EU.