- TRŽIŠTE - /08.10.2018./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 14.20 din/kg , pšenica 19.00 din/kg , soja 36.50 din/kg ; /08.10.2018./ Berza u Čikagu: kukuruz 14.89 din/kg , pšenica 19.49 din/kg , soja 32.98 din/kg ; /08.10.2018./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 13.15 din/kg , pšenica 18.16 din/kg , soja 29.07 din/kg ; /08.10.2018./ Berza u Parizu: kukuruz 20.62 din/kg , pšenica 24.09 din/kg , soja - ;

Radovi u polju

 

POČELA SETVA PŠENICE SA „TRI NEPOZNATE”

Novi Sad, 8. oktobar 2018.

Setva pšenice u Vojvodini je počela, iako uslovi za ovaj jesenji posao nisu povoljni – zemlja je suva i agronomi tvrde da za dobar počatak nedostaje 40 litara kiše po metru kvadratnom. Ako padavine izostanu, biće to elementarna nepogoda za ratre već na prvom poslu nove proizvodnje.

I ove godine nastavlja se stara praksa – sejačima hlebnog žita mlinari, otkupljivači i izvoznici ne nude ugovore za setvu. I još nešto. I pored brojnih organizacija i udruženja koje beleže obim setve i kvalitet zrna,  još uvek se ne zna koliko u Srbiji imamo zrna za kvalitetno brašno.

Uz ovo, nije moguće utvrditi koliko će se semena sejati bez zvaničnih deklaracija. Ako se nastavi praksa biće to više od 60 odsto, a to znači da i ove jeseni ne ulazimo u kvalitetnu agrotehniku, pa će izostati i solidna ponuda za mlinare.

Ratari već sada poručuju da će ovo biti skuplja setva od lanjske, ali i da ne žele da ulaze u kreditni aranžman sa bankama na osnovu donetog, a neprimenjenog zakona o predžetvenom finansiranju.

Državne robne rezerve su  i ove sezone omogućile da ratari pribave kvalitetno seme putem razmene. Objavljeno je da se za jedan kilogram semenske pšenice u žetvi vraća 1,8 kilograma merkantilnog zrna. Pripremljeno je 12.000 tona domaćeg semenskog zrna i ponuda još važi.

Kompanije koje se bave prodajom pšenice uglavnom nisu ispraznile lagere, pa je ova žitarica dočekala berbu kukuruza, što stvara gužvu kod izvoznika. Zanimljivo je da je trgovanje pšenicom preko berze u Budimpešti potpuno stalo, što se nikada nije dogodilo, što ne znači da se ovom žitaricom u Mađarskoj ne trguje. Naprotiv, oni su nove kupce stekli u Bosni i Hercegovini i Makedoniji, gde je opao uvoz iz naše zemlje.