- TRŽIŠTE - /20.11.2017./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 17.00 din/kg , pšenica 18.65 din/kg , soja 50.70 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Čikagu: kukuruz 13.72 din/kg , pšenica 15.66 din/kg , soja 36.74 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 12.26 din/kg , pšenica 13.48 din/kg , soja 33.92 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Parizu: kukuruz 18.26 din/kg , pšenica 18.71 din/kg , soja - ;

Razglednica iz Slavonije

 

KOD IVANA ČILAŠI, ŠARAN U RAŠLJAMA I ŽICE NA TAMBURAMA PUCAJU

Lužani/Živike/Ravno Selo, 26. jul 2016.

Prodaja na kućnom pragu seoskih proizvoda i usluga u Hrvatskoj odavno je pomognuta od države. Razvilo se više modela turističkih gazdinstava, koja su uglavnom vezana za već postojeće i preuređene objekte. Ima i novih objekata u seoskim vinogradarskim reonima i uz vode. Slavonija, Zagorje i delom Moslavina uz Podravinu su krajevi gde se može u seoskom domaćinstvu gost dobro odmoriti i zabaviti.

Sve ono što smo videli u Hrvatskoj, a vezano je za porodična gazdinstva u turizmu, je nastalo iz duša tih ljudi i uspomena iz prošlosti.

Međutim, oni koji imaju šansu da i danas na svom gazdinstvu u životu održe sva obeležja sela su za goste „prva liga”. Porodica Ivana Kerekovića u selu Živike, nedaleko Slavonskog Broda i reke Save, zaustavila je vreme i zadržala svu lepotu slavonskog veselog duha, iskrene ljubaznosti i svih drugih čari koje ljudi dobrih namera žele da podele sa drugima.... Ovde je sve sačuvano od zaborava: ambijent, hrana, piće, konji vranci, tamburaši, veselja... Kada god navratite u Živike kod Kerekovića možete početi snimanje filma o slavonskom selu sa svim sadržajima i običajima.

Ivana, vođu porodice, ovde znaju kao veselog i sposobnog domaćina. Znalački je svu ljubav prema selu utkao u rad porodice i svog imanja.

Kada je Ivan trebao da se opredeli da li je vrednost njegove ponude u dobrom „kulinu”, šaranu na rašljama, dobrom čobarcu ili krofnama što dišu... nije mogao. Tvrdi da je kod njega sve od srca za goste – od zalogaja,vožnje u seoskim kolima, fijakeru, brodićem po Savi, tamburaškom prelu...

Ostaće nedorečeno da li se Ivan za lepe i graciozne konje vrance opredelio još kao dete, kada je čuo od bećara: „svaka cura voli tamburaša, kočijaša i cura i snaša”. Njegovi konji na najvećoj smotri fijakerskih kočija u Đakovu gaze kao da su korak učili u Beču uz Štrausa, a lagani kas u baletskoj školi.

Kada gost sedne u fijaker uglavnom se pogubi: ne zna u šta da gleda, šta da premota u sećanjima i kako da obuzda žmarce.

E, to je onda pun doživljaj, kaže Ivan.

-         Ja konje odgajam, dresiram, dobro čuvam i prodajem. Uvek imam dobre i skupe i ne žalim za taj trošak.

Kod ove porodice gost brzo postaje i ostaje prijatelj, to ima cenu u kojoj niko ne gubi.  I rado ovde, pored putnika u prolazu, vole da navrate svi slavonski svirci, a uz Ivanov glas u pratnji i žice pucaju.

-         E, to ti je moj prijatelju onda prava stvar – hvali se ovih dana Ivan Milenku Ćosiću, svom prijatelju u Ravnom Selu.

Ako vas put vodi autoputem Beograd – Zagreb i imate volju za slavonskim proizvodima tu je porodica Kereković. Nazovote broj 099 764 0387.