- TRŽIŠTE - /11.06.2018./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 16.70 din/kg , pšenica 17.70 din/kg , soja 46.73 din/kg ; /11.06.2018./ Berza u Čikagu: kukuruz 14.51 din/kg , pšenica 18.98 din/kg , soja 35.18 din/kg ; /11.06.2018./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 13.28 din/kg , pšenica 19.10 din/kg , soja 32.79 din/kg ; /11.06.2018./ Berza u Parizu: kukuruz 19.71 din/kg , pšenica 21.39 din/kg , soja - ;

Razgovor o agrarnom budžetu, Zakonu o zemljištu, tovnom govedarstvu...

 

MINISTAR NEDIMOVIĆ POSETIO NAŠU REDAKCIJU

Novi Sad, 29. decembar 2017.

Ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Branislav Nedimović bio je danas gost u našoj redakciji i tom prilikom se interesovao za pojedinosti o razvoju tovnog govedarstva, o kom smo pripremili detaljan osvrt na stanje i predlog mera.

Naš glavni urednik Čedomir Keco je pohvalio potez Vlade o izvozu junetine, jer se, zapravo, radi o proizvodu koji ima poznatog kupca i da je sada sve u rukama nadležnog ministarstva, a pre svega stočara. Broj od svega 150.000 teladi za tov godišnje može da se uz podršku nadležnog ministarstva ubrzo uveća.

-         Svi podsticaji u stočarstvu će dati pravi efekat ako se broj kvalitetnih tovnih rasa poveća i ako za sistem krava-tele sačuvamo i osposobimo pašnjake – rekao je uz podršku za razvoj ovog vida govedarstva ministar Nedimović. – Kada sve inicijative saberemo i vidimo procenu šta donosi ulaganje, podsticaji neće biti problem. Moramo poći od toga da imamo izvoznu šansu i da uspeh zavisi samo od nas i zato je dobra inicijativa za poslovno povezivanje farmera koji gaje junad – istakao je Nedimović i naveo da se ova grana godinama smanjivala..

Čedomir Keco, glavni urednik lista „Gazdinstvo” i ministar Branislav Nedimović

On je naveo da će Ministarstvo ubrzo analizirati sve efekte podsticaja stočarima po i pravu prečeg zakupa, jer se, kako je rekao, ovom merom često ne poštuju pravila, već se državne oranice izdaju u podzakup.

Ministar Nedimović je potvrdio da je ovogodišnji budžet za poljoprivredu u Srbiji veći nego lane, iako je to ministarstvo razdeljeno.

-         Već drugu godinu za redom imamo značajno povećanje budžeta. Posle vojne industrije, najviše sredstava je dobila upravo poljoprivreda. Naš plan je da tokom januara završimo sve uredbe i sve pavilnike koji nam stoje kao obaveza vezana za trošenje sredstava u 2018. godini i da bar dva ili tri meseca ranije nego prethodne godine stavimo sve u funkciju, zbog toga što sada nemamo više nepoznanica.

U minuloj godini ste izvršili traktorizaciju Srbije. Tu je otišao značajan deo budžeta, što je sa jedne strane veoma dobro. Nas zanima, šta će se sada iz 2017. godine preneti kao obaveza za isplatu u 2018. godini, odnosno koliki je taj prenos sredstava pored onog uobičajenog?

-         Ne zaboravite da smo pored sredstava koje smo dobili u 2017. godini dobili dva ili tri puta dodatna sredstva iz tekuće budžetske rezerve. Najviše zahteva smo imali vezano za traktore i mehanizaciju. Računi vezani za mehanizaciju su realizovani i dobar deo predračuna. Nema mnogo sredstava koja se prenose u narednu godinu. To su sumbolična sredstva i nemamo nikakve terete koje nosimo, osim u delu koji se odnosi na uzgoj svinja, gde imamo mnogo više zahteva nego prethodnih godina u pogledu subvencija od 1000 dinara po komadu.

Uvek se prenosilo oko četiri milijarde dinara.

-         Ove godine je to manje. Po mojoj proceni to će biti između milijardu i po i dve milijarde dinara plus premije. Četrvrti kvartal uvek isplaćujemo kasnije.

Poljoprivrednike raduje da ćemo konačno reafirmisati domaću proizvodnju traktora. To poteklo od vas, recite nam dokle se stiglo s tim poslom?

-         Imamo IMT, koji je najvići brend koji Srbija ima u traktorskoj industriji. Vlada Srbije je podnela zahtev za ponovno uspostavljanje žiga IMT-a koji je ugašen već deset godina jer niko o tome nije vodio računa. Pre par dana smo dobili rešenje o ponovnom uspostavljanju žiga, odnosno zadržano je pravo na intelektualnu svojinu na sve što nosi naziv IMT-a. Drugo, vraćena je sva imovina u IMT, da bi mogao da se proda deo imovine kroz proces prodaje i stečaja, jer se IMT nalazi u stečaju. U toku je procena vrednosti imovine i ona bi trebala da bude gotova u narednih deset do petnaest dana. U drugoj polovini februara bi trebali da imamo oglas za prodaju dela imovine IMT-a za koju postoji interesovanje. Taj deo imovine će se odnositi na jedan deo fabrike, odnosno jedan deo pogona i na prodaju intelektualne svojine, odnosno onoga što je najvrednije od celog projekta, da bi se uspostavila nova proizvodnja traktora IMT. Indija je najzainteresovanija za kupovinu IMT-a. Pored Tafe-a, imamo Sonaliku i Mahindru. Imamo već dva pisma o namerama vezano za kupovinu dela imovine IMT-a i plan za uspostavljanje grinfild investicije u kapacitetu od 2.000 do 4.000 traktora godišnje. U početku proizvodnje očekuje se zapošljavanje 800 ljudi. Sve oko IMT-a smo pravno imovinski regulisali. Sa time se niko nije bavio prethodnih deset do petnaest godina. Pomenute tri kompanije su najbolji proizvođači traktora na svetu i imaju mnogo poljoprivrednih proizvođača, naravno. Neverovatno je da mi imamo takvu tradiciju i takav potencijal kada je proizvodnja traktora u pitanju, a nikada ga nismo iskoristili. IMT je mnogo veći brend nego automobilska industrija kojoj smo dali primat.

U vezi sa dolaskom investitora Tenisa u Srbiju, mnogi ljudi koji analiziraju stanje stočarstva se raduju tome, dok neki imaju druge komentare. Gde smo stali po tom pitanju?

-         Doneli smo dve odluke o davanju zemljišta u zakup na 30 godina po pravu prvenstva po ceni od 209 evra po hektaru. Jedna lokacija je Kikinda, a druga Zrenjanin. Ostao je još treći projekat da završimo. Razmatramo da li će to biti Sečanj ili Plandište. Nadam se da ćemo u januaru završiti celu proceduru. Nakon toga bi trebao da se zaključi krovni ugovor sa Tenisom koji bi obuhvatao i druge vrste investicija bez kojih nema zemljišta. Sve je povezano: zemljište, farma, prerada i jedno bez drugog ne ide. Sa investitorom smo u stalnom kontaktu i za sada nema nikakvih problema.

Najavili ste novi Zakon o zemljištu u 2018. godine?

-         Sa ovim zakonom mi ne možemo dalje. U pogledu upravljanja poljoprivrednim zemljištem imamo dve osnovne vrste problema zbog različitih ustavnih i zakonskih ograničenja. Na primer, mi imamo pravo prečeg zakupa stočarima koje se u velikoj meri zloupotrebljava jer se zemljište daje ili u podzakup ili se ne koristi za ishranu stoke što je osnovna fukcija  prava prečeg zakupa. To moramo da promenimo. Drugo, imamo veliku neravnopravnost imeđu stočara u Vojvodini i stočara u centralnoj Srbiji da je to poražavajuće i ponižavajuće. I jedni i drugi imaju iste subvencije, ali nemaju ista prava. To moramo da regulišemo tehnički. I treće, što je meni sistemski najvažnije, a nije uopšte u prvom planu, to je priča o komasaciji koju želim da razvijemo u narednoj godini, prvo da preko nekih pravilnika uredimo, a zatim uvedemo i u zakon o poljoprivrednom zemljištu važne pojedinosti.

Da li mislite da je katastar u državnoj upravi lociran na pogrešnom mestu i šta sa njim? Očigledno da smo u regionu jako zaostali po organizaciji katastra.

-         Tu ima puno pomaka. Činjenica je da ljudi ne shvataju, slično kao sa elektrifikacijom polja. Katastar i elektrifikacija polja imaju neke svoje  sličnosti. Drugo, ljudi misle da i jedno i drugo treba da pripada gradskim, odnosno naseljenim područjima. Da podsetim, skoro 70% katastra je vezano za poljoprivredno zemljište. 70% materijala je poljoprivredno zemljište, ne ni građevinsko, ne ni objekti... prilično je nenormalno da poljoprivreda tu bude na repu. Efikasnost katastra je bitna od postavljanja sistema za navodnjavanje do dovođenja struje na njive, kao značajnog uslova za jeftiniju proizvodnju. Kada uz sve to dodamo neophodnu komasaciju, onda nam je jasno koliko nam je kastar bitan i niz službi u realizaciji.