- TRŽIŠTE - /20.11.2017./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 17.00 din/kg , pšenica 18.65 din/kg , soja 50.70 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Čikagu: kukuruz 13.72 din/kg , pšenica 15.66 din/kg , soja 36.74 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 12.26 din/kg , pšenica 13.48 din/kg , soja 33.92 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Parizu: kukuruz 18.26 din/kg , pšenica 18.71 din/kg , soja - ;

Razgovor s povodom: Mita Plavšić, vlasnik porodične farme krava muzara u Bačkoj Palanci

 

AKO OSTANEMO BEZ ZAKUPA DRŽAVNE ZEMLJE, PRODAJEMO MUZARE

Bačka Palanka, 4. novembar 2016.

List „Gazdinstvo”

Porodična farma Mite Plavšića, nadomak Bačke Palanke, na putu za Gajdobru, je ona farma koja ima odličnu proizvodnju mleka, ima 150 grla u muži, od ukupno 300 koje poseduje. Mita je uspeo sa svojom porodicom da prođe veoma trnovit put da bi doveo do solidnog  poslovanja ovu farmu i više ne duguje ni dinara kredita nijednoj banci niti nekom drugom. On je za dve godine vratio 10 miliona dinara i sada je finansijski „čist”, a gleda, ipak, sa zebnjom šta će biti sa njegovom farmom. Želeli smo da čujemo koje to nove muke muče Mitu Plavšića odličnog farmera, dobrog poznavaoca mlečnog govedarstva.

-         Najnoviji su problemi što smo dobili državno poljoprivredno zemljište po principu prečeg zakupa na godinu dana. Ova farma je za sledeću godinu obezbedila 220 hektara državne zemlje, posle te godine ponuda je smanjena za stočarstvo, odnosno za mlečno govedarstvo. Sad svi imaju prava, i treba svi da dobiju državno zemljište, ali proizvodnja mleka najviše povlači zemlje za spremanje hrane (silaža, lucerka, kukuruz...). I sve ostale grane troše hranu, ali da bi došli do jedne krave treba tri godine. U pilićima je obrt brz, kao i u svinjarstvu i ovčarstvu. Ako mi posle godinu dana izgubimo tih 200 hektara državnog zemljišta, mi smo prinuđeni da tu farmu zatvorimo. Svoje zemlje imam svega 20 jutara. Kad smo se podelili u familiji, ja sam dokupio nešto zemlje i brdo para sam potrošio za kupovinu farme i mehanizacije. Radili smo devet godina državnu zemlju, gde je bio zakup i po 400 evra po hektaru, sad je dobro što smo platili 200 evra/hektar, ali smo samo dobili na godinu dana. Posle godinu dana ne znamo šta će nas zadesiti? Ljudi su dobili u restituciji jedan deo zemljišta (71 hektar), pa smo napravili dogovor da ja radim tu zemlju još dve godine, a posle dve godine, pošto imam ugovor sa državom na tri,  da li ćemo se dogovoriti za 2018. godinu, ne znam. Ni država nam ništa ne obećava šta ćemo raditi od državnih oranca 2018? I ta zemlja jeste u ataru, ali od ove farme najbliža njiva je 22 kilometra.

Nije moglo drugačije ili su tako hteli moćnici?

-         Nema drugačije. Ovde je vraćena zemlja iz restitucije. Ovde je i problem oko crkvene zemlje. U opštini Bačka Palanka, futoška crkva (nije u opštini Bačka Palanka), je dobila u ovoj opštini 80 hektara. Ima još crkava koje su došle u Palanku. Čujem da je i u Sremu tako i da stočari idu i po 42 kilometra do njiva.

To je zaista cirkus da se daje u drugoj katastarskoj opštini, a da se zemlja državna proda, recimo, u Futogu imanje Plante, što je urađeno, na vašu štetu.

-         To je, nažalost, tako. Ima ovde „igrača” koji mogu da plate jači zakup. Mi to ne možemo izdržati. Ovde se vrti po 350 evra po jednom katastarskom jutru. To je neizdrživo.

U čemu je izlaz? Kako biste vi formulisali taj član zakona o državnom zemljištu i dodeli stočarima ili ratarima?

-         Moj predlog je da se farme sve ograniče na 200 hektara, jer ima ovde farmi u mom okruženju koje trebaju da dobiju 600-800 hektara.

Da li je tačno da oni izdaju tu zemlju u podzakup?

-         Pa neka prođu inspektori njive, neka vide šta je posejano.

Kako će da obiđe inspektor kad je samo 20 poljoprivrednih inspektora u Srbiji?

-         Neka se potrude. Meni je bila kontrola. Mislili su da sam svoju zemlju dao u podzakup, ceo dan su češljali papire. Mene su bili prijavili pre dve godine.

Da li je realan predlog da se ograniči izdavanje zemlje onima koji drže svinje, recimo na 5.000 tovljenika, da se izbaci kao mogućnost zakupa za tov pilića, jer se očigledno ta zemlja daje u podzakup. Vi ne možete praviti od odgajivača pilića ratara koji treba da proizvodi hranu. Zatim, da se svede broj krava, uslovnih grla, koje će dobiti stimulaciju itd? Da li je to jedna relanost da bi se koliko toliko sačuvali stočari?

-         Pa to bi bila prava realnost. To bi u Ministarstvu poljoprivrede trebali lepo da sroče. Ako mi treba da odustanemo, da propadnemo posle deset godina sticanja svega. Ja se bojim tog hrvatskog scenarija. Jer to se kod njih desilo, pa su propali. Ostali su bez zemlje, pokupili su tajkuni oranice, farme su ostale prazne. Kod nas su  sa cene mleka skinuta dva dinara, sada je 35-36 dinara plus PDV. Premija je sedam dinara.

To je ukupno 45 dinara. Gde je u okruženju mleko 45 dinara?

-         Možda nije nigde, ali mi imamo količinu da bi ostvarili tu cenu. Svaki dan od 2.000-2.500 litara mleka.

U nekom prošlom vremenu vi biste bili pravi poljoprivredni kombinat, jer biste ovde imali 20-30 zaposlenih.

-         Nas ima šest. Imamo dobru mehanizaciju pa postižemo sve, a i niko neće da radi ovaj posao.

„Somboled” kao mlekara vas je prihvatio sjajno. Da li vas je kreditno podržao u mehanizaciji?

-         Pa da nije bilo „Somboleda” ne bi imao dva velika traktora koja su nabavljena preko njih.

I sad ulazite u novu investiciju, koju ste već isplatili i koja vas je čekala dve godine u Hrvatskoj – moderno izmuzište, možda nije poslednja reč tehnike, ali govori o razvoju.

-         Kupili smo izmuzište u Hrvatskoj pre dve godine, dva puta pet mesta, sa automatskom rukom, brojač koliko koja krava daje mleka... Izmuzište je koštalo 8.000 evra, a objekat u koji se ugrađuje izmuzište 15.000 evra. I bojim se posle svega ako ostanemo bez zemlje da će to sve ostati prazno ako budemo smanjivali broj krava. Mi smo gradili farmu zato što su nas stalno podsticali „vi stočari dobićete pravo prečeg u zakupu na stoku”. Pre devet godina bilo je nas deset farmera u opštini Bačka Palanka, a sada nas ima skoro stotinu. Tu se pojavio najveći broj sitnih farmi pilića.

Vi ste čovek koji je poznat kako brzo reaguje na razne bolesti i čak unapred regaujete. Kostridija se pojavila i kod vas?

-         Pojavila se iznenada. Nismo nikada imali tih problema, ali je na brzinu došlo do dva uginuća u roku od 15 minuta. Mora se vakcinisati od kostridije. Treba raditi vakcinaciju i protiv IBera i Dividia.

Šta je sa plodnošću?

-         Moraju dobiti dobre premikse. Krave pokazuju u slobodnom sistemu redovne estruse.

Kod vas je zastupljena dobra prirodna ventilacija?

-         Samo sa severne strane se zimi stavi cerada zbog vetra, a sve ostalo ostaje otvoreno. Nikad nije bilo kad se uđe u štalu da pada kiša.

Da li će vas lokalna zajednica podržati u planovima?

-         Lokalna zajednica pomaže sa opštinskim poljoprivrednim kreditima, ali najveći problem je zemlja, kad bi nam dodelili na 5-10 godina to bi bila najveća pomoć i tad bi znali šta da radimo.

Nadamo se da ćete uspeti u tome i da je važno znati koja agrarna politika važi barem u periodu od 4-5 godine koliko traje mandat vlade.

-         Pa bilo bi i to dobro, jer sve što traje samo godinu dana ne znači ništa. Ako ne dobijemo zemlju za 2018. ne vredi praviti silažu u 2017. Bolje onda na vreme sve prodati.