- TRŽIŠTE - /12.08.2020./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 19.20 din/kg , pšenica 17.90 din/kg , soja 42.60 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Čikagu: kukuruz 12.33 din/kg , pšenica 17.98 din/kg , soja 32.59 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 11.50 din/kg , pšenica 14.49 din/kg , soja 30.53 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Parizu: kukuruz 19.26 din/kg , pšenica 20.87 din/kg , soja - ;

Reagovanje

 

OTVORENO PISMO DR MILADINA ┼áEVARLI─ćA, POVODOM 90-OG ME─ÉUNARODNOG DANA ZADRUGARSTVA U 2012. ME─ÉUNARODNOJ GODINI ZADRUGA, UPU─ćENO DR┼ŻAVNIM FUNKCIONERIMA

Beograd, 7. juli 2012.

 

        „Predsedni─Źe Republike Srbije Tomislave Nikoli─çu,

·        Predsedni─Źe Vlade Republike Srbije Dr Mirko Cvetkovi─çu,

·        Ministre ekonomije i regionalnog razvoja Neboj┼ía ─ćiri─çu i

·        Ministre poljoprivrede, trgovine, ┼íumarstva i vodoprivrede Du┼íane Petrovi─çu,

Prof. dr Miladin Ševarlić

O─Źekivao sam da ─çete danas sva ─Źetvorica ili barem jedan od Vas ─Źetvorice ─Źestitati svim zadrugarima u Srbiji 90-ti Me─Ĺunarodni dan zadrugarstva u 2012 Me─Ĺunarodnoj godini zadruga!

Me─Ĺutim, u sredstvima informisanja o tome nijedne re─Źi od nijednog od Vas!

Shvatam i znam da postoje zna─Źajnija pitanja u Srbiji kojima morate posve─çivati Va┼íu pa┼żnju i dr┼żavni─Źke aktivnosti. I Generalni sekretar UN Ban Ki Mun tako─Ĺe ima mnogobrojne obaveze, ali je ipak prona┼íao trenutak vremena da barem potpi┼íe Poruku podr┼íke za vi┼íe od milijarde zadrugara koji „grade ekonomski bolji i socijalno pravedniji svet“ - me─Ĺu kojima su i desetine hiljada ─Źlanova razli─Źitih vrsta zadruga u Srbiji i da „sna┼żno poru─Źi vladama ┼íirom sveta da posvete vi┼íe pa┼żnje i vode politiku podr┼íke zadrugama“ koje su „bolje pode┼íene da slu┼że kao motor lokalnog razvoja“, doprinose „ljudskom dostojanstvu i globalnoj solidarnosti“ i zaista rade „da izgrade bolji svet“. (http://www.coopseurope.coop/2012-coops-year/un-secretary-general-ban-ki-moon-says-co-operatives-build-better-world)

Me─Ĺutim, Me─Ĺunarodni dan zadrugarstva se od 1923. u okviru nacionalnih zadru┼żnih saveza i me─Ĺunarodnog zadru┼żnog pokreta a od 1995. godine i pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija, a posebno u ovoj 2012-oj koja je od strane Generalne skup┼ítine UN progla┼íena i Me─Ĺunarodnom godinom zadruga, i obele┼żava da bi politi─Źarima skrenuli pa┼żnju na zna─Źaj i potrebe zadrugara, zadruga, zadru┼żnih sektora, zadru┼żnih sistema i zadru┼żnih pokreta u njihovim zemljama i ┼íire.

Zato Vama ─Źetvorici najvi┼íih dr┼żavnih funkcionera u Srbiji, zadrugarima i javnosti upu─çujem slede─çe Otvoreno pismo:

Danas je 7. juli,  prva subota u julu – kada ve─ç 90 godinu u kontinuitetu zadrugari u svim dr┼żavama sveta obele┼żavaju Me─Ĺunarodni dan zadrugarstva, koji se od 1995. godine (povodom100 godinaodformiranjaMZS) iu UN obele┼żava kao Svetski dan zadrugarstva (http://2012.coop/en/media/news/90th-ica-international-day-co-operatives-7th-july-2012).

Zadru┼żni pokret, kao nevladina organizacija osnovana 2010. godine od grupe univerzitetskih profesora i drugih poslenika koji su posve─çeni zadrugarstvu (nije zadru┼żni savez!), obele┼żio je ovaj jubilej 5. jula t.g. sa prezentacijom dva rada: izlaganja predsednika Zadru┼żnog saveza Evrope Klausa Niederlandera i izlaganja profesora Miladina M. ┼áevarli─ça i ZorkeZaki─ç na Konferenciji o kooperativama Balkanskih zemalja odr┼żanoj 3. jula t.g. u Podgorici (tako─Ĺe bez prisustva predstavnika zadru┼żnih saveza iz Srbije!?), ali u prisustvu svega tri predstavnika velikog broja pozvanih medija (TANJUG,  Poljoindustrija i portal ekonomija.org).

Glavni savez srpskih zemljoradni─Źkih zadruga, sa svojim predsednikom i rodona─Źelnikom (osniva─Ź prve Kreditne zemljoradni─Źke zadruge u selu Vranovo kod Smederevske Palanke) i kasnije profesorom Zadrugarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu Mihajlom Avramovi─çem, bio je jedan od 12 osniva─Źa MZS u Londonu 1895. godine, a prof. Avramovi─ç i dugogodi┼ínji ─Źlan Uprave MZS.

O zna─Źaju u─Źe┼í─ça zadrugara Srbije u osnivanju Me─Ĺunarodnog zadru┼żnog saveza (MZS) ukazuje i ─Źinjenica da je na 31. Kongres MZS povodom jubileja 100 godina od osnivanja (1995), uprkos sankcijama SB UN, pozvana i delegacija ZS Jugoslavije i ZS Srbije koju je predvodio pok. prof. dr Viden Ran─Ĺelovi─ç, tada┼ínji predsednik ZS Srbije i profesor Zadrugarstva na Poljoprivrednom fakultetu. A znamo kako je u vreme me─Ĺunarodnih sankcija prema SR Jugoslaviji koje su trajale 4 godine i 4 meseca i 4 dana (ili i danas traju?) postupao ─Źak i „politi─Źki neutralni“ Me─Ĺunarodni olimpijski komitet!?

Me─Ĺutim, zadru┼żni sektor i zadru┼żni savezi u Srbiji danas ne prepoznaju i ne koriste priveligiju osniva─Źa MZS, ─Źak ni za pomo─ç u restrukturiranju na┼íeg zapostavljenog i politi─Źki anatemisanog tre─çeg sektora privrede a kamoli za intervenciju ove me─Ĺunarodne institucije kod na┼íih dr┼żavnih organa zbog zapostavljanja ili mo┼żda i izbegavanja re┼íavanja aktuelnih imovinsko-pravnih i drugih pitanja bez ─Źijeg re┼íavanja nije mogu─çe obezbediti ambijent za odr┼żivo poslovanje zadruga u svim sektorima zadrugarstva.

Iako je zadrugarstvo jedan od tri Ustavom RS zagarantovana sektora privre─Ĺivanja, zadru┼żna imovina u Srbiji (izuzimaju─çi ─Źlanske udele zadrugara) nije u vlasni┼ítvu ni zadruga a ni zadrugara, jer se jo┼í uvek vodi kao tzv. dru┼ítvena svojina – koja od 2006-te nije ni ustavna kategorija, a zadr┼żana je jedino u zadrugama jer politi─Źki re┼żimi tokom tranzicije ili nisu imali ideju ┼íta i kako u─Źiniti sa zadru┼żnim sektorom ili aktuelni politi─Źki re┼żimi ┼żele da manipuli┼íe zadrugarima, seljacima i selom i da ih i dalje uni┼ítavaju – ┼íto se i danas ─Źini.

U na┼íoj zemlji je od 2005-te ─Źak i zabranjeno osnivati pojedine vrste zadruga – npr. ┼ítedno-kreditne, ali je zato u Srbiji dozvoljeno da nam ─Źak i najve─çe zadru┼żne banke u svetu (Credit Agricole Bank kaonajve─çi globalni zadru┼żni sistem – prva na listi www.global300.coopi Raiffeisen Bank– najstarija zadru┼żna banka u Evropi i svetu) svakodnevno za kredite koje nam odobravaju od na┼íe deponovane ┼ítednje obra─Źunavaju kamate koje su u njihovim mati─Źnim zemljama nezamislive!?

I pored svih nepovoljnih uslova, u Srbiji jo┼í uvek biti┼íe preko 2.000 razli─Źitih vrsta zadruga – od ─Źega je 67% zemljoradni─Źkih. A samo u pro┼íloj godini je likvidirano blizu 200 zemljoradni─Źkih zadruga i dva regionalna zadru┼żna saveza u dva agrarno najbogatija regiona (Srem i ┼áumadija i Pomoravlje – ovaj drugi da ironija bude ve─ça ba┼í 12. januara 2012-te kona─Źnom odlukom Apelacionog suda u Kragujevcu na dan po─Źetka sve─Źanog obele┼żavanja 2012 Me─Ĺunarodne godine zadruga!?)

Pri tome se zaboravlja da samo zemljoradni─Źke zadruge (ZZ) u Srbiji zapo┼íljavaju blizu 7.000 radnika ili 80% ukupnog broja zaposlenih u svim vrstama zadruga u Srbiji (2011). Toliko ne zapo┼íljava nijedna kompanija u Srbiji, izuzimaju─çi dr┼żavna javna preduze─ça (┼Żeleznice Srbije, PTT,  ...) ili javne sisteme (obrazovanje, zdravstvo, policija, vojska, administracija, ...). Tako─Ĺe, ZZ ─Źine 60% ukupnog broja firmi u oblasti socijalnog preduzetni┼ítva u Srbiji (UNDP, 2008).

Na┼żalost, ZZ imaju samo 30-ak hiljada ─Źlanova i preko 100.000 kooperanata od ukupno 780.000 porodi─Źnih gazdinstava, a ostvaruju vi┼íe nego skromnih tek 1,5% BDV Sektora A – Poljoprivreda, ┼íumarstvo i ribolov.Zato je gubitak dr┼żavne kase samo po osnovu tzv. sive ekonomije i nenapla─çenog PDV za agrarni repromaterijal i promet poljoprivredno-prehrambenih proizvoda oko 160 miliona evra ili dodatnih 2/3 agrarnog bud┼żeta Srbije!

Imovina ZZ koja je oplja─Źkana i/ili otu─Ĺena bez naknade od 1953. godine do danas, prema mojoj proceni, vredi preko 2 milijarde evra – a i danas je jo┼í uvek predmet otu─Ĺenja od mnogobrojnih aktera: od pojedinih ste─Źajnih upravnika i njihove rasprodaje imovine ste─Źajnih du┼żnika za potrebe svoje apana┼że, preko sudova koji odredbu potonjeg Zakona o ste─Źaju (2009) ne progla┼íavaju nezakonitom po osnovu nesaglasnosti sa odredbom prethodno zna─Źajno ranije donetog Zakona o zadrugama (1996), do Republi─Źkog geodetskog zavoda ─Źijim slu┼żbama Ustav RS (2006) nije dovoljan argument da i u Srbiji postoji zadru┼żna svojina i da je kao takvu moraju i uknji┼żiti ili, pak, Republi─Źke Direkcije za imovinu koja (kao u vreme rigidnog komunizma!) prisvaja i rasprodaje zadru┼żnu imovinu preostalu posle tzv. ubrzanih ste─Źajeva! A u svim pravno ure─Ĺenim dr┼żavama trebalo bi, kako je to i po na┼íem Zakonu o zadrugama iz 1996-te propisano, da sva imovina preostala posle ste─Źaja bude vra─çena zadru┼żnim savezima da bi sa istom osnivali nove zadruge ili da je daju na kori┼í─çenje najbli┼żim zadrugama koje bi pokrivale i poslovno podru─Źje likvidirane zadruge.

─îak je i nedobronamernima prema zadru┼żnom sektoru privrede u Srbiji postalo jasno da je izop┼ítavanje iz restitucije oduzete ili bez naknade preuzete imovine koje su generacije zadrugara stvarale u proteklih 167 godina samo „dodavanje soli na ┼żive rane srpskog zadru┼żnog bi─ça“, posebno u vreme kada su i verske institucije i naslednici fizi─Źkih lica do─Źekali da barem formalno budu zadovoljeni dono┼íenjem Zakona o vra─çanju oduzete imovine i obe┼íte─çenju (2011). Najvi┼íe, me─Ĺutim, zabrinjava za┼íto zadru┼żni savezi ne tra┼że da EU i druge me─Ĺunarodne institucije ne izvr┼íe pritisak na dr┼żavu Srbiju kako bi se oduzeta imovina zadruga i zadru┼żnih saveza odnosno generacija srpskih zadrugara najzad tretirala ravnopravno sa crkvenom i imovinom drugih fizi─Źkih lica i vratila zadru┼żnom sektoru kao pravnom sledbeniku.

─îak je i sedi┼íte nekada┼ínjeg Glavnog saveza srpskih zemljoradni─Źkih zadruga u dana┼ínjoj ulici Resavska na dva ku─çna broja 13 i 15, po Zakonu o jedinstvenim privrednim komorama (1962), „bez ijedne pare“ preuzela Privredna komora Srbije i nikada ga nije ┼żelela vratiti niti ima nameru da ga vrati. A to je oko 8.600 m2 koji na lokaciji 100 m ispod crkve Svetog Marka i 200 m iznad Beogra─Ĺanke - ┼íto vredi barem 30 miliona evra. Za to vreme PK Srbije svoju zgradu na Terazijama izdaje pod zakup a zadruge i zadrugari se „dovijaju kako znaju i umeju da sastave kraj sa krajem“ pod uticajem argumentovanog fatalisti─Źkog iskustva: svi dosada┼ínji re┼żimi u Srbiji su se pona┼íali kao antizadru┼żni. Primera radi, u gara┼żama gde su danas „100-konja┼íi razli─Źite metalik boje“ za funkcionere PKS nekada su bili podrumi vina i rakije iz zadruga ┼íirom Srbije odakle su se snabdevale beogradske birtije i pripremalo pi─çe za izvoz.

Kreatore ekonomske politike treba podsetiti da je potencijal ZZ zapo┼íljavanje 50.000 -100.000 radnika u narednih 5 godina – pod pretpostavkom da u svojoj dr┼żavi dobiju iste beneficije koje je dr┼żava Srbija do sada davala isklju─Źivo inostranim investitorima!? Direktan efekat, pored demografskog o┼żivljavanja brojnih opustelih sela, bio bi pove─çanje vrednosti izvoza iz sektora poljoprivrede za najmanje 50% vrednosti odnosno za dodatnih oko 1,5 milijardi US $, a efekat ulaganja u sektor prehrambene industrije i trgovine samo kroz pove─çanje cene po jedinici izvezenog poljoprivredno-prehrambenog proizvoda za dodatnih 30-50% - ┼íto na nivou pro┼ílogodi┼ínjeg izvoza od 2,7 milijardu US $ iznosi skromnih 1,35 milijardi US $, odnosno time bi udvostru─Źili sufcit u spoljnotrgovinskoj razmeni jedine izvozno propulzivne delatnosti u Srbiji!

Nedavno je 38 osniva─Źa dalo po 200 CHF na ime osniva─Źkih uloga i osnovalo Zadrugu dobrih doma─çina „Srb med“ sa sedi┼ítem u nerazvijenoj op┼ítini Vladimirci (i pored podr┼íke visokih zvani─Źnika MERR i MPT┼áV, dva meseca smo se preganjali sa Agencijom za privredne regiostre da naziv zadruge bude „Srpski med“ – ali su nas argumentovano odbili jer zakon propisuje izradu posebnog projekta i dobijanje specijalne dozvole „nadle┼żnog organa“ ako ┼żelite da registrujete zadrugu sa pridevom srpski! A mo┼żda smo bez problema mogli da registrujemo sa pridevom „Antisrpski“ i imali bi dodatno besplatni marketing celokupnog ne ba┼í zanemarljivog antisrpskog miljea u Srbiji, Evropi i svetu!? A najjednostavnija ra─Źunica pokazuje slede─çe efekte: ako se 5.000 p─Źelara u Srbiji udru┼żi sa ─Źlanskim ulozima po 200 CHFformirali bi osniva─Źki kapital od 1.000.000 CHFsa kojim bi p─Źelari-zadrugari sopstvenim sredstvima mogli i u ovoj ekonomskoj bedi da opreme neki od hiljade praznih objekta u Srbiji.  P.S. U svojstvu predsednika Skup┼ítine ZDD „Srb med“ nudim dr┼żavi Srbiji tri evra iz svog d┼żepa za napu┼ítenu fabriku „FASO“ u Vladimircima (iz koje je sve ve─ç rasprodato izuzev zidova) u kojoj ─çemo za godinu dana zaposliti najmanje 20 a za 3-5 godina i preko 100 radnika – umesto drugih koji su u procesu postsocijalisti─Źke tranzicione privatizacije dobijali i vi┼íe fabrika za manje od tri evra! Ako na┼ía zadruga koncentri┼íe ponudu i otkupi 10.000 tona srpskog meda koji se u rinfuzu pla─ça 2,5 – 3,5 evra po kg, isti bi u komercijalnim pakovanjima mogli da prodamo zadru┼żnim sistemima u Evropi koji imaju lance zadru┼żnih hipermarketa po najmanje dvostruko ve─çoj ceni za kg. Za┼íto kreatori ekonomske politike i donosioci odluka o subvencijama ne po─Źnu razmi┼íljati i o interesima na┼íih zadrugara, zadruga, p─Źelarstva i dr┼żave Srbije, a ne samo o subvencijama inostranim investitorima? Ili nam to poru─Źuju da na nekom „ostrvlju“ i ZDD „Srb med“ i sve druge srpske firme registruju svoje „─çerke“ kao inostrane firme pa da se predstavljamo kao strani investitori i iznosimo neoporezovani profit pod okriljem propisa o izbegavanju dvostrukog oporezivanja?

Najzad, prve na┼íe zadru┼żne mlekare u Pivnicama i ─îa─Źku osnovane su pre formiranja ─Źuvene holandske Campine– koja je (za sada) odustala od kupovine tri najve─çe mlekare u Srbiji (Imlek, Novosadska i Suboti─Źka). To samo pokazuje gde je srpsko zadrugarstvo trebalo da bude da je u Srbiji bilo razumevanja za zadruge – koje zadrugari osnivaju radi odbrane sopstvenih interesa i samostalnog re┼íavanja njihovih ekonomskih, socijalnih i kulturnih potreba.

A zadrugarima Srbije upu─çujem samo dve poruke:

·        Uzdaj se u se i u svoje kljuse!

·        Sre─çan nam 90-ti Me─Ĺunarodni dan zadrugarstva u 2012 Me─Ĺunarodnoj godini zadruga!

P.S. Molim sada┼ínje i budu─çe dr┼żavne funkcionere u Srbiji kojima je stalo do zadrugarstva kao na┼íeg i njihovog „tre─çeg sektora privrede“ da im sekretarice u svoje agende ubele┼że podse─çanje da je 91-vi Me─Ĺunarodni dan zadrugarstva u subotu, 6. jula 2013. godine!

 

Prof. dr Miladin M. Ševarlić

Profesor ZADRUGARSTVA na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu

i predsednik Zadru┼żnog pokreta”