- TRŽIŠTE - /10.03.2020./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 15.20 din/kg , pšenica 19.40 din/kg , soja 39.55 din/kg ; /10.03.2020./ Berza u Čikagu: kukuruz 15.49 din/kg , pšenica 20.04 din/kg , soja 33.21 din/kg ; /10.03.2020./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 14.88 din/kg , pšenica 15.93 din/kg , soja 31.44 din/kg ; /10.03.2020./ Berza u Parizu: kukuruz 19.55 din/kg , pšenica 20.94 din/kg , soja - ;

Reč domaćina o suši i agraru

 

E, LJUDI, BANKE NE ODLAŽU KREDITE!

Novi Sad, 2. oktobar 2012.

Poljoprivrednici nerado govore o svom radu, problemima i uticaju državne politike na njihov rad.

Međutim, kada se „otvore” vrlo su precizni i bez zadrške kreće priča. Jedan takav susret za izjave za  „AgroServis” iskoristila je i naša koleginica Biljana Popadić.

 

Cvetko Nikolić, Belotić

- Obrađujem 2,5 hektara zemlje, a ove godine sam sejao kukuruz. Zbog suše mi je propalo 50 posto roda. Nisam mogao da zalijevam, jer nemam mi tih sredstava. Kako ja tako i drugi paori. Ko nije naranio njive još manje ima. S merama Vlade nisam upoznat, ne znam da li će oni nama to da ispoštuju i daju. Kad bi išli po prinosima, što je bivši ministar Petrović hteo, onda nema ništa. Ko bolje nahrani, on će više ubrati. Videćemo. Oslobađanje od taksi za navodnjavanje nam je najsitnija pomoć, ali nam i to dobro dođe. Porezi su mali što se tiče zemlje. Srećom nemam nikakav kredit, sve plaćam - đubre i seme gotovinom i ne žalim u kvalitetu semena i đubriva.

Radomir Maljković, Banatsko Karađorđevo

- Žalosno je što se u ovoj državi sve ovako dešava, politika je umešala prste svagde. Dokle smo došli kad čovek mora da uzima kredit da bi uzeo vreću kuruza? To do sada nikada nije bilo. Ni moj otac, ni deda nisu uzimali kredit, a ja sam sad prinuđen da se zadužim za đubrivo i za seme. Poljoprivrednici su potpuno obezvređeni, posebno u stočarstvu. Nekad sam se bavio i stočarstvom, a sada više ne, jer nema nikakve koristi, pa sam prešao na ratarstvo. Gajim kukuruz, soju, nešto malo lucerke, a sve ide za prodaju. Držim nešto malo svinja i ovaca za sebe. Obrađujem 11 hektara zemlje. Usevi žalosno izgledaju, suša je spržila sve i kuruz i soju. Šta će biti, ne znamo. Soja je osetila sušu, ali će možda biti 11 metara po jutru, dok je kukuruz jako stradao. Što se tiče Vlade, da su oni ispunili što su rekli bilo bi neke vajde. Ali oni slabo ispoštuju što su obećali, a najgore je što uvek kasne. Ovo je sad možda prvi put da su dali naftu na vreme s proleća. Do sada su davali naftu kad završiš oranje, kad sve stoji. Ljudi nisu zadovoljni. To jedino ispada dobro za ove malo jače poljoprivrednike koji drže par stotina hektara, sitniji se tu teško uklapaju. Ove godine sam odlučio za konverziju za organsku hranu, planiram uglavnom soju i kukuruz. Ušao sam u „Organik kontrol sistem” iz Subotice, s njima sam u saradnji, počeo sam od ove godine. Nadam se da će biti uspešno. Čuo sam da će biti duple subvencije, a ako bude tako onda ću nešto para povratiti. Ja sam teški protivnik prskanja i trovanja, to je za mene neki hemijski rat koji je davno zabranjen, a mi ga sami sprovodimo.

Aca Stojanov, Melenci

- Imam bezmalo 70 jutara zemlje. Ove godine sam posejao malo više kukuruza, ali godina mu nije bila naklonjena i mnogo je stradao od suše. Suncokret je jedino dobro podneo, ali ni žito nam nije bilo ove godine dobro. Držao sam ranije i krave, ali sad sam smanjio stado. Ne vredi, cena mleka je mala, 28 dinara, a detelina skupa, kao i soja. Premije dobiju samo veliki, malima ne daju ništa. Politika je bila takva da uništava male poljoprivrednike. Trebalo bi malo nas da podrže. Ja mislim da bi bolje bilo da ima više malih, nego jedan veliki. Kad taj jedan omane, šta onda? U mom selu svaka kuća je imala svinje, bilo je preko 2.000 krmača, pa kad se oprase dva puta koliko je to? Pa je dobro bilo kad celo selo radi. Ovako celo selo sedi, a jedan radi. Onda svi kukamo. Treba svi da radimo. Dobro bi nam bilo kad bi ove subvencije za repromaterijal za zemlju odložili da platimo iduće godine.

Milivoj Kovačević, Banatsko Karađorđevo

- Obrađujem 5,5 hektara zemlje, sejem uglavnom kukuruz i pšenicu. Pšenicu sam imao oko 30 metera, a kukuruza nemam ništa. Ništa nisam ubrao. Sve sam dao za siliranje. U mom mestu većina siliraju kukuruz za stoku. Kod nas je problem što imamo kanale, a nemamo vode. Moje njive nisu blizu kanala, mogu jedino da bušim bunare, a da li ima vode i koliko ispod, ne znam. Mere države nisu loše. Uradiće barem nešto, koliko može. U pitanju će biti jesenja setva, jer poljoprivrednici nemaju novca.

Jovica Dotlić, Kovin

- Obrađujem 100 hektara zemlje. Oko 30 odsto je pod kukuruzom, a ostalo zauzima suncokret, soja i žito. Očekujem prinos kukuruza oko četiri tone suvog zrna po jutru, jer sam uradio sve na vreme. Rod soje će biti nešto umanjen zbog suše, oko 1.300 kilograma po jutru. Očekujem da manjak roda nadoknadi cena. Ne navodnjavam njive, jer teorija je jedno, a praksa drugo - pumpu treba da tera gorivo, a gorivo je skupo i nije toliko ekonomično koliko pričaju. Vlada je startovala dobro, ostaje da se vidi šta će biti dalje. Što se tiče mere Vlade o ceni zakupa državne zemlje, mislim da to baš neće da pogodi sve podjednako. Dobro će biti pojedincima, jer oni koji državnu zemlju rade mogu na prste da se izbroje. Videćemo kako će ostale mere Vlade druge da pogode.

Svetomir Panić, selo Sirdija, Osečina

- Posedujem 17 hektara zemlje sa šumom. Od toga je pet hektara voćnjaka, samo pod šljivom (stenlejka, požegača, čačanka). Požegače domaće, najpriznatije šljive, imam hektar. Šljiva je dobro rodila, a zbog sušnog vremena ima dosta šećera u sebi, pa se ne bojim da će truliti. Imam mini sušaru sa strujom i drvima, struja daje ventilaciju, a drva služe za zagrevanje. Sušara je kapaciteta 700 kilograma. Ove godine smo imali najmanje vagon šljive. Mi u ovom kraju smo zadovoljni šljivom. Da nam nije šljive, Bože sačuvaj, ko zna šta bi bilo?! Lako omane kupina i malina i svo ranije voće, ubije ili mraz ili sunce, dok je šljiva otpornija. Lošija šljiva ide u kacu, a bolja u sušaru. Nadam se proizvodnji od pola vagona suve šljive. Imamo otkupne stanice gde predajemo šljivu, a i prodajem na pijaci. Radnike na imanju moram da plaćam, jer sa mnom su samo unuk i snaja. Svaki dan plaćam četvero-petero radnika, a neki dan je kupilo šljivu devetero. Dnevnica je do 1.500 dinara, uz ručak i večeru, kao piće i cigare, ali opet teško nađem one koji hoće da radi. A država - samo obećava, a ništa ne ispunjava!