- TRŽIŠTE - /09.09.2019./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 14.70 din/kg , pšenica 17.20 din/kg , soja 35.00 din/kg ; /09.09.2019./ Berza u Čikagu: kukuruz 14.28 din/kg , pšenica 18.56 din/kg , soja 33.06 din/kg ; /09.09.2019./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 14.25 din/kg , pšenica 14.24 din/kg , soja 30.26 din/kg ; /09.09.2019./ Berza u Parizu: kukuruz 19.14 din/kg , pšenica 17.99 din/kg , soja - ;

Sajam voćarstva i vinogradarstva VIVO Irig

 

FRUŠKA GORA EVROPSKA REGIJA JABUKE

Novi Sad, 19. decembar 2018.

Prof. dr Zoran Keserović, Poljoprivredni fakultet Novi Sad

Ako postoji region u kojem je osetno unapređena tehnologija proizvodnje - to je upravo region Fruške gore – rekao je prof. dr Zoran Keserović u obraćanju slušaocima okupljenim u hotelu Termal na Sajmu „Put do znanja”.

Prof. dr Zoran Keserović

Zamisli da ćemo do  2018. od Fruške gore napraviti, ako ne treću onda četvrtu regiju u proizvodnji jabuka u Evropi je ostvarena.Kada smo 2005. i 2006. počeli sa uvođenjem novih tehnologija, skeptici su sumnjali u uspeh i prigovarali da je primena jako skupa. Ali, Ministarstvo poljoprivrede i Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu dobro su procenili i uvažili naša nastojanja i podržali nabavku  tehnologije i sadnog materijala prilagođenih klimatskim promenama.

Sam naziv savetovanja „Put do znanja“, koji ima Sajam, je potpuno primeren. Kada su me pitali šta je bilo presudno da je voćarstvo Srbije u minulih 15 godina ostvarilo ovakav značajan pomak, odgovorio sam - znanje. Iskustvom, koje smo sakupili iz prakse razvijenih voćarskih zemalja Evrope, vodili smo naše proizvođače.

Ustalili smo savetovanje, kao neposredni vid sticanja i razmene novih znanja i informacija - svake godine okupljamo 500, 600 voćara. I ovogodišnji skup potvrda je ovog dobrog puta i opravdava nesumnjivu pretpostavku da je za razvoj poljoprivrede veoma važno znanje. U voćarstvu ga imamo dosta, ali ne još uvek dovoljno. Da bi sada mogli da govorimo o razvoju novih koncepata proizvodnje, da pređemo sa konvencionalne na integralnu i biološku proizvodnju - tu mora čvršće da stane država, poput susedne Hrvatske gde za integralnu proizvodnju daju po hektaru 550 do 650 evra. Ako hoćemo da se pojavimo na evropskom tržištu neminovno moramo prihvatiti taj koncept, jer svaki uloženi dinar u voćarstvo pouzdano se vraća sa uvećanim profitom.

KRIZNE TAČKE, CENA PODIZANJA NOVOG VOČNJAKA I IZBOR SADNICA

U poslednjih 10 godina u Srbiji voćarska proizvodnja je uvećana za gotovo dva i po puta, a u Vojvodini za pet puta, tako da je Vojvodina, do sada žitnica, postala prepoznatljiva po voćarstvu. Od primenjenog modela Pokrajinskog sekretarijata za razvoj poljoprivrede, kao polazišta koje je pokrenulo sav taj razvoj, uspeli smo da ostvarimo značajnu dobit, a  voćarstvo danas može, kao jedna od retkih grana, da posluži kao uzor drugim granama poljoprivrede.

Na primeru Holandije očigledno je da nema uspešne poljoprivrede bez jakog stočarstva, ali na prvom mestu je, ipak, izvoz hortikulturnog bilja, semena, sadnog materijala, cveća, pa tek onda su na drugom mestu mleko i mlečni proizvodi.

Svake godine imamo problema sa faktorima koji najviše utiču na promenu prinosa: niske zimske temperature, kasni prolećni mrazevi, visoke letnje temperature, gradom, nedostatkom padavina, pojavom površinskih voda, napadima bolesti i štetočina. Dok u celoj Srbiji imamo nagle oscilacije, dotle su u Vojvodini one ublažene zato što su podignuti zasadi, uglavnom, pod protivgradnim mrežama, u velikoj meri sa rešenim navodnjavanjem i što je vođeno računa o izboru terena za podizanje pojedinih voćnih vrsta.

Godine 2012. u stukturi izvoza poljoprivrednih proizvoda bile su dve voćne vrste - malina i višnja. Sada već imamo tri -  jabuku, sa prihodom od bar 120 miliona dolara.

Sprovedenom rejonizacijom predupredili smo velike probleme kaji nastaju kada  se podižu voćne vrste u neodgovarajućim agroekološkim uslovima.

U uslovima nadmorske visine, recimo, u Vojvodi Stepi (80 do 100 metara) kajsija je izmrzla 99%, dok kod jabuke, nije bilo izmrzavanja. Znači da se u tim uslovima treba gajiti određena  voćna vrsta. Kod višnje ima problema, kao i kod šljive – što  sve zavisi od sorte - a kod kruške nije bilo značajnih izmrzavanja. U subotičko-horgoškom regionu na temperaturi od -24º C breskva i kajsija su 100% izmrzle, za razliku od Odžaka i Karavukova gde, zbog uticaja i blizine vodene površine Dunava koja amortizuje temperaturu,  nije bilo problema sa izmrzavanjem trešnje.

Do sada, kada je u pitanju tehnologija proizvodnje jabuke, najviše se odmaklo, ali se sve više podižu savremeni zasadi trešnje, borovnice i drugog voća, uz gotovo obavezno postavljanje protivgradnih mreža koje ne štite samo od grada nego i od ožegotina. Do pre 10 godina nismo imali problema sa pojavom ožegotina, međutim u poslednje vreme one nanose velike štete - zamislite kolike su ako imamo prinos 60 tona, a 20% bude uništeno zbog ožegotina. Često imamo pojavu rizomske prevlake pogotovu u vreme precvetavanja. U takvim godinama se obavezno ide sa hiperalinima. Ovo je jedan od savremenijih načina primenjenih u Vojvodini, pa i u Srbiji, zahvaljujući kojem se u četvrtoj godini mogu ostvariti prinosi i preko 60 tona roda. Štete često imamo i od skolitida i ako se pojave u zasadu to može da bude ozbiljan problem, kao i od grinja. U mogim zasadima ove godine, pre svega kod šljive i kajsije, proizvođači, zbog niskih otkupnih cena, nisu dosledno primenili zaštitu, tako da je došlo do napada grinja i do defolijacije.U takvim zasadima se pojavila retrovegetacija što će se odraziti na rodu naredne godine.

Lane, zbog olujnih vetrova,  imali smo slučajeve pada kompletnog protivgradnog sistema uztokovanih zanemarivanjem standarda kod postavljanja stubova protivgradnih mreža, ali i dužine i širine redova.

Malina u Vojvodini, kako sam tvrdio i pre 4-5 godina, nema uslova za proizvodnju, a 2017. je pokazala da je rod kompletno podbacio zbog ožegotina i da se sad gotovo svi zasadi krče. Lično  mislim da je proizvodnja polke, u tolikoj meri i količini, čak i narušila kvalitet srpske maline.

Sigurno je da je jedan od vrlo važnih faktora unapređenje voćarske proizvodnje kvalitetan sadni materijal.  Međutim, nismo dovoljno uradili na uvođenju standarda u tehnologiji proizvodnje sadnog materijala. Imamo velikih problema i moramo gledati da ih što pre rešimo ograničavanjem ilegalne, nekvalitetne proizvodnje sadnica. Dobro je što su neke strane kompanije poput Verbejka, Nišlera, Floresa, prisutne u Srbiji sa novom tehnologijom, jer to će naterati naše proizvođače da menjaju uslove proizvodnje i da pređu na proizvodnju knip sadnica, ne samo za jabučaste nego i za koštičave voćne vrste - trešnju, višnju i dr.

Na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu učinili smo značajne pomake  na oslobađanju od virusa. Imamo green house gde se čuva takozvani predosnovni sadni materijal. Ujedno ga čuvamo i u Holandiji i nastojimo da u Srbiji umnožimo proizvodnju takvih knip sadnica koje na sebi imaju prevremene grančice. Ukoliko se koriste ovakve sadnice u drugoj godini mora da se postigne rod od najmanje 25 do 30 tona, a potom i 35 čak i 40 tona po hektaru. I svi novi zasadi koji su podignuti po ovom konceptu imaju taj prinos. Kvalitet sadnica je jako bitan i zbog visine spojnog mesta, jer od visine spojnog mesta i od zemljišta, zavisi bujnost sadnica. Za sorte koje su bujnije to spojno mesto mora da bude između 15 i 20 cm, a spur tipovi moraju da budu na oko 10 cm.

U ovom času nemamo dovoljno proizvedenih sadnica leske. Smatram da Srbija, čak i ako proizvede i 500.000 kalema američke leske ne bi imala problema sa plasmanom, jer je, uprkos malom broju proizvođača, leska postala, nakon ulaska kompanije Ferero, vrlo interesantna voćna vrsta u poslednje vreme.

Srbija polako smanjuje uvoz sa 10 na milion i nešto više hiljada dolara, a to znači da stiže rod iz naših zasada. Samo regije Pijemont, sa 20.000 ha pod leskom i Lacio sa 30.000 ha,  daju najveći deo leske u Italiji procenjen na 120.000 tona, dok je proizvodnja u Srbiji sa 4.000 ha oko 2.000 tona. Ove godine se planira podizanje još oko 2.000 ha. Ferero preporučuje rastojanje 5 m puta 3 m ali ni oni nisu sigurni kod rastojanja, mada pominju i 7 m puta 4 m. Po meni je najbolje da između redova bude 5,5 m i 6 m i u redu 4 m do 4,5 m. Oni preporučuju 5 puta 3 metra i u dvanaestoj godini da se vadi svaka sledeća voćka.

Nemamo ni dovoljno površina pod orahom, mada je veoma interesantna voćna vrsta. Naša sorta rasna daje dobre prinose, ali treba otpočeti sa uvođenjem rodnijih novih tipova kao što je npr. čandler. U svetu se podižu zasadi sa razdaljinom od 7 do 8 metara između redova i u redu 4 do 5 metara, a ubrzani način sadnje podrazumeva otvaranje brazdi u koje se stavljaju sadnice i zagrtanje uz pomoć dva diska sa strane, pogotovu kada se radi na velikim površinama. Bužir ili žičanu veza za sadnicu uspešno menjaju plastična veziva. Treba znati vezati bužir, on se omota malo oko žice da se napravi osmica kako se ne bi sadnice usecale u žicu.

Kod podizanja zasada veoma je važan izbor mesta. Prvo mora da se vidi na kojoj je nadmorskoj visini, da li postoji blizina vodenih površina, a obavezno se mora uraditi  hemijska i mehanička analiza zemljišta, korišćenja đubriva, navodnjavanja, postavljanje protivgradnih mreža i drugo. Zabrinjavajuće je da imamo svega 0,98 humusa, a optimum je 3 %, fosfora 2,5 a optimum je 15 mg, kalijuma 12,5 a optimum je 25 mg suvog zemljišta. Ako se to zemljište ne dovede u optimum onda kasnije nastaju problemi sa rodnošću. Jedno vreme smo bili zaboravili kako se radi priprema zemljišta. Nismo čak ni imali podrivače, nismo imali golere.. Sada sve veće kompanije proizvođača shvataju da nema podizanja zasada bez adekvatne pripreme. Jedan od načina je rigolovanje, a drugi je podrivanje uzdužno i poprečno i kasnije oranje na 35 do 40 cm.

Godine 2005. nismo imali ni stubove, ni ankere, ni žice. Prva ekipa koja je počela da radi te godine je bila iz Stejanovaca za postavljanje stubova. Evo sada u Srbiji imamo sve - imamo i kompanije koje proizvode stubove, ankere, žice, imamo sadnice. Prvo moraju da se postave svi stubovi, kompletno sistem za navodnjavanje pa tek onda se obavlja sadnja, ali sa knip sadnicama. Sistem za zalivanje ne može počivati na cisterni ako imate izuzetno razvijene knip sadnice, plus 5, plus 7, gde je jako visoka transpiracija. Kada je u pitanju rastojanje, npr. kod sadnica kruške, u zavisnosti od podloge i sorte, ako koristimo Dunju Ba 29 koja je vodeća u Srbiji,  je 3,5 do 3,8 m između redova i u redu oko 1 do 1,5 m. Za jabuku je u Srbiji standard 3,2 m, a zavisno da li je spur ili glutan od 55 do 80 cm.

Dunja je jabučasta vrsta na koju ne obraćamo dovoljnu pažnju zbog čega je deficitarna, mada ima niz prednosti bilo da je koristimo svežu ili u preradi. Sorte trijumf, asenica, hemus, iako je ove godine bilo uslova za napad ervinije, ovde u Irigu, nismo mogli da primetimo ni u jednom zasadu ni jednu zaraženu granu.

Kod rastojanja za šljivu, sve zavisi kakvu krunu formira. Ako je piramidalna kruna prilikom mehanizovane berbe (sve više korišćenim) tresačima, rastojanje mora biti 4 m, ako je vaza 5 do 5,5 m između redova, a u redu 3 do 4 m. Ali postoji i redukovana vaza koja se primenjuje kod stonih sorti šljiva.

U regiji Romanja u Italiji kompletno breskva, kajsija, šljiva je na redukovanoj vazi. Ona ima izuzetno kratko deblo i naglo otvaranje grana. U poslednje vreme se sve više podižu zasadi trešnje na Giseli 5i Giseli 6. To je rastojanje između redova 4-5 m, a u redu je 1,2-1,5 m. Tu se postižu jako dobri prinosi.

Mnogo se govori o oblačinskoj višnji, ali malo se razmišlja o krupnoplodnim stonim sortama koje postižu izuzetno visoku cenu. Mudro ćute svi koji imaju zasade tih krupnoplodnih višanja, jer jako dobro zarađuju. Cena erdi boterma je ove godine bila 130 do 140 dinara, a šumadinke oko 90 dinara i to ukazuje da će opstati samo veliki industrijski proizvođači oblačinske višnje i, ukoliko se proizvođači iz Prokuplja, Merošina i dr, ne udruže i ne nabave tresače i kombajne, kad dođu ovakve godine neće biti konkurentni, jer sa cenom od 30 i nešto dinara oni ne mogu opstati.

 Mada Vojvodina nije najpogodniji region, česti su zasadi borovnice, nasuprot jagodama koja daje dobre rezultate.

JABUKA

Prilikom podizanja zasada je najvažniji izbor odgovarajuće voćne vrste za date agroekološke uslove, jer sortiment, koji je jako važan, se mora tačno odrediti. Ove godine kod jabuke imamo problem sa plasmanom, ali smo u minulih 15 godina imali najveću cenu jabuke u Evropi. Neke sorte, poputklonovagale, i sada dosežu cenu od 60 evro centi za kilogram.

Izuzetno je značajno što je u Srbiji, napokon, izgrađeno više novih hladnjača za čuvanje plodova odakle će, u najboljem trenutku i po najpovoljnijim cenama, biti odaslani na tržište.

FAKTORI KOJI NAJVIŠE UTIČU NA SMANJENJE PRINOSA:

  • pojava niskih zimskih temperatura ranih prolećnih mrazeva,
  • nagle promene temperatura u periodu mirovanja,
  • loši uslovi za vreme oprašivanja i oplodnje,
  • bolesti i štetočine,
  • šteteodgrada,
  • suša,
  • ožegotine listova i mladara,
  • olujni vetrovi,
  • alternativna rodnost itd.

Mere za unapređenje proizvodnje sadnog materijala

  1. Uvođenje šeme certificiranja sadnica odnosno procedure vezane za stvaranje i održavanje sortno čistog i zdravog (pre svega bezvirusnog) sadnog materijala, kao i njegovo dalje umnožavanjekategorizaciju i promet.
  2. Stvaranje predosnovnog sadnog materijala kod naših sorti - Srbija bi zaštitila svoje sorte i stimulisala naučno-istraživački rad u pravcu stvaranja novih sorti i podloga.
  3. U postojećim naučno-istraživačkim institucijama formirati test centre za stvaranje predosnovnog sadnog materijala.
  4. Formirati bazne matičnjake i izvršiti otkup zaštićenih sorti i podloga
  5. Definisati pravilnik o kontroli kvaliteta sadnog materijala, kojim bi se vršio pregled:

            - Sortne čistoće,

            - Prisustva mutacija,

            - Spoljneg kvaliteta sadnog materijala.

  1. Takođe, da se definišu uslovi koje mora da ispuni osoba zadužena za pregled - inženjer voćarstva-vinogradarstva
  2. Ubrzati donošenje Zakonao priznavanju i zaštiti sorti i članstvo u UPOV.

Prednost korišćenja tresača

  • Za jedan tresač potrebno je 6 radnika.
  • Kod višnje jedan tresač uradi dnevno u proseku oko 900 stabala, a kod šljive oko 700 stabala.
  • Kod višnje ubere se tresačem oko 15.426,00 kg što je po radniku 2.571,00kg
  • Kod šljive ubere se tresačem oko 50.400,00 kg/na dan što je po radniku 8.400,00 kg
  • Jedan radnik dnevno može da ubere oko 100 kg višnje i od 300-500 kg šljive.

STANJE PROIZVODNJE SADNOG MATERIJALA U SRBIJI

Trenutno je registrovano 309 preduzeća koja se bave proizvodnjom, prometom i uvozom sadnog materijala, od toga 242 proizvođača sadnog materijala.   
            Srbija je od zemlje izvoznice sadnog materiijala postala značajni uvoznik. Razlozi su sledeći:

  • Nedostatak sredstava za kupovinu licencnih prava za legalno razmnožavanje stranih zaštićenih sorti (koje se traže na tržištu i ilegalno proizvode?)
  • Korišćenje sadnog materjala jagodastih voćaka iz rodnih zasada
  • Struktura sadnica po sortama jako loša
  • Velika razlika u iznosu podsticajnih sredstava između sertifikovanog i standardnog sadnog materijala

Dobit po ha kod važnijih sorti šljiva, Topola, 2017

  • Kod Stenleja i Čačanske lepotice zbog loše oplodnje došlo do slabog zametanja plodova.
  • Kod Grossa di felisio došlo do alternativne rodnosti-potrebna jača rezidba pošto rađa i na mešovitim rodnim grančicama.
  •  
  •