Београд, 13.01.2023.

Политика

• Наводњавање мора да буде пројекат од националног значаја, каже за „Политику” професор Зоран Кесеровић

У прошлој години површине које се наводњавају повећане за 4,6 одсто у односу на 2021. али укупне које се заливају су и даље мале, истичу стручњаци.

Како је објавио Републички завод за статистику, најзаступљенији тип наводњавања у прошлој години био је орошавањем и то на више од 90 одсто површина.  Наводњавано је 54. 639 хектара пољопривредних површина. Оранице и баште (са 93,4%) имају највећи удео у укупно наводњаваним површинама, а потом следе воћњаци (са 5,4%) и остале пољопривредне површине (са уделом од 1,3%).

Како се наводи, истраживањем о наводњавању обухваћени су пословни субјекти и земљорадничке задруге које се баве пољопривредном производњом и услугама у пољопривреди или управљају системима за наводњавање.

Иако је дошло до повећања употребе система за наводњавање ( као и површина) јасно је да је и велика суша делимично утицала на тај резултат. Стручњаци међутим наглашавају да су те површине и даље мале и да је за развој модерног аграра и повећање приноса потребно да се оне значајније увећају.

–Према мојим подацима, од укупне површине под воћњацима у Србији наводњава се 10 до 11 одсто. Ту су урачунати и индивидуални произвођачи. Помака у воћарству има али су то и даље јако мале површине. Мој став је да би наводњавање морало да буде пројекат од националног значаја – каже за „Политику” професор Зоран Кесеровић, један од водећих стручњака за воћарство.

Како наводи, италијански воћњаци су сигурно око 90 одсто под системима за наводњавање а у тој земљи, било којом облашћу да прођете, видите непрегледне канале. Обавеза фармера је да их чисте и косе и плаћају казне ако то не ураде. Тамо је незамисливо подићи воћњак а да није под системом за наводњавање.

–Сматра да Србија има доста повољан водни режим за прављење акумулација као једно од решења– каже  наш саговорник и додаје да је још пре десетак година предлагао да се у Србији прво све интензивне културе ( воћарство, виноградарство, повртарство, садни и семенски материјал ) стави под системе за наводњавање, како би успели да повећамо ту производњу.

Сушне године ће, упозорава, долазити све чешће. Прошле године, у прва три месеца, пало је свега 30 милиметара кише, дошла је и огромна суша у јуну и јулу што је утицало на смањења квалитета воћа. Већина воћних врста је прошле сезоне, баш због тога, завршила у преради.

Од Београда до Ниша не можете да видите стадо

Према његовим речима, опасност се крије и у паду у сточарству јер без њега нема јаке пољопривреде.  Велики проблем је што немамо довољно стајњака, што нам хумус пада.

–Од Београда до Ниша, уз пут, ви практично не можете да видите стадо оваца или других животиња. А наводњавање мора да прати велика количина стајњака. Важан је и плодоред који се код нас апсолутно не поштује– истиче наш саговорник и додаје да је наводњавање предуслов за једну интензивну производњу, наравно уз јако сточарство.

– То што што ми зарађујемо око пет милијарди  долара од извоза аграра то је безначајно у односу на могућности које Србија има- каже професор Зоран Кесеровић.

--- Subvencije --- 

---> KLIKNITE OVDE! <---

--- Pregled Cena Žitarica --- 

---> KLIKNITE OVDE! <---

--- Vaš komentar na nove cene žitarica ---  
---> KLIKNITE OVDE! <---

--- Besplatni Agro Saveti ---
---> KLIKNITE OVDE! <---