- TRŽIŠTE - /21.09.2018./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 16.00 din/kg , pšenica 19.00 din/kg , soja 35.80 din/kg ; /21.09.2018./ Berza u Čikagu: kukuruz 14.15 din/kg , pšenica 19.28 din/kg , soja 31.32 din/kg ; /21.09.2018./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 12.41 din/kg , pšenica 17.90 din/kg , soja 27.51 din/kg ; /21.09.2018./ Berza u Parizu: kukuruz 20.92 din/kg , pšenica 23.85 din/kg , soja - ;

ŠARGAREPA ZA BOLJI TOV GOVEDA

 

Nova Varoš, 13. mart 2018.

Izvor: Politika

  • Po tovnom grlu državna subvencija je 10.000 dinara, a ovakvim načinom ishrane, u odnosu na trošak koncentrata, stočar Ratko Luković pravi uštedu od 20.000 po grlu

Bo­ri se sto­čar­stvo za op­sta­nak u na­šim se­li­ma, do­vi­ja­ju se do­ma­ći­ni da sto­ku pre­hra­ne i pro­da­ju, a o to­me ka­ko se go­ve­da mo­gu bo­lje to­vi­ti od­ne­dav­no po­sto­ji i pa­tent pri­ja­vljen Za­vo­du za in­te­lek­tu­al­nu svo­ji­nu. Pri­ja­vio ga je sto­čar i iz­da­va­lac sme­šta­ja u se­o­skom tu­ri­zmu Rat­ko Lu­ko­vić (42) iz Ak­ma­či­ća kod No­ve Va­ro­ši, ko­ji je, ka­ko ka­že, hra­ne­ći svo­ja gr­la pro­ve­rio oprav­da­nost tog pro­na­la­ska.

U „Gla­sni­ku in­te­lek­tu­al­ne svo­ji­ne” po­me­nu­tog za­vo­da u ob­ja­vi pri­ja­ve ovaj pa­tent se vo­di pod ime­nom „Spe­ci­fič­na struk­tu­ra is­hra­ne ju­na­di u za­tvo­re­nom to­vu uz is­klju­či­vo ko­ri­šće­nje kom­bi­no­va­ne ka­ba­ste bilj­ne hra­ne”, uz po­dat­ke o auto­ru Lu­ko­vi­ću. O pro­na­la­sku ukrat­ko pi­še da se kom­bi­na­ci­jom mle­ve­nog zr­na i ži­ta­ri­ca u is­hra­ni sa po­vr­ćem po­sti­že zna­čaj­no po­ve­ća­nje dnev­nog pri­ra­sta: „Uko­li­ko ju­nad, u pro­se­ku po gr­lu, dnev­no uno­se u or­ga­ni­zam ve­ću ko­li­či­nu, od šest ki­lo­gra­ma, ži­ta­ri­ca on­da se po­ve­ća­va pro­ce­nat po­vr­ća, a uko­li­ko uno­se ma­nje od to­ga on­da se sma­nju­je pro­ce­nat po­vr­ća da bi se do­bio naj­bo­lji pri­rast.”

Šta je to, u stva­ri, sto­čar iz Ak­ma­či­ća osmi­slio da to­vi svo­ju sto­ku? U šar­ga­re­pi je tu ino­va­ci­ja, re­kao nam je Rat­ko Lu­ko­vić, ko­ji ima če­ti­ri kra­ve, 10 ko­za, svi­nje, ži­vi­nu. 

– Ga­jio sam šar­ga­re­pu ko­ja je kod me­ne na 1.100 me­ta­ra nad­mor­ske vi­si­ne ro­di­la do­bro, bi­lo je i te­ških 1,2 ki­lo­gra­ma u jed­nom ko­re­nu. Pi­tao sam se ka­ko ve­će ko­li­či­ne mo­gu da is­ko­ri­stim, pa is­tra­ži­vao pra­ve­ći or­gan­sku stoč­nu hra­nu me­ša­njem šar­ga­re­pe sa pše­ni­com. Kad se po­me­ša tri ki­lo­gra­ma pše­ni­ce sa tri ki­lo­gra­ma šar­ga­re­pe do­bi­je se br­ži tov go­ve­če­ta, pri­rast od jed­nog ki­lo­gra­ma me­sa ži­ve va­ge. A za to bi bi­lo po­treb­no šest ki­lo­gra­ma kon­cen­tra­ta, dvo­stru­ko sku­pljeg. Pri to­me, ne do­la­zi do opa­snog na­di­ma­nja sto­ke. U pa­ten­tu, na­rav­no, ima i po­slov­nih taj­ni. Ova kom­bi­na­ci­ja pše­ni­ce i šar­ga­re­pe da­je se ju­na­di­ma i bi­ko­vi­ma, a kra­va­ma ne sme, jer od ka­ro­te­na mle­ko do­bi­ja žu­tu bo­ju, a to uti­če i na kr­vo­tok ži­vo­ti­nje, ka­ko pi­še u iz­ve­šta­ju fran­cu­skog in­sti­tu­ta ko­ji je ovo pro­u­ča­vao – ob­ja­šnja­va Lu­ko­vić.

Že­le­ći da ovo i dru­gi pri­me­ne, re­šio je da kao pa­tent pri­ja­vi Za­vo­du za in­te­lek­tu­al­nu svo­ji­nu. Uči­nio je to u fe­bru­a­ru pro­šle go­di­ne, na saj­tu za­vo­da ob­ja­vlje­no je u de­cem­bru. – Na­dam se da će ne­ki in­sti­tut da uzme i iz­vr­ši ogle­de, te ura­di li­cen­cu mog pro­na­la­ska. Obra­tio sam se i Vla­di Sr­bi­je po­nu­div­ši da ne­ka na­ša in­sti­tu­ci­ja ovo pro­ve­ri i po­tom Sr­bi­ja bez na­dok­na­de za­dr­ži pra­vo pri­me­ne li­cen­ce, a ja da do­bi­jem ela­bo­rat re­zul­ta­ta ka­ko bih mo­gao dru­gim dr­ža­va­ma da po­nu­dim. Po jed­nom tov­nom gr­lu dr­žav­na sub­ven­ci­ja je 10.000 di­na­ra, a ova­kvim na­či­nom is­hra­ne u od­no­su na tro­šak kon­cen­tra­ta ja pra­vim ušte­du od 20.000 po gr­lu – ra­ču­na ovaj sto­čar.

Rat­ko je za­vr­šio sred­nju ma­šin­sku ško­lu i du­go je kao ar­mi­rač ra­dio kod nas, u Ru­si­ji i Ekva­to­ri­jal­noj Gvi­ne­ji. Za­ra­đe­no ula­že u grad­nju obje­ka­ta za se­o­ski tu­ri­zam: za­jed­no sa ro­di­te­lji­ma i po­ro­di­com svog bra­ta stvo­rio je tu­ri­stič­ko et­no-do­ma­ćin­stvo sa tri va­ja­ta i dru­gim sa­dr­ža­ji­ma ov­de u Ak­ma­či­ći­ma kraj pre­le­pog Uvač­kog je­ze­ra. Ima­ju i svoj sajt. Tu­ri­sti im do­la­ze, ali ni od po­ljo­pri­vre­de Lu­ko­vi­ći ne od­u­sta­ju. Po­sao bi još bo­lje išao da nji­ho­vo ve­kov­no ima­nje ni­je pre de­ce­ni­ju pro­gla­še­no de­lom Spe­ci­jal­nog re­zer­va­ta „Uvac”, što im, ka­že Rat­ko, one­mo­gu­ća­va da do­bi­ju gra­đe­vin­sku do­zvo­lu i kon­ku­ri­šu za sub­ven­ci­je, kre­di­te i dru­gu po­moć.