- TRŽIŠTE - /20.02.2018./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 15.80 din/kg , pšenica 17.60 din/kg , soja 46.00 din/kg ; /20.02.2018./ Berza u Čikagu: kukuruz 13.79 din/kg , pšenica 15.82 din/kg , soja 36.15 din/kg ; /20.02.2018./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 12.26 din/kg , pšenica 15.17 din/kg , soja 33.68 din/kg ; /20.02.2018./ Berza u Parizu: kukuruz 18.02 din/kg , pšenica 18.97 din/kg , soja - ;

SLABA UPLATA POTKOPAVA ODBRAMBENE NASIPE

Nedostatak novca u JVP „Vode Vojvodine“

Novi Sad, 11. februar 2011.

Za redovno održavanje sistema za odbranu od poplava na teritoriji Vojvodine godišnje je potrebno obezbediti pola milijarde dinara, a uspeva se namaknuti samo jedna trećina od tog novca. Značajan investicioni izvor je naknada za odvodnjavanje na poljoprivrednom zemljištu, ali se njena naplata kreće od trideset do trideset i pet odsto. Stoga će teško biti u koritima Dunava, Tise i Save zadržati visoke vode koje se učekuju i u budućnosti.

To je sažetak izlaganja generalnog direktora javnog vodoprivrednog preduzeća „Vode Vojvodine“ prof. dr Atile Salvaija na današnjoj konferenciji za novinare, na kojoj su predstavljeni prošlogodišnji učinci i planovi za ovu godinu.

Dr Salvaji je najvio da će i u novoj uredbi, koja se priprema, prosečna cena naknade za odvodnjavanje po hektaru ostati kao i prethodne dve godine 900 dinara, što po njegovom sudu svaki vlasnik poljoprivrednog zemljišta bez problema može da plati.

Rukovodilac službe za melioracije Nikola Bunčić izneo je podatak da su u Vojvodini pod vodoležima nalazi 30.000 ha zemlje, od čega 25.000 ha u Banatu na području Zrenjanina i Kikinde. Povrh toga, 150.000 ha je prevlaženo od čega je 125.000 ha opet u Banatu.

- „Vode Vojvodine“ su učinile i čine sve što im zakon nalaže. Dakle, preuzimaju i otpremaju sve viškove unutrašnjih voda, ali nemamo saradnju sa vlasnicima zemljišta koji bi trebali da primenjuju propisane mere za odvodnjavanje sa njihovih njiva – tvrdi Bunčić. – Pored horizontalne drenaže, oni bi morali duboko da podrivaju i oru svoje njive kako bi razbili stvoreni vodonepropusni sloj zemljišta, ali to ne rade. I u Evropi je to obaveza vlasnika poljoprivrednog zemljišta. Ako je ne izvršava, to onda radi javno vodoprivredno preduzeće koje potom vlasniku zemlje ispostavlja račun za uslugu.

Saopšteno je da je u preduzeću zaposleno 460 ljudi, što je, kako sazanaje „AgroServis”, dvostruko više nego pre tri godine, ali da se počeo osećati nedostatak hidro-inžinjera..

U odnosu na nedostatak novca za odvodnjavanje, nije razumljivo zašto je ovo javno preduzeće odgodilo naplatu pojedinim poljoprivrednicima, za čega nije imalo zakonski osnov, pa sada mnogi odustaju od uplata očekujući prolongiranje rokova naplate. U pojedinim lokalnim samoupravama Vojvodine smatraju da ovo preduzeće zbog nedostatka novca ne ispunjava ni trećinu očekivanih obaveza i praktično na taj način obrušava se vodoprivreda, koju čine brojna preduzeća za specijalizovane poslove u ovoj oblasti i čije je postojanje za eventualne velike odbrambene poduhvate neophodno.(AgroServis)