- TRŽIŠTE - /12.08.2020./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 19.20 din/kg , pšenica 17.90 din/kg , soja 42.60 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Čikagu: kukuruz 12.33 din/kg , pšenica 17.98 din/kg , soja 32.59 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 11.50 din/kg , pšenica 14.49 din/kg , soja 30.53 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Parizu: kukuruz 19.26 din/kg , pšenica 20.87 din/kg , soja - ;

Srbija za dlaku izbegla bankrot listu

 

14.januar 2012.

Kompanija CMA (Credit Market Analysis) objavila je globalni izveštaj o rizicima za bankrot za treći kvartal ove godine i u njemu, među 68 zemalja, nema Srbije.

Naši ekonomski stručnjaci poručuju da joj na neslavnoj listi nije ni mesto, ali da bi vrlo lako na nju mogla dospeti naredne godine.

Po izveštaju CMA najveće šanse da bankrotira ima Grčka 90,6 posto, dok Norveška ima najmanje šanse za bankrot 4,4 posto. Druga zemlja s velikim šansama za bankrot takođe je iz euro zone - Portugal sa 61,3 posto. Slede, prema proračunima CMA, Venecuela sa 58,7 odsto šansi da bankrotira, Argentina sa 53,2 i Pakistan sa 51,8.

- Srbija nije ugrožena i verovatno neće biti tokom cele ove godine, ali već je 2013. godina kada će imati sve više obaveza, to jest biće joj potrebno sve više finansijskih sredstava za izmirivanje obaveza prema inostranim kreditorima - kaže za „Dnevnik” saradnik IZIT-a Saša Đogović. - Pretpostavlja se da će nova vlada pokrenuti prodaju „Telekoma„ da bi mogla da odgovori novim izazovima u smislu vraćanja ranije preuzetih obaveza. I ako se nastave takve tendencije daljeg zaduživanja države,  a izostane transformisanje javnog sektora, uprave javnih preduzeća, nestvranja klime poverenja kroz efikasnu državnu administraciju, zaista ćemo i doći sa predvorja na glavnu pozornicu na kojoj se igra grčki sirtaki.  

Naš sagovornik ukauje da postoji mogućnost da izađemo iz predvorja bankrota, odnosno da ustuknemo korak unazad ukoliko budemo imali autoritativne krteatore ekonomske politike koji imaju valjanu strategiju. U suprotnom, bićemo ubačeni na glavnu pozornicu, što bi moglo da nosi sve konsekvence koje danas ima Grčka igrajući svoj ples.

Ta strategija bi, veli on,  trebalo da se zasniva na kresanju javne potrošnje i to tako što će napokon da se revitalizuju Železnice Srbije, što će se Elektoprivredi Srbije naći strateški partner koji će pokrenuti nova ulaganja a ne da se isisavaju iz budžeta sredstva kroz investicije. Takođe, podrazumeva se i rešenje problema JAT-a, kako se ne bi dalje opterećivao budžet, a tu je i kresanje javne administarcije i na republičkom, i na pokrajinskom, i lokalnom nivou.

- Nikako ne bi smelo da se dođe u situaciju koju sada imamo, recimo, u Kršumliji, gde su lokalne vlasti,  na bazi zakona o finansiranju lokalne samouprave kojim se najveći deo sredstava iz republičkog budžeta po osnovu poreza na doprinose odvaja opštinama, dodelili sebi 13 platu, a nisu preuzeli nikave obaveze - poručuje Đogović. -  Naravno, nephodna je pravna infrastruktura, nezavisno, kredibilno sudstvo koje će štititi poverioca a ne dužnika, kao i poštovanje rokova plaćanja, a država tu treba da da primer. To je davno trebalo da se učini. Pogotovo je trebalo da vodi računa ova vlada u poslednjem aranžmanu s MMF-om Jer, kada dobijete kredit treba da ga iskoristite da nešto uradite a ne da stvorite privid makroekonomske stabilnosti uz kozmetičke prepravke.

Prinuđena će stoga biti nova vlada da napravi klasičan „stend baj„ aražmnan sa MMF-om, kako bi mogle da krenu preko potrebne reforme.    Vratimo se na svetski izveštaj o brankotu. Hrvatska se prema CMA grupi za posljednji kvartal 2011. godine, nalazi na visokom 11. mestu na svetu po verovatnoći da će upasti u bankrot. Naime, CMA grupa predviđa kako postoji 32,5 odsto šansi da Hrvatska uskoro prestane da plaća svoje finansijske obveze prema kupcima državnih obveznica. Ovi susedi stoje nešto nešto malo bolje od Mađarske gde se verovatnost od bankrota procenjuje na 35,3 odsto i Italije koji su na 34,9 odsto, ali stoji nešto lošije od Španije koja ima 28,6 odsto šanse da propadne. Na vrhu lestvice i dalje je Grčka sa 93,8 odsto verovatnosti bankrota, a slede Portugal s 60,8 posto i Pakistan s 50,9 posto.
 

Šta je to...
U praksi bankrot države pre svega znači udar na štednju u bankama, odnosno da građani neće više moći da podižu svoj novac, ogroman rast nezaposlenosti te radikalno smanjenje kupovne moći običnih građana. To ujedno znači da će, recimo, građani iz vlastitih sredstava plaćati usluge zdravstva, a plaćaće se i školovanje. Penzioneri će se oslanjati na vlastitu štednju, odnosno sopstvene zalihe...

(Dnevnik)