- TRŽIŠTE - /20.11.2017./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 17.00 din/kg , pšenica 18.65 din/kg , soja 50.70 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Čikagu: kukuruz 13.72 din/kg , pšenica 15.66 din/kg , soja 36.74 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 12.26 din/kg , pšenica 13.48 din/kg , soja 33.92 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Parizu: kukuruz 18.26 din/kg , pšenica 18.71 din/kg , soja - ;

SRBIJA ŽITARICE PRODAJE PREKO POSREDNIKA

 

Beograd, 25. oktobar 2017.

Izvor: Politika

  • Udruže­nje „Žita Srbi­je” apelu­je da se re­gu­lišu pravila na vo­do­to­ku Duna­va, što bi omogu­ćilo plovidbu rečno-morskih brodo­va i iz­ba­ci­lo po­sred­ni­ke iz lanca tr­go­vi­ne

Ne­ja­sna ve­za iz­me­đu vla­sni­štva i upra­vlja­nja u lu­ka­ma i slo­že­ne i du­go­traj­ne pro­ce­du­re za do­bi­ja­nje do­zvo­la za iz­grad­nju u luč­kim obla­sti­ma glav­ne su pre­pre­ke za po­ve­ća­nje tran­spor­ta ro­be pre­ko Du­na­va u Sr­bi­ji. 

Udru­že­nje „Ži­ta Sr­bi­je” uka­zu­je i da je još je­dan od pro­ble­ma sa ko­ji­ma se su­o­ča­va­ju tr­gov­ci ži­ta­ri­ca­ma neo­r­ga­ni­zo­van plov­ni put Du­na­va. 

– Za iz­voz ži­ta­ri­ca i ulja­ri­ca na­ma je ova re­ka ka­pi­ja ka sve­tu. Sa­mo 20 od­sto vi­ško­va mo­že­mo da pro­da­mo u okru­že­nju, tran­spor­tu­ju­ći ro­bu že­le­zni­com ili pu­te­vi­ma. Ali je­di­ni is­pla­ti­vi na­čin je pre­voz reč­nim pu­tem – ka­že Vu­ko­sav Sa­ko­vić, iz Udru­že­nja „Ži­ta Sr­bi­je”. 

Ana­li­za reč­ne in­fra­struk­tu­re u Sr­bi­ji, ko­ju je spro­ve­lo ovo udru­že­nje, po­ka­zu­je da pre­voz ote­ža­va i za­sta­re­la reč­na flo­ta kao i vi­so­ke tak­se, ko­je su uve­de­ne pre ne­ko­li­ko go­di­na i do­dat­no op­te­re­ti­le iz­vo­zni­ke i bro­da­re.

 – Su­sre­će­mo se sa ra­znim pro­ble­mi­ma već go­di­na­ma. Lu­ke nam ni­su mo­der­ni­zo­va­ne. Neo­zbilj­no je re­ći da ni­šta ni­je ura­đe­no i da ni­je ulagano. Ali to ni­je do­volj­no za no­vi i mo­de­ran na­čin tr­go­vi­ne – sma­tra naš sa­go­vor­nik. Pr­vi pro­blem na ko­ji uka­zu­je je ne­do­volj­no skla­di­šnog pro­sto­ra u lu­ka­ma. Tr­gov­ci su pri­nu­đe­ni da ro­bu za iz­voz di­rekt­no pre­to­va­ru­ju u bar­že. To iz­i­sku­je od­re­đe­no vre­me i to je ono na šta se naj­vi­še ža­le bro­da­ri. Ži­tar­ski ter­mi­na­li, do­da­je, naj­če­šće ni­su iz­dvo­je­ni već se na istom me­stu to­va­re ku­ku­ruz i ru­de, mi­ne­ral­na đu­bri­va i dru­gi ra­su­ti te­re­ti. To opet zah­te­va vre­me da se ter­mi­na­li oči­ste, pri­pre­me ka­ko bi se iz­be­gle re­kla­ma­ci­je zbog kon­ta­mi­na­ci­je ro­be.  

Čla­ni­ce ovog udru­že­nja ape­lu­ju da se po­jed­no­sta­vi i ubr­za pro­ces in­ve­sti­ra­nja u lu­ke, raz­dvo­je ter­mi­na­li u lu­ka­ma i ob­no­vi reč­na flo­ta. Ali pre sve­ga po­kre­ne me­đu­na­rod­na ini­ci­ja­ti­va za re­gu­li­sa­nje vo­do­to­ka Du­na­va. To bi omo­gu­ći­lo plo­vid­bu reč­no-mor­skih bro­do­va (od 3.000 do 5.000 to­na) ko­ji u na­šim vo­da­ma ni­su vi­đe­ni go­di­na­ma.   

Osim do­ma­ćih pro­ble­ma tre­nut­no su naj­ve­će po­te­ško­će na međunarodnom de­lu du­nav­skog ko­ri­do­ra na 568. ki­lo­me­tru, ne­gde iz­me­đu Bu­gar­ske i Ru­mu­ni­je. Čim pad­ne vo­do­staj tu na­sta­ju pe­šča­ni spru­do­vi što pra­vi za­sto­je u tran­spor­tu i po­sku­plju­je pre­voz. To je pre­pre­ka ne sa­mo za srp­ske iz­vo­zni­ke već i za dru­ge ko­ji plo­ve ovom re­kom. U okvi­ru Du­nav­ske ko­mi­si­je tra­ži se re­še­nje ali to ide spo­ro. Za Sr­bi­ju je do­dat­ni pro­blem to što su u na­še vo­de pre­sta­li da do­la­ze reč­no-mor­ski bro­do­vi. 

– Oni su nam neo­p­hod­ni da bi­smo svo­ju ro­bu mo­gli di­rekt­no da pro­da­je­mo ši­rom Sre­do­zem­nog mo­ra. Da stig­ne­mo i do dru­gih lu­ka. Ova­ko smo ve­za­ni sa­mo za ru­mun­sku Kon­stan­cu i za­vi­si­mo od in­ter­na­ci­o­nal­nih kom­pa­ni­ja i nji­ho­vih ce­na pre­to­va­ra i skla­di­šte­nja – ob­ja­šnja­va Sa­ko­vić. Ako bi­smo po­no­vo ove bro­do­ve ima­li u sa­o­bra­ća­ju mo­gli bi­smo da snab­de­va­mo sve ze­mlje Me­di­te­ra­na. Otvo­ri­la bi nam se mo­guć­nost da ži­ta­ri­ce pro­da­je­mo di­rekt­no po­tro­ša­či­ma i bu­de­mo kon­ku­ret­ni­ji. Ta mo­guć­nost pre­sta­la je ga­še­njem „Ist­po­in­ta” Zo­ra­na Dra­ku­li­ća, ko­ji je imao si­lo­se u Kon­stan­ci i reč­nu flo­tu. On ju je pro­dao ka­da je za­pao u fi­nan­sij­ske pro­ble­me.  

 – Od ta­da se ja­vlja­ju po­sred­ni­ci u lan­cu tr­go­vi­ne ži­ta­ri­ca­ma. Osim u okru­že­nju ni­šta ne pro­da­je­mo di­rekt­no. Iako naš ku­ku­ruz, re­ci­mo, sti­že do Vi­jet­na­ma mi smo ga pro­da­li ov­de, na na­šim du­nav­skim lu­ka­ma i ku­pac ga da­lje tran­spor­tu­je do Kon­stan­ce – ob­ja­šnja­va naš sa­go­vor­nik.   

Sa­ko­vić is­ti­če da je u ru­ka­ma dr­ža­ve ubr­za­va­nje ad­mi­ni­stra­tiv­nih pro­ce­du­ra oko pro­ši­re­nja luč­kih pod­ruč­ja i iz­grad­nje no­vih ter­mi­na­la. Na taj na­čin mo­gli bi­smo da pri­vu­če­mo luč­ke ope­ra­te­re, stra­ne ali i do­ma­će in­ve­sti­to­re.