- TRŽIŠTE - /20.11.2017./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 17.00 din/kg , pšenica 18.65 din/kg , soja 50.70 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Čikagu: kukuruz 13.72 din/kg , pšenica 15.66 din/kg , soja 36.74 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 12.26 din/kg , pšenica 13.48 din/kg , soja 33.92 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Parizu: kukuruz 18.26 din/kg , pšenica 18.71 din/kg , soja - ;

SRBIJI ĆE ZAFALITE 50.000 TONA SOJE

 

Novi Sad, 16. oktobar 2017.

Izvor: Dnevnik

  • Soju ćemo ove godine morati uvoziti jer su suša i visoke dnevne temperature umanjile rod pa je nećemo imati dovoljno za domaće potrebe. Međutim, uvoz, po svoj prilici, neće biti u velikim količinama.

Mada još nisu objavljeni zvanični podaci o prinosu te ratarske kulture, očekivanja su da je Srbija u žetvi 2017. dobila oko 430.000 tona soje, odnosno da je prinos po hektaru od 1,6 do 1,8 tonu, dok su naše potrebe oko 480.000 tona.

Agrarni analitičar Žarko Galetin kaže da će se verovatno više uvoziti sojina sačma nego zrno soje. Po njegovim saznanjima, uvoz je već krenuo iz Rumunije i nastaviće se, ističe, dok se prerađivački kapaciteti ovdašnjih fabrika ne popune.

"Za domaće potrebe treba nam oko 480.000 tona soje pa uvoz neće biti znatan",ističe Galetin.

On skreće pažnju na to da je na jučerašnji dan na svetskim berzama  tona soje koštala 450 dolara, što je u odnosu na 13. oktobar 2016. poskupljenje od čak 25 odsto. Inače, cena soje u Rumuniji i okolnim zemljama niža je nego u Srbiji, gde je u proteklih nekoliko dana bila oko 410 evra tona. 

"Soja se već uveliko u Srbiju uvozi iz Hrvatske", kaže jedan poljoprivrednik i dodaje da svakodnevno preko graničnog prelaza Bajakovo u našu zemlju uđe od 500 do 700 tona te robe. Uvoz soje iz Hrvatske nije neuobičajen, od suseda smo je kupovali i prethodnih godina. Pošto u toj zemlji nema dovoljno prerađivačkih kapaciteta, ovdašnja industrija je prerađivala soju hrvatskih proizvođača i potom izvozila prerađevine. Ta uljarica nam stiže i iz Mađarske, ali u manjim količinama.

Domaći kupci potvrdili su da je počeo uzoz iz Hrvatske i Rumunije, te da se  strogo kontroliše i da se ispitivanja svih parametara obavljaju u tri akreditovane laboratorije tako da je mogućnost da u Srbiju iz uvoza stiže GMO soja isključena.

U kojoj meri je soja stradala u ovogodišnjoj suši vidi se i po tome što smo lane požnjeli 750.000 tona. Rukovodilac Odeljenja za soju pri Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu Svetlana Tubić Balešević kaže da je ove godine prinos regionalnog karaktera, te da ima područja, kao što je okolina Subotice i Sombora, gde je soja veoma dobro rodila, ali da je u Banatu i u Sremu rod podbacio.

"Prinos će biti na visini višegodišnjeg proseka", kaže dr Tubić Balešević, napominjući da se ne može meriti lanjski rod soje s ovogodišnjim prinosima. Balešević kaže da je prošla godina je bila izuzetno dobra za soju pa prinos iz 2016. ne može da se poredi s ovom godinom bez kiše, u kojoj su u dužem periodu bile još i visoke dnevne temperature.

Soju smo uvozili i lane

Za Asocijaciju poljoprivrednika Vojvodine nije novost što ćemo soju uvoziti jer je, po njihovim saznanjima, sojina sačma i lane kupovana u inostranstvu, uprkos tome što je soje bilo i za izvoz.

"Soju smo uvozili i uzozićemo je i sada, ali to neće biti velike količine jer nemamo ni veliki stočni fond", ističe predsednik Upravnog odbora Asocijacije poljoprivrednika Vojvodine Miroslav Kiš. Prema njegovim rečima, ne brine ih toliko uvoz soje, koliko smo zabrinuti što nema podsticaja države, a već je polovina setve pšenice prošla.