- TRŽIŠTE - /14.08.2018./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 16.00 din/kg , pšenica 18.50 din/kg , soja 37.00 din/kg ; /14.08.2018./ Berza u Čikagu: kukuruz 14.86 din/kg , pšenica 20.74 din/kg , soja 33.24 din/kg ; /14.08.2018./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 13.58 din/kg , pšenica 20.14 din/kg , soja 30.69 din/kg ; /14.08.2018./ Berza u Parizu: kukuruz 21.98 din/kg , pšenica 24.25 din/kg , soja - ;

SRPSKE NJIVE JOŠ ČEKAJU DRONOVE

 

Beograd, 16. april 2018.

Izvor: Politika

Ka­da je kra­jem 2015. hr­vat­ski „Agro­kor” na­ja­vio da ob­u­ča­va far­me­re za upo­tre­bu dro­no­va i da na svo­jim plan­ta­ža­ma u „Be­lju” već uve­li­ko ko­ri­sti bes­pi­lot­ne le­te­li­ce za pre­ci­znu se­tvu bi­la je to sen­za­ci­ja ko­ju su pre­ne­li svi re­gi­o­nal­ni me­di­ji. 

I dok je Ivi­ca To­do­rić ta­da još išao u ko­rak sa vre­me­nom – ista 2015. pro­gla­še­na je svet­skom go­di­nom uspo­na dro­no­va u po­ljo­pri­vre­di – Sr­bi­ja i da­lje ka­ska u pri­me­ni ove sa­vre­me­ne i s aspek­ta is­pla­ti­vo­sti re­la­tiv­no jef­ti­ne teh­no­lo­gi­je u agra­ru. 

Prog­no­zi­ra se da će 2020. u sve­tu bi­ti de­set pu­ta vi­še dro­no­va ne­go avi­o­na ko­jim upra­vlja­ju pi­lo­ti. Vred­nost tog tr­ži­šta u na­red­noj de­ce­ni­ji mo­gla bi da do­stig­ne 1,7 mi­li­jar­di do­la­ra, a struč­nja­ci tvr­de da će naj­ve­ći udeo či­ni­ti le­te­li­ce za upo­tre­bu upra­vo u po­ljo­pri­vre­di i šu­mar­stvu.

Već sa­da po­ljo­pri­vred­ni­ci u mno­gim ze­mlja­ma uz ku­po­vi­nu trak­to­ra do­bi­ja­ju i bes­plat­nu le­te­li­cu sa soft­ve­rom za pra­će­nje sta­nja na nji­va­ma.   

Da li će srp­ski agrar uhva­ti po­sled­nji voz za če­tvr­tu – di­gi­tal­nu tran­sfor­ma­ci­ju ili su dro­no­vi i osta­li si­ste­mi za pra­će­nja za nas da­le­ka bu­duć­nost? Pre­ma is­tra­ži­va­nju „Po­li­ti­ke” za ve­ći­nu pro­iz­vo­đa­ča mo­guć­nost da re­ci­mo vi­de svo­ju nji­vu iz sve­mi­ra ili „okom ka­me­re” pra­te sta­nje use­va i da­lje se gra­nič­ni sa na­uč­nom fan­ta­sti­kom. Uglav­nom zbog ce­ne ko­ja se kre­će od 2.000 do­la­ra (za le­te­li­ce ko­je ko­ri­sni­ci sa­mi sa­sta­vlja­ju od ku­plje­nih de­lo­va) do čak 20.000 do­la­ra za agro­dro­no­ve slo­že­ni­je na­me­ne.      

– Po­sto­ji aneg­do­ta da ame­rič­ki far­me­ri pr­vo na­ba­ve agro­dron, pa tek on­da lo­vač­kog psa. Ali kod nas pro­blem ni­je sa­mo no­vac, već na­bav­ka soft­ve­ra i obu­ka lju­di za nji­ho­vo ko­ri­šće­nje – ka­že za naš list pro­fe­sor Mi­ćo Olja­ča sa Po­ljo­pri­vred­nog fa­kul­te­ta u Be­o­gra­du, ko­ji je sa gru­pom auto­ra sa tog fa­kul­te­ta na­pi­sao rad o mo­guć­no­sti upo­tre­be bes­pi­lot­nih le­te­li­ca u po­ljo­pri­vre­di. 

– Sr­bi­ja ne­ma ni sa­vre­me­ne trak­to­re, a ka­mo­li dro­no­ve u ma­sov­noj upo­tre­bi. Čak ne­ma­mo ni pre­ci­zne po­dat­ke ko­li­ko se ko­ri­ste. Ko­li­ko znam ima ih ne­ko­li­ko u vla­sni­štvu pri­vat­nih fir­mi. Ali ne i u dr­žav­nim si­ste­ma, po­put PKB-a gde bi dro­no­vi bi­li naj­po­treb­ni­ji – ka­že Olja­ča.  

On is­ti­če da su za pra­će­nje use­va na po­vr­ši­na­ma od 50 do 500 hek­ta­ra dro­no­vi tre­nut­no naj­bo­lji iz­bor. To­kom krat­kog le­ta od 45 mi­nu­ta mo­gu da ana­li­zi­ra­ju sta­nje use­va na oko 120 hek­ta­ra i sve po­dat­ke isto­vre­me­no po­ša­lju na vi­še lo­ka­ci­ja, re­ci­mo u ra­čun­sko-in­for­ma­tiv­ni cen­tar i na mo­bil­ni te­le­fon ko­ri­sni­ka. Naš sa­go­vor­nik ob­ja­šnja­va da je upo­tre­ba agro­dro­na mo­žda sku­pa na po­čet­ku, ali da far­me­ri mo­gu da po­vra­te ulo­žen no­vac ne­ka­da i za sa­mo go­di­nu da­na, ako se uzme u ob­zir broj po­da­ta­ka ko­ji mo­gu br­zo da pri­ku­pe. Re­ci­mo, ima­ju mo­guć­nost da iden­ti­fi­ku­ju vr­ste in­se­ka­ta i bilj­nih bo­le­sti, gde je po­treb­no na­vod­nja­va­nje, ali i da pro­ce­ne pri­no­se ili pra­te kre­ta­nja ži­vo­ti­nja na far­ma­ma. 

– Pro­iz­vo­đa­či mo­gu da ih ko­ri­ste i u ra­ci­o­nal­noj i pre­ci­znoj upo­tre­bi pe­sti­ci­da, her­bi­ci­da, mi­ne­ral­nih đu­bri­va. Ta­ko ima­ju ve­li­ke fi­nan­sij­ske ko­ri­sti, jer je­dan let dro­na ko­šta kao i fla­še obič­ne vo­de a po­da­ci ko­je pri­ku­plja ima­ju ogrom­nu vred­nost – ka­že Olja­ča. 

Ipak, do­da­je, agre­siv­na re­kla­ma za upo­tre­bu ne­kih ti­po­va bes­pi­lot­nih le­te­li­ca u po­ljo­pri­vre­di, pod­sta­kla je do­sta kon­tro­ver­zi. Mno­gi is­tra­ži­va­či po­dr­ža­va­ju i pri­želj­ku­ju nji­ho­vu ma­sov­nu upo­tre­bu sma­tra­ju­ći da bi ti­me i pre­ci­zna po­ljo­pri­vre­da do­bi­la nov kva­li­tet. Oni opre­zni­ji se bo­je da bi ogro­man broj po­da­ta­ka do­bi­je­nih na ova­kav na­čin pred­sta­vljao pro­blem, ka­ko u nji­ho­voj ade­kvat­noj ob­ra­di, ta­ko i u prak­tič­noj pri­me­ni. 

Isto­vre­me­no i prav­ni aspekt pri­me­ne dro­na u po­ljo­pri­vre­di i da­lje je ne­ja­san. Pro­pi­sa­no je niz ogra­ni­če­nja zbog mo­gu­će zlo­u­po­tre­be, na pri­mer: pra­va na pri­vat­nost, mo­guć­no­sti voj­ne i in­du­strij­ske špi­ju­na­že, te­ro­ri­zma, ome­ta­nja va­zdu­šnog sa­o­bra­ća­ja…

Šta sve mo­že agro­le­te­li­ca

Dron sa GPS na­vi­ga­ci­jom mo­že br­zo da sni­mi far­me ili plan­ta­žu, pre­ci­zno pri­ka­že po­vr­ši­ne sa šte­to­či­na­ma, po­ja­vu bilj­nih bo­le­sti, ne­do­sta­tak vla­ge u ze­mlji­štu i slič­na sta­nja na far­ma­ma. I to na tač­nim lo­ka­ci­ja­ma (ge­o­graf­ska ši­ri­na i du­ži­na) i ta­ko omo­gu­ći br­zu re­ak­ci­ju pro­iz­vo­đa­ča, što dra­stič­no mo­že da sma­nji tro­ško­ve pro­iz­vod­nje, uklju­ču­ju­ći i broj po­treb­nih rad­ni­ka. Za re­dov­no iz­vi­đa­nje sta­nja use­va ko­ri­ste se ma­le i jef­ti­ne le­te­li­ce – mi­ni-agro­dro­no­vi uz či­ju po­moć far­mer ima ši­rok i pre­ci­zan po­gled „s ne­ba”.