- TRŽIŠTE - /12.08.2020./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 19.20 din/kg , pšenica 17.90 din/kg , soja 42.60 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Čikagu: kukuruz 12.33 din/kg , pšenica 17.98 din/kg , soja 32.59 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 11.50 din/kg , pšenica 14.49 din/kg , soja 30.53 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Parizu: kukuruz 19.26 din/kg , pšenica 20.87 din/kg , soja - ;

Šta se događa hrvatskom gigantu: „Agrokor“ - bankrotstvo 50:50?

 

„AGROKOR“ DOBIO KREDIT

Beograd, 17. mart 2017.

Izvor: Radio Beograd/Politika

Poslovni problemi „Agrokora“ brinu ceo region, a nevolje sa kojima se suočava mogle bi da se preliju i na domaću privredu pošto prezaduženi hrvatski koncern u Srbiji zapošljava oko 11.000 radnika u šest značajnih kompanija. Iako je „Agrokor“ saopštio da anlizira sve moguće opcije kako bi stabilizovao poslovanje i da u tome ima podršku svojih finansijera i poverilaca, u Hrvatskoj ali i domaćoj javnosti najčešće se postavlja pitanje može li jedna od najvrednijih regionalnih kompanija da izbegne bankrot.

Prebrzo širenje „Agrokora“ putem preuzimanja kompanija širom regiona i još zahvaljujući kreditima za koje plaća kamate nekoliko puta više od stope profita dovelo je do toga da hrvatski koncern posrne pod teretom dugova.  Ekonomista Dragovan Milićević analizirao je zato konsolidovane finansijske bilanse „Agrokora“ da bi utvrdio koliko je blizu bankrot.

- Nisu oni još u zoni bankrotstva ali se nalaze na tzv. granici sa verovatnoćom bankrotstva 50:50, a to je jako velika cifra – rekao je Milićević.

„Agrokor“ je u Srbiji preko „Idee“ većinski vlasnik trgovinskog lanca „Merkator S“, ko i „Dijamanta“, „Frikoma“, „Mivele“ i kikindskog „Mlina“ . Milićevića smo pitali šta bi za te kompanije značilo da hrvatski koncern uđe u finansijsko restrukturiranje.

- Prvi način da se rešite kroz finansijsko restrukturiranje jeste da prodate biznis koji ne donosi očekivani profit i da na taj način pokušate da servisirate tekuće obaveze. Mislim da to on neće ovde raditi jer su ove kompanije finansijski jako dobrostojeće, naročito „Frikom“.

Kako će se „Agrokor“ rešiti finansijskih poteškoća pitanje je kojim se bavi i Vlada Hrvatske, a premijer Andrej Plenković poziva na strpljenje i uzdržanost dok rukovodstvo kompanije pregovara sa poveriocima.

- Trebamo svi zajedno smiriti loptu, vrlo trezveno pristupiti dijalogu kojeg vodimo i sa kompanijom i najvažnijim vinovnicima od kojih očekujemo da u vrlo kratkom roku zajednički pristupe planu razrešavanja postojećih poteškoća u poslovanju.

Hrvatska Vlada za sada ne šalje signale da spremna da finansijski pomogne „Agrokor“, a Dragovan Milićević smatra da ni Vlada Srbije ne bi trebalo da razmatra takvu opciju.

- Ne možete vi pare iz budžeta nenamenski potrošiti da pokrivate nečije loše poslovne odluke. Šta da radimo, biznis je između ostalog i profit i veliki rizik.

Iako se spekuliše da „Agrokor“ osim u Hrvatskoj već duže vreme duguje i dobavljačima u Srbiji u Ministarstvu trgovine kažu da prate situaciju i da su za sada dobili uveravanja da je poslovanje ćerki firmi hrvatskog koncerna u našoj zemlji stabilno.

Predsednik grupe „Meraktor“ koja je deo hrvatskog „Agrokora“, Toni Balažić, izjavio je da ta kompanija u skladu sa kreditnim ugovorima koji važe sve do 2020. godine sama upravlja svojim novčanim tokovima i da redovno ispunjava sve obaveze.

- „Merkator“ redovno plaća sve svoje obaveze prema državi, zaposlenima i dobavljačima, a poslednje tri godine čak su skraćeni rokovi plaćanja dobavljačima - izjavio je Balažić.

U „Merkator grupi“ koja posluje i u Srbiji zaposleno je 9.600 ljudi.

Uprkos lošem kreditnom rejtingu najveća hrvatska kompanija dobila novac da isplati dve milijarde evra dobavljačima – piše Politika.

Histerija oko „Agrokora“ se nastavlja, a pošto su akcije preduzeća koja posluju u sastavu ovog koncerna pale desetak procenata, pitanje opstanka najveće hrvatske kompanije ponovo je prodrmalo ne samo ovo, nego i sva tržišta u regionu.

Priča o dugovima i prekratkim rokovima, nemogućnosti novog zaduživanja, uz vest da država ne može da pomogne „Agrokoru”, iz „Agrokora” se preselila na teren običnog čoveka – kako će se iz svega izvući dobavljači i šta će biti sa oko 30.000 radnika u Hrvatskoj i još toliko u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Sloveniji.