- TRŽIŠTE - /28.11.2019./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 14.30 din/kg , pšenica 19.35 din/kg , soja 37.70 din/kg ; /28.11.2019./ Berza u Čikagu: kukuruz 15.24 din/kg , pšenica 20.73 din/kg , soja 34.60 din/kg ; /28.11.2019./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 14.72 din/kg , pšenica 15.87 din/kg , soja 32.20 din/kg ; /28.11.2019./ Berza u Parizu: kukuruz 19.52 din/kg , pšenica 21.55 din/kg , soja - ;

STAROST LjUDI I TRAKTORA – SLABE TAČKE SRPSKE POLjOPRIVREDE

 

Beograd, 23. septembar 2019.

Izvor: Politika

  • U srpskoj poljoprivrede pozitivna promena je ukrupnjavanje poseda, a slabost je starost i malobrojnost ljudi, nosilaca gazdinstva kao i starost poljomehanizacije odnosno traktora, trendovi su koji su utvrđeni kroz anketu o strukturi poljoprivrednih gazdinstava.

Direktor Republičkog zavoda za statistiku (RZS) Miladin Kovačević u izjavi za Tanjug ističe da su u odnosu na popis poljoprivrede iz 2012. godine rezultati anketa doneli nekoliko promena.

„Ako je reč o pozitivnim promenama vidimo da se naša individualna gazdinstva ukrupnjavaju, odnosno povećava se prosečna obradiva površina zemljišta”, kaže on i dodaje da je u Vojvodini ona 12,7 hektara, a u Srbiji prosek površine po gazdinstvu je duplo manje - 6,1 hektar.

Anketa je potvrdila da je u Vojvodini prisutnija biljna proizvodnja na većim površinama, dok je u Šumadiji i Zapadnoj Srbije jače stočarstvo.

„Starija je i radna snaga, što je slabost, naročito što se tiče nosilaca poljoprivrednog gazdinstva kod kojih je prosek 61 godina i imperativ je da se taj trend obuzda”, kaže on i dodaje da se primenjuje više mera kako bi se ovaj trend zaustavio.

Čak 86 posto srpskih traktora starije je od 20 godina, kaže Kovačević i primećuje da će biti vrlo važno da se omogući kreditiranje za kupovinu poljoprivrednih mašina, pre svega traktora.

„Broj lica u porodičnom gazdinstvu je jedan do dva, to je manje što je nekada bilo a primetno je da ima dosta napuštenih gazdinstava, odnosno onih gde nema proizvodnje što je odavno povezano sa preseljenjima u grad, i iseljenjima iz zemlje”, kaže on.

Poljoprivreda je za Srbiju strateški sektor jer je kao primarna proizvodnja važan input u prehrambenoj industriji a zajedno čine između 16 i 18 posto BDP-a

„To pokazuje ogroman značaj celog sektora, jer su u Srbiji resursi, pre svega obradivo zemljište veliki, najveći na Balkanu”, konstatuje Kovačević.

Regionalno gledano, posle Vojvodine, najvitalniji uspešniji u poljoprivredi je region Šumadija i Zapadna Srbija a nešto slabije Istočna i Južna Srbija pre svega zbog pražnjenja sela.

Anketu o strukturi privrednih gazdinstava programirala je Evropska unija u čijim zemljama članicama se već nekoliko godi sprovodi dok je u Srbiji ona novina.

Obuhvatila je 120.000 gazdinstava, pri čemu oko 1.500 pravnih lica ostalo individualna ili porodična poljoprivredna gazdinstva.