- TRŽIŠTE - /18.04.2018./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 17.50 din/kg , pšenica 17.10 din/kg , soja 45.20 din/kg ; /18.04.2018./ Berza u Čikagu: kukuruz 14.40 din/kg , pšenica 16.68 din/kg , soja 36.55 din/kg ; /18.04.2018./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 13.18 din/kg , pšenica 15.79 din/kg , soja 34.08 din/kg ; /18.04.2018./ Berza u Parizu: kukuruz 19.33 din/kg , pšenica 19.45 din/kg , soja - ;

Stočarstvo

 

TOVNO GOVEDARSTVO NA NOVOM POČETKU

Novi Sad, 8. decembar 2017.

List Gazdinstvo

U Srbiji se, prema nezvaničnim najnovijim podacima, u tovu nalazi oko 15.000 grla junadi, a prema statističkim podacima od prošle godine to je znatno više.

Proizvodnja goveđeg mesa odavno jeste, a u ovom trenutku, posebno u mnogim zemljama, interes i opredelenje iskazano u agrarnoj politici. Naime, mnoge zemlje uspevaju da potrebe svog stanovništva za produktima iz agroindustrije obezbeđuju iz sopstvene ratarske proizvodnje, dok sa govedima ili drugim mesom to često nije slučaj.

 Goveđe meso iz uvoza je potreba u mnogim regionima, a njegova proizvodnja, kao i prerada nije moguća bez tovnog govedarstva. U ovaj posao farmeri se upuštaju kada za to imaju biološke uslove – proizvodnju krmiva, otpadak od prerađivačke industrije i korišćenje sekundarnih sirovina uz pašnjake. Srbija ima ove uslove i tržište.

Rast standarda, poštovanje običaja u ishrani ljudi povećana potražnja za goveđim mesom. Važno je izboriti mesto u izvozu ove sirovine, što zahteva širi pristup u uspostavljanju sistema gajenja tovnih goveda i ugradnju u državne podsticaje.

Bez sumnje ovaj deo stočarstva je u kvalitetno novim uslovima u Srbiji, ali se taj efekat još ne oseća i potrebno je niz mera za razvoj.

Uzgoj tovnih rasa goveda postaje sve više aktuelan i u našoj zemlji, prvenstveno kod onih uzgajivača koji raspolažu prostranim travnatim površinama za uzgoj po sistemu „krava-tele“. Njihova glavna odlika je rano stasavanje i dobra mogućnost adaptacije na različite uslove.

U tom smislu, prednost im je nad dru­gim rasama što su skromnije u ishrani i prikladnije za upotrebu zelene mase. Osim toga, ne zahtevaju ve­ća finansijska ulaganja u građevinske objek­te i opremu kao mlečne rase goveda. Konačno, manji je utrošak ljudskog rada u držanju ovih goveda, što takođe ima uticaja pri njihovom izboru za uzgoj. I što je još važno, država Srbija izdvaja podsticaje za ovakav tov. Između ostalog po komadu 20.000-25.000 dinara. Pomaže se i nabavka priplodnog grla.

Iako je reč o rasama kojima je prirodni ambuijent najbolji prostor gde stiču otpornost, ipak je zaštita upotrebom vakcine bitna. Stočari najčešće zaboravljaju vakcinu za zaštitu od kostridije i šuge. Vakcinacija u zaštiti od plavog jezika i kvrgavosti kože uticalo je na smanjenje plodnosti na svim farmama koje su to izvele.

Poseban problem za farmere u gajenju na pašnjacima je obeležavanje teladi, što je bez uterivanja celog stada u „tunele” gotovo nemoguće, a tamo tada nastaje novi problem – administrativno povezivanje majke i teleta. Zbog ovih teškoća farmeri su primorani da vešto uhvate tele na pašnjaku, da se odbrane od majke i da obave obeležavanje. Postojeće serije markica za obeležavanje su nekvalitetne i kod odraslih grla ne zadržavaju se na uvu duže od 1-2 godine.

U ovom broju detaljnije pišemo o četiri rase.

ANGUS

Angus je tipična tovna rasa, pri čemu izvorni oblik vuče poreklo od crnih bezrožnih goveda sa brdovitih područja seve­roistoka Škotske koja se odlikuju škrtom zemljom i hladnom klimom kroz veći deo godine. Međutim, neki smatraju da vuku po­reklo od crnog rogatog autohtonog go­veda iz Škotske, koje se nekad upotre­bljavalo za rad. Naj­veći napredak u uzgoju dogodio se u drugoj polovini 19. veka, kada započinje uzgajivački program uz pomoć umatičenih životinja. Uzgajivački program, koji je za­počeo u području Angus, nastavlja se u području Aberdin, što je doprinelo po­većanju umatičenih životinja, širenju uzgo­ja i stvaranju veće populacije uz prime­nu savremenih tehnika odabiranja sve do današnjih dana.

To je dosta niska rasa, čija visina grebena kod krava prosečno iznosi 115-20 cm, a kod bikova 120-135 cm. Odli­kuje se vrlo razvijenim proporcijama pred­njeg i zadnjeg dela tela. Glava je mala, širo­ka u čelu i bez rogova. Vrat je kratak, ši­rok i mesnat, a trup dug i zaobljen. No­ge su kratke, a mišići u predelu butova dosežu do skočnih zglobova. Koža i papci su pigmentisani, a telo izvornog angusa je crne boje. Međutim, danas postoje drugi sojevi u po­gledu boje, pri čemu preovladava crveni angus.

Masa tela odraslih krava kreće se 550-650 kg, a bikova u priplodnoj kondici­ji 750-850 kg. Utovljeni bikovi mogu težiti više od 1.500 kg. Težina teladi kod telenja iznosi 30-35 kg. Mlečnost je tolika da se može othraniti tele.

Osobina ove rase goveda je rano­ stasavanje i odličan kvalitet mesa uz mali udeo potkožnog masnog tkiva, što se u nekim zemljama osporava i izbegava traženje ovog mesa. Osim to­ga, odlikuje se dobrom otpornošću, zbog čega je pogodna za intenzivan tov u hlad­nim i toplim područjima. Bikovi se upo­trebljavaju u komercijalnoj proizvodnji za ukrštanje sa mlečnim rasama radi do­bijanja teladi koja se odlikuju dobrom tovnom sposobnošću i kvalitetom mesa. Tako su, na primer, junice melezi angusa sa frizijskim govedom vrlo popularne u stadima sisajuće teladi u sistemu „krava-tele“ i čine do­bru osnovu za buduću kravu dojilju. Ako se one opet ukrste sa angus bikom, dobije­ne junice su idealne krave dojilje, a mu­ško potomstvo se tovi i iskorišćava za pro­izvodnju mesa. Uzorna farma angusa se nalai u Srpskom Krsturu, Slankamenu i okolini Požarevca.

ŠAROLE

Šarole je dobio ime po francuskoj provinci­ji Charolais, a smatra se da je nastao od goveda koja su došla u Francusku iz Ita­lije zajedno sa rimskim legijama. Pred kraj 18. veka, u težnji da se tadašnjim ži­votinjama poboljšaju određena svojstva, ukrštaju se tadašnje primitivne šarole kra­ve sa Shorthorn (šortorn) bikovima uvezenim iz Engleske. Primenom selekcije u cilju bržeg prirasta i ranije zrelosti i gajenjem u bliskom krvnom srodstvu stvo­ren je novi tip šarole goveda, koji se odli­kuje odličnom tovnom sposobnošću. Na taj način su nastale ekskluzivne životinje za proizvodnju mesa, pa se njihova popu­lacija povećava, naročito nakon Drugog svet­skog rata, kada počinje da se širi po čita­vom svetu i utiče na stvaranje novih rasa (čebrej govedo u SAD-u, canchim govedo u Brazilu). Danas se smatra vodećom rasom u svetu po količini proizvedenog čistog mesa po grlu.

To su krupna i teška goveda velikog okvira, sa izraženim širinom i dubinom. Imaju kratku i široku glavu, re­lativno kratak i mišićav vrat i dugačak i dubok trup. Leđna linija im je ravna s mnogo mišića. Ekstremiteti su kratki, a koža srednje debljine, pokrivena mekanom dlakom pšenične boje. Visina grebena odraslih krava je u proseku 138 cm, a bikova 145 cm. Prosečna masa tela krava je oko 800 kg, a bikova 1.250 kg. Krave se drže u rasplodu prosečno 7 godina i za to vreme daju 4-5 teladi. Krave luče prosečno u toku jedne lak­tacije 2.500 litara mleka. Mleko služi za ishranu teladi do 4 meseca starosti, a zatim se koristi za konzumiranje. Šarole junad postiže odlične rezultate u tovu zelenom masom i koncentratom do starosti 15-18 meseci i postiže završnu težinu 550-600 kg bez izrazito masnog tru­pa. Međutim, pri uzgoju u čistoj krvi mo­že biti teškoća pri teljenju jer se karlica nedovoljno otvara u odnosu na masu plo­da (krupna telad), pa je pre tridesetak godina gotovo svako drugo teljenje zah­tevalo pomoć čoveka. Ipak, uticajem selekcije na smanjenje mase teleta sma­njen je broj teških teljenja, iako je još uvek taj broj iznad proseka u poređenju sa drugim rasama goveda. Danas u svetu zbog navedenih osobina služi za ukrštanje sa drugim mesnim rasama ma­njeg okvira, ali i sa mlečnim rasama za poboljašnje prirasta. U Vojvodini postoje farme ove rase u Suseku i Adi.

LIMUSIN

Limuziner rasa je dobila ime po provinciji Limousin, koja se nalazi u zapadno-centralnom delu Francuske. To podru­čje je poznato po lošem zemljištu i oštroj klimi zbog čega ova rasa predstavlja čvrsto govedo pogodno za rad. Selekci­ja ove rase na poboljšanje tovnih sposobnosti započinje sredinom 18. veka kada se istovremeno radi meliora­cija zemljišta i povećava produkcija travne mase. Od tadašnjeg goveda za rad stvorena je rano stasajuća, tovna rasa čvrste konstitucije, koja je po proizvod­nim osobinama vrlo slična šarole rasi. Osim toga, zadržala je otpornost svog izvornog oblika, pa se može uzgajati na otvorenom preko cele godine.

Pšeničnocrvene ili tamnožutosmeđe je boje, a oko očiju ima svetle obrube, pa izgleda kao da ima naočare. Gla­va je kratka sa širokim čelom i srednje dugim rogovima. Vrat je jak i kratak, a lopatice se dobro spajaju s grudnim ko­šem. Trup je dubok i širok, leđa dugač­ka, grudi duboke, rebra zaobljena, sapi široke i dobro obrasle mišićima, a noge kratke i čvrste. Prosečna visina grebe­na krava je 135-145 cm, a bikova 145-155 cm. Masa tela krava u priplod­noj kondiciji iznosi 650-850 kg, a bi­kova 1.000-1.300 kg. Krave proizvedu prosečno 2.000 kg mleka koje se veći­nom iskorišćava za ishranu teladi. Osta­le osobine vrlo su slične šarole rasi. Pojedini farmeri koriste seme za pretapanje ove rase koristeći simentalca.

HEREFORD

Hereford rasa je nastala u istoimenoj pokrajini u zapadno-centralnom delu Engleske, a po­tiče od autohtonog krupnog goveda crve­ne boje i dugih rogova. Obeležja savremenog hereforda izgradila je skupina uzgajivača tokom 18. veka prime­nom metoda odabiranja i uzgoja u srod­stvu, pri čemu je dobijeno govedo koje rano stasava, nešto kraćih nogu i bolje tovne sposobnosti. Majka hereforda je brižna i opstaje u vrlo teškim uslovima, kao što su bile 2012. i 2017. tokom leta. Stada, kao i sva druga, reaguje na vegetaciju ječma, kukuruza i pšenice u okolini pašnjaka i tada je potreban oprez u čuvanju.

To govedo je snažne konstitucije sa vrlo razvijenom širinom i dubinom. Boja dlake je crvena s belim područjima na glavi, stomaku i nogama. Izvorni oblik hereforda je rogat, iako po­stoje sojevi bez rogova, koji su nastali kao posledica ukrštanja sa angusom i đelovej govedom. Visina grebena kod krava je prosečno 136 cm, a bikova 150 cm.

Masa tela odrasle krave u priplodnoj kondiciji je 650-730 kg, a bikova 850-1.000 kg. Proizvodnja mleka krava ni­je visoka i iznosi 1.200-2.000 kg, što je dovoljno za prehranu teladi. Teljenja nisu teška, a masa teladi pri rođenju je 30-35 kg. Uzgaja se u čistoj krvi i kori­sti se za ukrštanje sa mlečnim rasama ra­di dobijanja teladi i junica za sistem „kra­va-tele“. Danas se uzgaja po čitavom svetu, čemu su pogodovale njegove po­voljne sposobnosti adaptacije na pri­rodne i hranidbene uslove (efikasno iskorišćava i najlošiju pašu) i otporno­st na bolesti.

U Srbiji je najbrojnije goveče sa spiska tovnih rasa posle simentalca. Najveći broj grla je u okolini Bele Crkve, a poseban Centar za rasplod postoji u Ečkoj, gde je stado od 120 grla.

SALERS SPOJEN S PRIRODOM

Pre skoro deset godina grupa autora: Jasmin Ferizbegović, Vedad Šakić, Velija Katica i Ćazim Crnkić su u knjizi „Osnove uzgoja tovnih goveda” istakli osobine salers goveda i od tada do danas ova rasa se proširila i postala interesantna za tovljače i izvan Francuske, gde je njegova zemlja nastanka. Salersa stručnjaci vezuju za rasu koja donosi kvalitet, količinu i stalnost u proizvodnji.

Saler goveda poznata su po svojoj dugovečnosti, dobroj konverziji hrane i prilagođavanju različitim uslovima klime i menadžmenta. Može se uzgajati u područjima sa velikim temperaturnim rasponima tokom godine. Jedna je od najboljih rasa za uzgoj teladi takozvanih „krava dojilja”.

 Krave su čuvene po relativno visokoj mlečnosti i majčinskoj sposobnosti. Dugačka i široka leđa pogoduju laganom teljenju a takođe i ukrštanju sa pasminama velikog formata. Porođajna težina teladi iznosi 30 do 40 kg u zavisnosti od pola teleta. Telad pri porođaju su duiga i tanka sa malom glavom. Krave su dobre majke i imaju karakterisitiku da osim svom teletu negu i pažnju pruža i drugoj teladi iz stada. Goveda rase Saler su veoma mirnog temperamenta. Zahvaljujući svojim čvrstim crnim papcima rasa je pogodna za držanje na otvorenom tokom čitave godine, kao i u štalama. Pri intenzivnom hranjenju dnevni prirast su po pravilu 1.300 gr uz klanički randman oko 60%. Telesna masa bikova iznosi 900 do 1.100 kg, a krava 650-850 kg. Visina do grebena bikova iznosi 148-155 cm, a krava 138-145 cm. Mlečnost iznosi oko 3.000 litara po laktaciji. Teški prirodni uslovi u kojima je nastala ova rasa razvile su idealne osobine uzgoja na siromašnim staništima. Saler rasa je tipična rogata rasa, obično tamno crvene boje dlake iako ih u manjem broju ima i crne boje. Imaju gustu dlaku u zimskom periodu, koja im omogućava dobru termoizolaciju. Bezrožnih goveda uzgojenih u čistoj krvi predstavljaju retkost. Boja kože i sluznica je smeđe boje. Dosta je zahvalna rasa za prenošenje pozitivnih genetskih osobina na druge rase. Jedna je od najstarijih i genetski najčistijih evropskih rasa goveda.

Meso je izvrsnog kvaliteta zbog načina uzgoja.

Telad do cca. sedam meseci starosti i težine cca. 250-300 kg celo vreme sisa visoko masno mleko, kojeg krava Salers ima više nego bilo koja druga mesna rasa.

Nakon sedam  meseci starosti, prema ciljanoj potrebi,  bikovi i izlučene junice se premeštaju u posebna jednostavno ograđena i polu natkrivena intenzivna  tovilišta, gde njihov potencijal rasta dolazi do punog izražaja.

Za drugu ciljanu potrebu ekstenzivnog  tova, bikovi i junice se drže u posebno ograđenim pregonima sa adekvatnim hranilištem za usitnjenu zrnatu hranu. 

Genetske predispozicije i način uzgoja, jamči vrhunski kvalitet mesa što uključuje izraženu intramuskularnu promašćenost ili tzv. „mramorirano meso“.

Izvrsna boja i ukus mesa predstavlja kvalitet  koji je već poznat širom sveta.   

Niski troškovi proizvodnje za ostvarenu visoku cenu visokog kvaliteta mesa,  predstavljaju najvažniji motiv za pokretanje uzgoja Salersa. 

S obzirom na uglavnom manje zemljišne posede, koji su u vlasništvu malih stočara, može se planirati  držanje  od 15 - 30 krava + bik, a tamo gde su raspoložive površine veće - do 50 krava + bik.

Povezivanjem tih uzgajivača u udruženja, zadruge ili neke druge oblike, mogu se osigurati one količine koje mogu  zadovoljiti potrebe većih kupaca na domaćem i stranom tržištu.

Osim toga, za njega je od posebnog interesa, što on svoje kupce opskrbljuje sa proverenim poreklom i s najvišom mogućom  standardizovanom i uvek  ujednačenim  kvalitetom mesa.

To je danas jedan od najtraženijih uslova plasmana, kad je u pitanju meso.

Od svih poznatih modela govedarske proizvodnje,  ovaj model nudi pošteniju podelu interesa od uzgajivača teladi do tovljača, od klaonica i mesara do krajnjeg potrošača.

Zbog ogromnih poljoprivrednih površina koje su zapuštene i neeksploatisane, ovi uzgojni programi omogućavaju maksimalno iskorišćavanje takvih resursa...

Danas se  nijedno tovilište  ne može graditi bez čvrstog oslonca na sigurnu sirovinsku uzgojnu bazu i to treba biti  primarni cilj za sve tovljače..

Sve više opadaju mogućnosti uvoza kvalitetnog tovnog materijala iz dosadašnjih izvora.

Potražnja za kvalitetnim visoko standardizovanim goveđim mesom raste sve više, te ima više mogućnosti ugovaranja plasmana tovljenika ili hladnih čereka (trupova).

PROGRAMI UZGOJA

Program A -  čini uzgoj u čistoj rasi, gde ženski potomci ostaju za proširenje uzgoja  u čistoj krvi, a deo za potrebe Programa B.

Sve muško i žensko izlučeno iz uzgoja za rasplod sa cca. 250 -300 kg  ide u intenzivni ili ekstenzivni tov....

Program B -  čini uzgoj u ukrštanju bikova Šarole sa kravama Salers ...pa potomci, ( F-1 generacija) nakon što su od 6-7 meseci bili uz majku i dnevno sisali  9-12 kg  visoko masnog mleka + paša i brst, sa cca. 280 - 350 kg  sve muško i žensko ide u tov!

Ukrštanje Šarolea i Salersa je u potpunosti eliminisao probleme kao što su teška telenja, jer Salers krave imaju najširu karlicu od svih mesnih rasa, uz to, najviše mleka,  poznatu otpornost, dugovečnost, a u prirastu F-1 potomci gotovo ništa ne zaostaju od Šarolea u čistoj krvi. 

TOVNE RASE U SVETU I EU

Neke od najpoznatijih pedigriranih tovnih rasa goveda su: Aberdeen Angus, Africander, Beef Shorthorn, Beefmaster, Belgian Blue, Belted Galloway, Blonde d'Aljuitaine, Braford, Brangus, Charolais, Chianina,Devon, Dexter, Gelbvieh, Hereford, Highland, Limousin, Lincoln Red, Luing, Mongolian, Red Poll, Saler, Simmental, Sussex, tarentaise, Texas Longhorn, Wagyu, Welsh Black...