- TRŽIŠTE - /08.01.2018./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 16.70 din/kg , pšenica 17.80 din/kg , soja 47.20 din/kg ; /08.01.2018./ Berza u Čikagu: kukuruz 13.54 din/kg , pšenica 15.57 din/kg , soja 34.88 din/kg ; /08.01.2018./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 12.24 din/kg , pšenica 14.03 din/kg , soja 32.61 din/kg ; /08.01.2018./ Berza u Parizu: kukuruz 18.82 din/kg , pšenica 19.09 din/kg , soja - ;

Stočarstvo i agrarna politika

 

TOVNO GOVEDARSTVO U SRBIJI – SADA ILI NIKADA

Novi Sad, 8. decembar 2017.

List Gazdinstvo/Čedomir Keco

U Srbiji se, prema nezvaničnim najnovijim podacima, u tovu nalazi oko 15.000 grla junadi, a prema statističkim podacima od prošle godine to je znatno više.

U Srbiji je 2007. godine evidentirano 602.000 krava, a 2011. godine 510.000, da bi prema RZS taj broj 2016. godine opao na 438.000 grla. U pomenutim godinama proizveli smo  95.000 tona goveđeg mesa, pa potom 81.000 tona i protekle godine 77.000 tona. U ovom periodu junad je imala cenu od 117,13 din/kg žive vage do 213,37 din/kg, da bi prošle godine zabeležili 219,30 din/kg.

U tom periodu telad su prodavana po ceni od 189, 03 din/kg do 293,47 din/kg (2013. godine). Statističari su izračunali da se proizvodna cena junadi kretala od 1.715,48 evra po toni (2007) do preko 1.903 evra po toni (2013)  do 1.781,22 evra po toni lanjske godine. Ovi troškovi najbolje ilustruju zbog čega je došlo do pada proizvodnje junećeg mesa i neostvarenog izvoza.

Od utroška jednog miliona tona kukuruza možemo proizvesti oko 200.000 tona žive vage junadi ili 100.000 tona mesa. Ovoliko kukuruza dovoljno je za tov 400.000 grla i takav ciklus bi mogao da se realizuje do 2020. godine.

U Srbiji se za pašnjačko govedarstvo može koristiti više od 400.000 hektara površina na različitim prostorima – pašnjaci u Vojvodini, na planinama, u nacionalnim parkovima i zaštićenim prostorima... Ova pogodnost otvara mogućnost gajenja u organskoj proizvodnji. Postoji model uzgoja nižih kategorija autohtonih rasa – buša i podolac i šansa za visokoprofitabilnu proizvodnju. U Mađarskoj postoje odgajivači sa 6.000 podolaca, koji imaju svoje prodavnice u gradovima.

Proizvodnja goveđeg mesa odavno jeste, a u ovom trenutku, posebno u mnogim zemljama, interes i opredelenje iskazano u agrarnoj politici aktuelnih vlada. Naime, pojedine zemlje uspevaju da potrebe svog stanovništva za prerađevine iz agroindustrije obezbeđuju iz sopstvene ratarske proizvodnje, dok sa govedima ili drugim mesom to često nije slučaj.

 Goveđe meso iz uvoza je prisutna u mnogim regionima, a njegova proizvodnja, kao i prerada nije moguća bez tovnog govedarstva. U ovaj posao farmeri se upuštaju kada za to imaju biološke uslove – proizvodnju krmiva, sirovine iz prerađivačke industrije i korišćenje sekundarnih sirovina uz pašnjake. Srbija ima sve ove uslove i tržišta. Bitna je i nabavka tovnih rasa, što Srbija nema. Čak se i simentalsko goveče ne prihvata kao tovno u okviru podsticajnih mera.

Porastom standarda, poštovanjem običaja i tradicije u ishrani ljudi nastaje i veća potražnja za goveđim mesom. To je šansa za obnovu tovnog govedarstva i izvoz. Važno je izboriti to mesto, a što zahteva širi pristup u uspostavljanju sistema gajenja tovnih goveda, kao i potpunu odgovornost farmera, veterinarskih službi i državne administracije. Mere koje navodim su, prema saznanju i praksi iz razvijenih zemalja, šansa i zato i tvrdim – sada ili nikada više tu mogućnost nećemo imati!

Bez sumnje ovaj deo stočarstva je u kvalitetno novim uslovima u Srbiji, ali se taj efekat još ne oseća i potrebna je nadogradnja mera za razvoj koje i predlažem. Novac koji država izdvaja u stočarstvo donosi stabilnost prerađivačkoj mlekarskoj indsutriji i klaničarima, ali to ne utiče na razvoj farmi. Naprotiv, efekti su sve manji na gazdinstvu gde je primarna proizvodnja.

Uzgoj tovnih rasa goveda budi interes, prvenstveno kod onih uzgajivača koji raspolažu prostranim travnatim površinama za sistem „krava-tele“. Glavna odlika krava u ovom sistemu je mala zahtevnost u ishrani, rano stasavanje i dobra mogućnost adaptacije na različite uslove, ali je to simbolično prisutna pojava naspram mogućnosti koje imamo.

Osim toga, ne zahtevaju ve­ća finansijska ulaganja u građevinske objek­te i opremu kao mlečne rase goveda. Konačno, manji je utrošak ljudskog rada u držanju ovih goveda, što takođe ima uticaja pri njihovom izboru za uzgoj.

Prema nepotpunim podacima o brojnom stanju goveda u Srbiji može se zapaziti konstantna stagnacija ili smanjenje broja u svim kategorijama uzrasta.

Šta pokazuju podaci: broj obeleženih grla goveda 2016. godine bio je 338.834, a ove godine 279.338 grla. Smanjenje od 59.496 grla je veliki gubitak, jer se radi o delu reproduktivnih grla.

Iz statističkog pregleda, koji je pripremila Uprava za veterinu, u Srbiji postoji oko  463.000 krava različitih rasa, koje gazdinstava gaje zbog proizvodnje mleka.

Broj grla u čistoj rasi u procesu proizvodnje mleka (premije) je  204.873 grla.

Na raspolaganju imamo i sledeće podatke: ženska grla - 463.021 starije od 24 meseca; 279.338 obeleženih i 204.873 umatičenih u čistoj rasi za proizvodnju mleka kod 41.352 gazdinstava i u sistemu „krava-tele” oko 1.500 grla sa „dojiljama”.

Postoji i podatak da se 294.000 krava otelilo u 2016. godini (Uprava za veterinu). I još: 7.030 krava je prijavljeno za subvencije od po 5.000 dinara, a očekivalo se prijavljivanje oko 84.000 grla posle telenja.

Na čega se u ovakvoj situaciji osloniti i od čega poći u planiranju povećanja tovnog govedarstva i za koji vremenski period planirati mere?

Realno je poći od broja tovnih rasa, broja krava simentalske rase. Međutim, u proizvodnji junećeg mesa zbog potrošnje u stočarski razvijenim zemljama mlečne rase se osemenjavaju sa tovnim rasama, kao što su limuzinska, šarole, kijanino, angus, salers...

Kod nas je ovakvo ukršatanje do sada bila retka pojava. Uvoznici semena sada u ponudi imaju više rasa: šarole, limuzin, hereford, angus.  Dok mi ovu meru oplemenjivanja za tov imamo u začetku u pojedinim državama uveliko se vrši i ukrštanje između tovnih rasa u čistoj krvi.Cilj je da se dobija tovni podmladak za uspešan tov, kvalitetno meso (sa manje loja). U izboru kombinacija ukrštanja farmeri polaze i od lakoće telenja, uzgojnih kvaliteta i otpornosti teladi na bolesti. U Francuskoj, Nemačkoj, Poljskoj, delom u Austriji i Hrvatskoj, uzgajivačima je važno da  dobiju telad koja uz majku ostaju na pašnjaku do  težine 150-280 kg, a za pojedine rase ta težina uz dohranu teladi tokom sisanja brzo prelazi  200 kg.

Šta je osnovno opredelenje za razvoj – širenje tovnog govedarstva i gde su tačke oslonca?

1.     Proizvodnja – uzgoj tovnog podmlatka i utovljene junadi za poznatog kupca. Otvoreno je tržište Kine i Turske, kao i Ruske federacije. Postoje pisani ugovori. Postoji i mogućnost izvoza junetine u EU.

2.     Prema strukturi ratarske proizvodnje bez razlike na variranje prinosa imamo dovoljno žitarica za koncentrovanu hranu i dovoljno kabaste hrane, pa i sekundarnih sirovina (kukuruzovina, sojina slama, repići repe, slama...). Kada podizanjem nivoa stočarstva u preradi kukuruza utrošimo šest miliona tona merkantilnog zrna imaćemo oko tri miliona tona različitog mesa za tržište. Ovaj iznos se umanjuje za utrošak u proizvodnji hrane za muzare. Ilustracije radi, ako bi za tov goveda potrošili dva miliona tona kukuruza, proizveli bi i do 500.000 tona junećeg mesa.

U prometu mesa je prisutna prodaja u krug – kupuju ga međusobno i prodaju i one zemlje koje ga proizvode i troše. Trenutno je velika potražnja za teladima tovnih rasa u čistoj rasi i meleza. Otkupna cena u Hrvatskoj ovako kvalitetne teladi je 3,8-4,0 evra po kilogramu žive vage i farmeri imaju poznatog kupca.

3.     Broj odgajivača goveda u Srbiji prema korišćenju podsticaja za tov je oko 6.400 gazdinstava, ali je taj broj i veći, jer se tovom sa 2-3 grla bavi više seoskih domaćinstava i ta grla uglavnom kupuju nakupci i grupišu za klanice i izvoz. Simentalska rasa goveda broji oko 150.000 grla, što znači da tokom godine imamo oko 75.000 komada teladi za tov, ako se ženska grla ostavljaju za priplod.

4.     Na terenu postoji mreža veterinarskih stanica i moguće je doneti preventivni program zaštite teladi i junadi u tovu.

5.     Ne postoje pravne smetnje za efikasnu dopunu odgovarajućih zakona i pravilnika za poboljšanje razvoja tovnog govedarstva (zakon o dobrobiti životinja, o stočarstvu, pravilnik o kvalitetu mesa, haremsko parenje, kvalitet stočne hrane, korišćenje sekundarnih ostataka sa njiva, zakon o pašnjacima, pravila organske proizvodnje...).

6.     Veliki izbor trava i detelina za gajenje od domaćih semenskih kuća i pogodno zemljište za setvu u Srbiji daju sigurnost za proširenje tova u mnogim gazdinstvima.

Plan je moguće postaviti u više varijanti i sa realnim rokovima, jer je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, odnosno Vlada, obezbedila plasman junećeg mesa za poznatog kupca. Reč je o izvozu u Tursku, Kinu i Rusku federaciju.

Podrška Vlade preko resornog ministarstva za govedarstvo je  u sledećim merama: 10.000 dinara po tovnom grlu isporučenom klanici, 25.000 za tovne umatičene krave u čistoj rasi, a 20.000 za „dojilje” i 5.000 dinara za krave izvan ovih kategorija koje se otele. Još se izdvaja 25.000 dinara za umatičena grla u čistoj rasi koje su u proizvodnji mleka. Ovi podsticaji su među vodećim u regionu i uz premije za mleko predstavljaju najveću pojedinačnu podršku. Za mlečno govedarstvo se izdvaja više od 10 milijardi dinara iz Agrarnog budžeta, a u komercijalnom otkupu mleka se isporuči 800.000.000 litara za koje se izdvajaju premije. Prema gruboj računici, za mlečno govedarstvo po litri isporučenog mleka u preradu poreski obveznici izdvajaju 12,5 dinara. U nekim regionima to je polovina otkupne cene mleka!

ŠTA SU PRVI POTEZI?

( Nosioci za svaku tačku nisu navedeni iz objektivnih razloga)

1.Sačiniti mapu – pregled tovilišta za tov junadi po okruzima (obaveza SPS, veterinarskih stanica i inspekcija). Procene da ima 30.000 praznih tovilišta zaslužuje proveru.

2.Osnovati proizvodne grupe tovljača junadi po okruzima, kao i stočarske zadruge sa povezivanjem u komorski sistem (broj i lokacija prema interesu).

3.Odabrati nosioca organizacije tova u regionu (može i više).

4.Utvrditi model ugovora za uslužni tov i model ugovora sa klaničarem.

5.Ponuditi uslužni tov kompanijama iz EU, kao i upit za uvoz radi izvoza tovnog podmlatka, sa klanjem junadi u Srbiji (zainteresovani, komore, udruženja, zadruge).

6.Objaviti otvorenu ponudu za izbor osiguravajuće kuće za tovna grla (to radi odgajivač).

7.Sa izvoznikom utvrditi standarde i cene za kvalitet robe na liniji klanja (randman) i to ugraditi u ugovor (zainteresovani).

8.Održati lokalne sastanke, edukaciju (SPS, izvoznik, zadruge...) o isplatnosti tova junadi.

9.Sa posebnim stimulacijama organizovatiizložbu tovnih rasa stoke na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu (angus, hereford, šarole, simentalac i braon svis).

10.Sprovesti akciju da se za dve-tri stočarske ekonomije  u poljoprivrednim školama obezbede 3-4 tovne i autohtone rase.

11.Održati savetovanje sa uzgajivačima tovnih rasa o mogućnostima izvoza i gajenja (savetodavne službe).

12.Doneti Pravilnik o haremskom parenju (Ministarstvo).

13.Objaviti brošuru o tovnom govedarstvu i promo materijal sa stručne ekskurziju u EU (List Gazdinstvo).

MERE I ODRŽIVI PODSTICAJI

1.Zabraniti klanje ženske teladi tovnih rasa;

2.Zabraniti izvoz muške teladi ispod 250 kg težine (opšta zabrana);

3.Dozvoliti uvoz teladi za tov, muške i ženske, za kupca u Srbiji, kao i uvoz teladi za tov radi izvoza „pod carinskim nadzorom” sa klanjem junadi za izvoz;

4.Podstaći povećanjebroja tovnih rasa po gazdinstvima i to nabavkom tovnih rasa junica. Model: kada vlasnik ima dve krave, dobija podsticaj za kupovinu nove tri, ako ima pet dobija podsticaje za kupovinu još pet, ako ima 10 grla dobija podsticaj za kupovinu još pet, ako ima 15 grla dobija podsticaj za kupovinu još pet grla – i tu podsticaji staju. Pravilo je da gazdinstva moraju imati svoja grla. Oni za početak koriste novac fondova i banaka.

Farmeri koji imaju više od 20 do 100 grla mogu dobiti podsticaj za nabavku novih grla u obimu od 25% naspram broja grla upisanih u centralni registar (osnovica je broj krava), a koje gaje na farmi.

Svaki vlasnik stada od 20 i više grla ima pravo na podsticaj za kupovinu bika u iznosu 60% od ukupne vrednosti bika.

Svaki farmer – gazdinstvo koji koristi veštačko osemenjavanje od ovlašćene organizacije ima pravo na nadoknadu u iznosu od 1.200 dinara po osemenjenom grlu za umatičena grla i u sistemu dojilja.

Dozvoliti uvoz tovnih rasa goveda (podmlatka) od  6 meseci starosti i priplodne junice.

5.Listu tovnih rasa u Srbiji dopuniti sa novim rasama: salers, simentalac;

6.Podsticaj za krave tovne rase povećati na 30.000 dinara (što će ukupno iznositi oko 45.000.000 dinara);

7.Omogućiti farmerima, vlasnicima stada u sistemu „krava-tele”, da prema zakonu o pašnjacima bez nadoknade koriste pašnjake i uz pomoć lokalne uprave ih održavaju;

8.Omogućiti kontrolisano korišćenje pašnjaka u zaštićenim zonama i nacionalnim parkovima (Fruška gora, Deliblatska peščara, Homolje, Kopaonik, Bosutske šume...), kao i korišćenje državnih pašnjaka. Donošenje po hitnom postupku zakon o pašnjacima, trenutno je na snazi zakon iz 1991. godine, povećalo bi zonu ispaše;

9.Razvojni fond Srbije i razvojne fondove u Vojvodini iskoristiti za nabavku tovnih rasa za priplod i tov sa grejs periodom od 12 meseci i rokom vraćanja kredita posle 24 meseca sa kamatom od 2-3%;

10.U programu podsticaja  za kupovinu tovnih rasa za priplod, za tov, uredbom Ministarstva poljoprivrede ove stavke odvojiti od nabavke mehanizacije i predvideti nabavku rasplodnih bikova.

U PRILOGU - Tabele - broj goveda po regionima.

Ogledna Poljoprivredna škola u Futogu za pamćenje - Autor je Čedomir Keco, odgajivač tovne rase hereford i doprineo je razvoju tovnog govedarstva u Srbiji uvozom grla u čistoj rasi i definisanju državnih podsticaja za govedarstvo u sistemu „krava-tele”. Fotografija je načinjena 1967. godine u Oglednoj poljoprivrednoj školi u Futogu, na kojoj je naš urednik i bik limuzinske rase sa imenom Junior. U školi su tada držali za rasplod bikovi holštajn rase, džerzej, rotbunt, limuzinerske, simentalske i montaflonca. O stočarstvu su brinuli dipl. ing. Dušan Milovanović, Dositej Milenković, tehničar Jovan Matica i veterinar Vlada Kurbatfinski.

DodatakVeličina
TABELA 1.doc55.5 KB
TABELA 2.doc42.5 KB